Darinka Matić Marović bila je u mnogo čemu prva dama Beograda. Bila je prva žena dirigent na ovim prostorima, prva žena dekan na Fakultetu muzičke umetnosti i prva žena rektor Univerziteta umetnosti – u čak pet mandata. Bila je muzički velikan i sa ponosom nosila titulu profesora emeritusa tj. redovnog profesora u penziji, koju je dobila kao jedan od najvažnijih predavača na Muzičkoj akademiji u Beogradu.

Snažan, precizan i sugestivan rad profesorke Matić Marović, ljubav prema muzici i pevačima, velika energičnost doveli su do toga da iz horova "Collegium musicum", i "Obilić" članovi stasaju u vrsne umetnike, ugledne muzikologe, poznate operske pevače, ali i doktore, arhitekte, filologe...

Detinjstvo provedeno kroz umetnost

Darinka Matić Marović rođena je u Herceg Novom 06. februara 1937. godine, u porodici artiljerijskog oficira Jugoslovenske kraljevske vojske. Majka joj je bila iz ugledne porodice koja je, svojevremeno, zbog diplomatije, živela čak i u Južnoj Americi. Matić Marović se sa porodicom selila gde god da ih je posao oca navodio, kako po Jugoslaviji, tako i svetu.

Profesorka je zato često znala da kaže kako je ona, zapravo, svetska žena i kako zna da govori ili bar razume skoro sve jezike sveta.

Interesovanje za muziku počela je da ispoljava još kao dete. U to vreme, ustaljena tradicija nalagala je da sva ženska deca iz uglednih porodica treba da uče muziku, bez obzira na to imaju li sluha ili ne. Iako Marovići nisu bili jedna od imućnijih porodica, njena majka je želela da Darinka ima muzičko obrazovanje, pa ju je upisala na privatne časove klavira.

Veoma brzo je tu osetila iskru prema notama i zavolela muziku. Ona joj je pružala novu emociju i beg na lepša mesta, u odnosu na težak život kakav je tad živela, kao i većina ljudi u posleratnom periodu. Često je pominjala kako je za to oduvek imala nekakav "instinkt i nerv".

Pošto porodica nije bila finansijski stabilna, mala Dara se, želeći da pomogne majci, već sa 13 godina učlanila u džez orkestar u Boki kotorskoj. Orkestar je vodio nemački oficir, kome se Boka toliko dopala da je ostao tu i nakon rata. Ovo je za jednu tinejdžerku bila velika čast i uspeh.

Matić Marović je bila devojčica prepuna talenata. Neretko je umela da priča kako se bavila plivanjem i gimnastikom i u ovim sportovima bila izuzetno uspešna. Rado i ponosno je pominjala da je jednom prilikom postala čak i prvakinja Crne Gore u plivanju. Veoma se pronalazila i u ovom svetu, podjednako deleći ljubav kako prema sportu u kojem je bila potrebna snaga, tako i prema finim i nežnim notama.

Neke njene kolege tvrde da je kasnije deo takvog "sportskog vaspitanja" prenela u rad sa studentima i pevačima. 

Karijerno opredeljenje 

Podeljena između ljubavi prema sportu i muzici, Darinka nije znala na koju će se stranu okrenuti. Presudio je jedan nemili događaj. Naime, lomljenje leve ruke pri pogrešnom doskoku u gimnastičarskoj tački značilo je prekid sportske karijere.

Ono što je preostalo bila je muzika, pa je i njeno dalje školovanje teklo u tom smeru. Upisala je Muzičku akademiju u Beogradu. Tada dolazi do jedne velike prekretnice, koju mlada Darinka nije mogla ni da sanja i za koju nije očekivala da će je dovesti do svetskih pozornica.

Umetnička šarenolikost

Želeći da kvalitetnije provodi svoje slobodno vreme između učenja i spremanja ispita na Akademiji, učlanila se u Akademsko kulturno umetničko društvo "Branko Krsmanovć" i priključila se folklornom ansamblu Društva. Ovo amatersko društvo, sačinjeno od njenih vršnjaka studenata, već tada je odisalo profesionalizmom i prihvatilo je nju kao svog ravnopravnog člana. Želja za druženjem, ali istovremeno i stvaranjem, ove mlade ljude vodila je po celom svetu.

Matić Marović je bila vredna i savesna osoba kao student i kao igrač, zbog čega je iz drugog ansambla uspela da napreduje do svojih solo tačaka. Kako je nizala uspehe u svemu što je radila, tako je nastavila i u ovom folklornom ansamblu.

Prema njenom liku i stasu, čuveni koreograf i prvak baleta Narodnog pozorišta, Branko Marković, pisao je sola u nekoliko tačaka. Skromna, ali svesna svojih dostignuća, često je umela da prepriča za nju čuvenu situaciju dok je igrala sa svojim partnerom koreografiju iz komične opere "Ero s onoga svijeta":

"On mene baci u nebo, a ja se čak tri minuta vrtim i vrtim u vazduhu, dok se on dole ne snađe".

Istovremenoje radila i u baletskoj školi "Lujo Davičo". Tu je dodatno proširivala kako umetničku svest, tako i znanje o najrazličitijim stilovima. Živela je život od "Labudovog jezera", preko Betovenovih sonata i simfonija, do "Vranjanske svite".

Uticaj svih ovih smerova je vremenom uspela da spoji u jednu fuziju znanja i veština koje su, i te kako, služile za građenje njene impozantne karijere. Takođe, oni su uspeli da je dovedu do toga da za sebe pronađe stil koji joj najbolje leži i u kojem će biti najbolja. Kasnije se ispostavilo da se pronašla u dirigovanju umetničkih horskih dela domaćih autora, sa primesama folklorne baštine.

Od folkloraša do dirigenta 

Nakon nekog vremena, Matić Marović je iz folklornog ansambla prešla u Akademski hor "Obilić", u istom društvu. Ili kako njeni vršnjaci i nekadašnji članovi umeju da kažu - "Preletela je iz podruma na drugi sprat".

Kasnije je od pevača postala i asistent tadašnjeg dirigenta hora, čuvenog gospodina Bogdana Babića, koji je prvi ovaj hor poveo na put oko sveta i doneo svetsku slavu. Nakon Babićeve smrti, Matić Marović je 1981. godine postala i zvanični glavni dirigent Akademskog hora "Obilić", prenoseći i nastavljajući celu njegovu baštinu.

Tadašnji muzički kritičari su govorili da se, u svemu što je radila, trudila da bude istrajna i najbolja. I to joj je polazilo za rukom.

U akademskim krugovima često se prepričava jedna zanimljivost koja Darinku Matić Marović vezuje sa čuvenim nemačkim kompozitorom dvadesetog veka, Karlom Orfom. Naime, njoj je znanje o njegovom monumentalnom delu "Karmina burana" preneo upravo Babić, koji je sarađivao sa Orfom još dok je kompozicija bila u nastajanju. Ova neobična saradnja ne treba da čudi, pošto je gospodin Babić tokom uspešne karijere dirigenta, sarađivao sa gotovo svim savremenim kompozitorima i dirigentima. Upijajući ove reči i koristeći savete koje je dobijala, ponosno je govorila kako ona ovo delo diriguje kao sam kompozitor lično.

Muzički revolucionar

Ovakvim tempom rada i požrtvovanošću, počela je da niže nagrade i uspehe sa muzičkom školom "Stanković", u kojoj je takođe radila, kao i sa ženskim horom "Collegium musicum".

Sa svim ovim horovima uspela je da dođe do čuvenih svetskih scena, kao što sto su one u "Karnegi holu", "Muzikferajnu", i ostale u svim svetskim metropolama. Stekla je poznanstva širom sveta, koja su joj svakako značila za saradnje i kasniji rad u horovima.

Uvodila je i negovala domaći repertoar, dela domaćih autora, želeći da ih približi i predstavi svetu. Želela je da njen rad bude jedinstven i upečetljiv, pa je tako uz kompozicije uvodila i različite plesne koreografije, što nije tipično za horove.

Tako su se horske probe često pretvarale u plesačke. Težila je ka tome kako da dobije izraz u očima pevača i kad su najumorniji, i da svaki korak uz pevanje bude precizan i savršen. Smatrala je da je scenski nastup, i te kako, bitan i da on ostavlja najveći utisak na publiku. Ni jedan pevač nije smeo da pokaže publici da je nešto pogrešio, ili da je umoran. Zato je ostala upamćena njena rečenica koju bi izgovarala pre izlaska na cvenu: "Osmjeh, osmjeh na lice!".

Profesorka Matić Marović govorila je da je magija horskog pevanja u samom odnosu dirigenta i pevača. U uspehu prenošenja emocije sa dirigenta na njih, koju oni dalje prenose publici. A svaki taj uspeh je niz koraka vežbi i treniga.

Zbog ovakvog razmišljanja, o njenoj upornosti na svim poljima svedoči i rečenica: "Toliko godina živim u Beogradu, a nisam promenila čak ni bokeljski govor. To je tako jer sam u svemu dosledna", kako je govorila.

Ostavila je iza sebe pregršt priznanja za svoj rad, najrazličitije koreografsko-pevačke aranžmane za hor, kao i sam način dirigovanja kao zaseban stil. Iz njenog rada iznikli su studenti od kojih je većina uspela da dosegne do visokih pozicija u oblasti rada sa muzikom.

Muzika kao način života

Profesorka Darinka Matić Marović upamćena je kao žena koja je uspela da se izdigne iznad zadatih okvira, okova i predrasuda. Živela je svoje snove, dok je druge paralelno sanjala, ali i ostvarivala. Naučila je svoje studente kako treba biti istrajan i ostati dobar čovek, sa lepim manirima. Često je pominjala da je sa osmehom i najgori problem rešiv i prolazan i da je muzika za sve nas jedan zajednički osmeh, bavili se njom, ili ne.

Iako u penziji, Matić Marović svoju osmu deceniju života takođe posvećuje muzici kao počasni član žirija najrazličitijih eminentnih muzičkih takmičenja i umetnički direktor Akademskog hora "Obilić". Rado je govorila da je ponosna na sve pevače koji prolaze kroz ovo društvo i horove, koji uz pomoć njenog učenja grade sebe kao ljude.

"Svi ste vi moja djeca, a ja ću uvjek biti vaša Dara", je takođe jedna od rečenica koju svaki član ovih ansambala i danas pamti.

Darinka Matić Marović preminula je u Beogradu 15. jula 2020. godine.

 

*Naslovna fotografija preuzeta je sa FB stranice Akademskog hora "Obilić" uz dozvolu.