Srbi su narod sa bogatom istorijom pripovedanja, mitova, sujeverja i raznih, manje ili više fantazmičnih predanja. Još od paganskih i slovenskih verovanja, pa do epskih ciklusa i srednjevekovnih dogmi, fantastika je važan činilac naših društvenih okvira, te je i važan antropološki aspekt sagledavanja domaće kulture i tradicije. Zbog svega ovoga nimalo nije čudno da je prva drama svetske naučne fantastike delo upravo jednog Srbina. U pitanju je tekst "Posle milion godina" tragikomedija u tri čina poznatog Beograđanina Dragutina Ilića.

Rođen 1858. godine, odrastao u takoreći pesničkoj porodici, uz oca Jovana Ilića i brata, poznatog pesnika Vojislava Ilića, Dragutin je spisateljstvom počeo da se bavi još u gimnazijskim danima, a pored poezije veoma rano je počeo da pokazuje svoju ljubav prema drami. Veliki uticaj na mladog buntovnika ostavilo je i odrastanje u kući od koje je njegov otac, ministar pravde i pripadnik elite, napravio pravi književnik klub u tadašnjem palilulskom predgrađu, te je mladi Ilić svakodnevno uživao društvo Laze Kostića, Đure Jakšića, Sime Matavulja, Radoja Domanovića, Jovana Jovanovića Zmaja, Alekse Šantića, Ljubomira Nenadovića i mnogih drugih cenjenih pisaca i pesnika.

Iako diplomirani pravnik, Dragutin Ilić smatra se i rodonačelnikom gradskog romana. Kao i njegova braća poznat je bio po sukobu sa vlašću, jakom protivljenju režimu Milana Obrenovića, a zbog svojih opozicionih stavova primoran je da napusti zemlju i rodni Beograd nekoliko puta. Godine 1888. beži u Rumuniju i živi od konobarisanja. Kada je kralj Milan odlučio da iz Srbije protera kraljicu Nataliju, Ilić se žestoko protivio. Čak je učestvovao i u neredima kada je proruski orijentisanu kraljicu otimao od policije. Svi događaji tog vremena obuhvaćeni su u njegovoj knjizi "Roman kraljice Natalije" objavljenoj 1923. godine, u kojoj piše o događajima u kojima je učestvovao ili ih organizovao, kao i o tiraniji kralja.

Pisao je novinske tekstove, tragedije, kinematografska dela, romane, bavio se poezijom i objavio jednu zbirku pesama, kao i komedijom za koju je znao da mu nije jača strana... Ali vratimo se onome u čemu je Dragutin Ilić prvi na svetu.

Grafika:Wikimedia

"Posle milijon godina"

Ova naučnofantastična drama ne samo da je prva tog žanra ikada nastala već poseduje veliku književnu, društvenu i mogli bismo reći proročku vrednost. Naime ovo delo govori o budućnosti u kojoj su, usled tehnološkog razvoja, ljudi potpuno otuđeni.

Univerzalnost, aktuelnost i kvalitet ovog dela ne čini predviđanje tehnoloških i naučnih napredaka, koja su možda i naivna za današnjicu, niti je na njima akcenat drame, već se one ogledaju u dubokom sagledavanju problema međuljudskih odnosa, nedostatku empatije i razumevanja.

Radnja drame dešava se u dalekoj budućnosti kako sam naslov aludira, a svetom vladaju pripadnici takozvanog Duho-sveta koji su mentalno i tehnološki mnogo napredniji od nas ali koji su sličniji Vulkancima iz Zvezdanih staza nego današnjem čoveku jer imaju apsolutno odsustvo emocija. Ipak, nova civilizacija ne poznaje bolesti, ratove, borbe, krađu, glad i nezamislivo im je ubijanje pripadnika svoje vrste. Zahvaljujući razvijenim moćima oni neverovatnom brzinom putuju, čak i sa jedne na drugu planetu.

Jedina dva preostala primerka današnjeg čoveka su otac i sin, Natan i Danijel, koje predstavnici Duho-sveta gledaju kao pripadnike izumrle vrste, napredne majmune u ljudskom obliku sa sposobnošću govora i koji se kriju po pećinama u okolini nekadašnjeg Pariza. Zaplet nastaje kada se mladi Danijel zaljubi u Svetlanu, pripadnicu modernog čovečanstva, pokušavajući da kod nje pobudi emocije, strast i ljubav, dok ona smatra da je samo ukrotila zver kojoj pokušava da pomogne i prouči je, ne shvatajući njegovu uznemirenost. Moderni ljudi su do te mere neempatični da su im brakovi u vidu dogovora na određeno vreme, a mržnja, patnja, zaljubljenost i druga osećanja su im nepoznata čak i kao pojmovi. Upravo na ovim suprotnostima se bazira tragikomičnost koja prožima celo delo.

Kroz tekst se prepoznaje bol humaniste prema začetku materijalnog poimanja sveta koji opisuje potpuno dehumanizovanim evolutivnim potomcima.

Ne želeći da živi u svetu bez ljubavi, usled potpunog psihičkog rastrojstva Danijel izvršava samoubistvo, a nedugo zatim to čini i njegov otac Natan. Pripadnici Duho-sveta ostaju ravnodušni i komentarišu da će ih zbog rana teže preparirati.

 

Nažalost, slično likovima i Ilić samoubija svoju dramu dovodeći je do potpune marginalizacije i zaborava nakon što ga Jovan Skerlić, zbog ideoloških razloga, nije uvrstio u svoju "Istoriju nove srpske književnosti".

Umro je 1926. godine usamljen i u književnom zaboravu u šezdeset osmoj godini, u Beogradu u kojem je i rođen, tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.