Pre dve i po godine Srbija u jednom segmentu počela da hvata korak sa razvijenim zemljama. 1. marta 2019. godine papirni recepti su trajno penzionisani, te u svim zdravstvenim ustanovama otpočeto je elektronskog prepisivanja lekova, tj. izdavanje eRecepta. Veoma brzo taj koncept je zaživeo i ujedno svima olakšao život. Evo i zašto.

Nema mesečnog čekanja ni kod lekara ni u apoteci

Dakle, nema više onog zamornog zakazivanja, pa dolaska u dogovoreni termin, pa ipak čekanja na red, pa objašnjavanja sestri svrhu posete, pa sporazumevanja sa doktorom u vezi sa terapijom. I tako svaki bogovetni mesec. A, kao šlag na torti, onda kilometarski redovi u apoteci.

To je uveliko deo prošlosti. Ceo postupak je sada dosta jednostavniji, pogotovo u vreme pandemije. Dovoljno je da podignete slušalicu, pozovete Dom zdravlja i obavestite lekara da vam je potrebna terapija. I već u prvoj apoteci, bilo državnoj ili privatnoj, čekaće vas prepisana terapija, za koju je dovoljna samo kartica zdravstvenog osiguranja.

Verovatno ste se zapitali kako do recepta u slučaju nepredviđenih okolnosti? Ukoliko, na primer, dođe do pada sistema ili nestanka struje, odabrani lekar će onda izdati papirni recept sa jedinstvenim identifikatorom. Kada se budu stvorili uslovi, eRecept će biti kreiran bez vašeg prisustva, a lekove ćete bez problema moći da podignete u apoteci. 

Foto: Freepik

Blagoslov za hronične bolesnike

Najveću korist od eRecepta svakako imaju hronični bolesnici, tj. oni sa hroničnom terapijom. Jedan od noviteta sa ovim načinom prepisivanja lekova jesu obnovljivi recepti. Šta to u prevodu znači? U osnovi, lekar ima mogućnost da izda terapiju od dva do šest meseci unapred. Svakog narednog meseca pacijent ima lufta sedam dana pre i sedam dana posle dospeća recepta da podigne lekove. Ali, nakon tog perioda terapija neće biti na raspolaganju do sledećeg meseca. Na ovaj način sa doktorom ste u kontaktu svega dvaput godišnje.

Greške su svedene na minimum

Lekar sada ima uvid u pacijentovu istoriju lekova jednim klikom miša. Ujedno sistem ga automatski obaveštava o eventualnim alergijama, potencijalno opasnim kombinacijama lekova, duplikatima terapija, kao i drugim kontraindikacijama. 

Ranije se dešavalo da apotekari ne mogu da dešifruju rukopis doktora, što nije nečuveno, pa su morali da zovu njegovu ordinaciju i konsultuju sa njim. I to je daleka prošlost. Farmaceuti iza šaltera ne razbijaju više glavu sa tim, jer im na ekranu sve lepo piše, crno na belo.

Nemoguće je zaturiti recept

Recept se sve vreme nalazi na bolesnikovoj kartici zdravstvenog osiguranja, odnosno na nekadašnjoj zdravstvenoj knjižici. Time se izbegava zaturivanje papira pravougaonog oblika ili neprijatna situacija u apoteci gde shvatate da ste zaboravili da ponesete recepte i nevoljno se vraćate nazad.

Prema statistici u Srbiji se godišnje izda oko 60 miliona recepata. Procena je da se ukidanjem papirnog oblika na godišnjem nivou uštedelo oko dva miliona evra iz državnog budžeta, što dodatno ide u prilog elektronskom receptu.