Foto: Freepik
Kakva nauka stoji iza galvanizacije?
Da li ste čuli za galvanizovani metal? Od cevi i rešetaka do šrafova i limova, bezbroj proizvoda od metala galvanizuju se tokom proizvodnje. Osim ako niste upoznati sa ovim procesom, verovatno se pitate zašto se vrši. Ukratko, galvanizacija ne menja strukturna svojstva metala, ali ipak je koristan proces iz nekoliko razloga, a evo i kojih…
Najpre, šta je galvanizacija?
Galvanizacija je završni proces na metalu, gde se cink nanosi po čitavoj površina metalnog predmeta. Ime vodi od italijanskog lekara i fizičara Luiđija Galvanija. No, veruje se da je prvi galvanizovani metal ugledao svetlost dana tokom 17. veka, kada je korišćen za pravljenje oklopa u Indiji.
Termin “galvanizacija” se izmenio tokom vremena, pa sada se gotovo isključivo odnosi na opisivanje završenog procesa pri čemu se cink nanosi po celoj površini metalnog predmeta, koji je obično od čelika, aluminijuma ili gvožđa.
Kako se izvodi galvanizacija?
Iako ima više načina da se izvrši galvanizacija, većina firmi pribegava metodi uronjenja. Kao što samo ime ukazuje, metalni predmet se potapa u istopljeni cink. Cink se prethodno zagreva na temperaturi od oko 450 stepeni Celzijusa, posle čega se metalni predmet spušta u ključajuću “kadu”.
Nakon potapanja u istopljeni cink, predmet se vadi. Izlaganje kiseoniku pokreće određene hemijske reakcije, koje u kombinaciji sa cinkom stvaraju novi metal po imenu cink-karbon. To jedinjenje se stvrdnjava preko cele površine metalnog predmeta, formirajući relativno tanak, ali jak zaštitni sloj. Ovaj proces se naziva cinkovanje ili cinčenje.
Cink se pre svega koristi u galvanizaciji zbog svoje hemijske aktivnosti. Kao rezultat, istopljeni cink stvara snažniju reakciju prilikom izlaganja kiseoniku.
Cilj galvanizacije
Galvanizacija se prvenstveno izvodi kada je neophodno zaštiti metalni predmet od korozije, a ovaj tanak, ali izdržljiv zaštitni sloj čuva metal upravo od toga. Ako nisu galvanizovani, na primer, metalni predmeti mogu da zarđaju ili korodiraju kada se koriste napolju ili u drugim vlažnim sredinama. Čim vlaga u vazduhu dođe u kontakt sa metalom, istovremeno pokreće proces korozije putem oksidacije. Tokom vremena ova korozija može da nagrize metal, stvarajući rupe i dovodeći predmet u opasnost.
Stoga, ako je potrebno zaštite metalni predmet od spoljašnjeg uticaja, onda je najbolja varijanta galvanizacija, bilo kroz cinkovanje ili niklovanje ili hromiranje.