Desanka Glišić bila je prva žena karikaturista u Jugoslaviji. U svojoj bogatoj karijeri uspela je da začikava beogradske ženskinje, da zagolica mušku maštu, ali i da podeli javnost po pitanju ženskih sloboda u životu i u stripu.

Ako listate stare novine i u njima naletite na strip u kojem se pojavljuje žena oblih bokova, prkosno isturenih grudi i tankih gležnjeva – budite sigurni da ste naišli na neku od Desinih junakinja, a možda čak i na kultnu Daru Nijagaru.

Loš primer za braću i sestre 

Desanka Glišić rođena je 22. decembra 1911. godine u Beogradu.  Kada je svoju porodicu obavestila da će se baviti slikarstvom i umetnošću, kao i većina umetnika nije naišla na razumevanje. Kako je kasnije pričala, njenoj odluci najviše se protivila majčina familija. Usled razlika u imovinskom statusu mislili su da mogu da diriguju u kući Desinih roditelja. Srećom nisu uspeli u toj nameri. Komšija, profesor Zarić koji je predavao na Filološkom fakultetu, uspeo je da nagovori Desankinu majku da devojku upiše u Umetničku školu, odmah nakon petog razreda gimnazije.

Desina tetka je, sablažnjena činjenicom da njena mlada sestričina na časovima slika “tamo neka gola tela”, zabranila da Desanka dolazi u njenu kuću i da se druži sa svojom braćom i sestrama. Govorila je da mlada studentkinja Umetničke akademije ima loš uticaj na njenu decu. Tužna što ne može da se druži sa rođacima koje je volela, Desa je tetki ispričala kako crtaju gipsane modele i da ništa od “prave nagostii” nije videla.

Kasnije, kada je malo odrasla, očvrsnula i oformila se kao ličnost, Desa je imala svoju osvetu. Pokondirenoj tetki pričala je kako su u školi slikali žive modele i kako je golotinje bilo na sve strane.

Foto: Wikipedia / Yugopapir

Ne znam da šijem ali znam da crtam

Zanimljiva je priča kako je Desa dobila svoj prvi posao. Naime, za sve je bio zaslužan slučajni susret sa jednim poznanikom. On joj je rekao da trgovci pokreću svoj list – “Trgovački glasnik” i da žele da to bude dnevna novina. Desa je otišla u redakciju i to pravo kod glavnog urednika Ljube Popovića. Predstavila se i on ju je odmah upitao: “E, sad, mala, da vidimo da li ti znaš da crtaš”.

Uvređena njegovim rečima i stavom, gospođica, tada Jovanović, uzvratila mu je ljutito: “Ne znam da šijem, ali znam da crtam!”

Odmah se dohvatila papira i olovke i nacrtala glavnog urednika i još dve osobe koje su se tu našle. Kasnije je saznala da su to bili Veselin Masleša i Sveta Popović.

Bila je srećna kada je dobila svoj prvi zadatak. Trebalo je da ilustracijama prenosi dešavanja iz sudnice u kojoj se sudilo čoveku koji je ženama prodavao “singerice” koje, potom, nikada ne bi isporučio. I dok je Desa sedela i mirno skicirala, optuženi je najednom ustao, preskočio ogradu i počeo da tuče Desanku. Sreća je bila da su kolege brzo reagovale i uspele da je odbrane i obuzdaju pomahnitalog nasilnika.

Kako nesreća često donese sreću, Desa je tog dana upoznala svog budućeg supruga, Boru Glišića.

Desa Glišić – prva žena strip crtač

Posle Drugog svetskog rata, Desanka Glišić dobila je poziv da se vrati na posao u redakciju “Ježa” (nekadašnjeg “Ošišanog ježa”). Inspirisana filmom “Nijagara” sa Merilin Monro nastala je savremena srpska strip junakinja – Dara Nijagara. Desa je želela da, na neki način, bocne domaće žene koje su po svaku cenu pokušavale da izgledaju, ponašaju se i oblače kao da su “supermondenke” iz inostranstva. Takva je bila i njena junakinja.

Beograd je bio podeljen. Jedni su hvalili njene stripove i Darine dogodovštine, dok su drugi prezirali ovaj slobodniji način izražavanja i crtanja.

Mladići su je obožavali i jedva čekali da izađe novi broj Desinog stripa, kako bi se zabavili, ali i nagledali ženksih oblina.

Naime, Dara Nijagara volela je da se oblači slobodno, da prati inostranu modu i da redovno odlazi u, tada popularne, komisione gde se prodavala uvozna roba.

Kako je jednom prilikom Desa ispričala, u sećanju su joj ostala dva događaja. U jednom ju je ugledni književnik i pesnik optužio da njene stripove mladići lepe po kupatilima jer su njene “gerle” suviše slobodne i provokativne.

Sa druge strane, jednog dana Desu je na ulici presrela neka žena i bez reči joj u ruke tutnula neki paket. Kada ga je, docnije, kod kuće otvorila, u njemu su bili avan za tucanje oraha i šećera, kao i ceduljica sa porukom:”Drugarice Deso, kad tucate meso setite se mene i moje uspomene.”

Rado se sećala i pisma jednog radnika iz Rakovice: ”Drugarice Deso, kad Vi nacrtate nogu, onda je to noga, a kad nacrtate ….’pozadinu’, onda je to ‘pozadina’”.

Grafika: Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" / "Vreme" - Desine karikature

Carevi, kraljevi i Če Gevara svi su završili u Desinoj crtačkoj knjižici 

Desa Glišić je tokom svoje karijere karikaturiste imala priliku da nacrta brojne velike zvaničnike tog doba. Mnogo zanimljivih anegdota je kasnije podelila u brojnim intervjuima.

Jednom prilikom otišla je da nacrta cara Hajla Selasija. Po završetku likovnog rada Desa mu se poklonila i krenula unatraške ka vratima. Onda se poklonio car. Pa Desa. Pa, opet Hajle Selasije. Pa ona. Sve dok nije, kako je kasnije ispričala, pomislila “Desanka, idiote, kako ne znaš protokol – ko treba poslednji da se pokloni?”

Jednom prilikom se izborila i sa obezbeđenjem velikog kosmonauta, Nila Armstronga, čoveka koji je prvi kročio na Mesec. Sa istom hrabrošću kao što je on stupio na naš nebeski satelit, Desanka se otrgla telohranitelju koji je pokušao da je zadrži i otrčala do poznatog astronauta. Crtež je bio gotov za nekoliko minuta, i Desa je bila zadovoljna.

Najveći problem je imala sa Če Gevarom. Tokom njegovog boravka u Beogradu, Desanka je dobila dojavu kad i gde može da ga nađe. U hotelu Metropol, veliki Če pristao je da joj pozira. Međutim, ona je bila toliko impresionirana njime da ju je savladala trema i ruka joj je podrhtavala. Crtež se nije baš proslavio, ali je Če Gevara pokazao kako je, pored velikog revolicionara i veliki kavaljer, pa je potpisao i pohvalio Desankin crtež. 

Jedna od 100 najboljih 

Desanka Glišić bila je jedna od samo 12 žena koje su 1941. godine bile članovi Udruženja novinara Srbije. Posle rata, samo njih četiri su se vratile novinarskom poslu.

U monografiji Dva veka srpskog novinarstva (1791-1991), Desanka Glišić je jedna od tri žene (pored Mage Magazinovići Milice Jakovljević – Mir-Jam) koje su se našle u ovom skupu najznačajnijih novinara.