Lepog martovskog dana 1885. godine u porodici Sime Lozanića – prvog rektora Beogradskog univerziteta, i njegove supruge Stanke – velikog humanitarca, rodila se beba Jelena Lozanić. Malo ko je u tom trenutku mogao i da pretpostavi šta su joj suđaje namenile i koliko će njen život biti ispunjen borbom za svoj narod, za prava drugih i jednom velikom ljubavlju.

Prvi balkanski rat

Uz oca hemičara i majku velikog borca za prava žena, Jelena Lozanić je izrasla u plemenitu i hrabru mladu ženu koja je čitav svoj život posvetila humanitarnom radu i zalaganju za svoju zemlju.

Iako veoma mlada, već 1910. Godine Jelena Lozanić vršila je dužnost sekretara Srpskog ženskog narodnog saveza u kojem je bila zadužena za prepisku i odnose sa inostranstvom. Kao predstavnik ove izuzetno važne organizacije žena, Jelena iste godine učestvuje na Kongresu Međunarodnog saveta žena u Kopenhagenu, a već naredne godine odlazi na kongres u Stokholm.

Kada je 1912. godine izbio Prvi balkansku rat u kojem su Srbija, Crna Gora, Grčka i Bugarska ustale kako bi se oslobodile od Otomanske imperije, Jelena Lozanić odlučuje se da pomogne svom narodu. Počinje da radi u prihvatilištu za ratnu siročad "Sveta Jelena" u koju usered vihora rata dolazi sve veći broj dece. Ove mlade napuštene duše zauvek će na njoj ostaviti dubok trag. Ožiljci koje je videla na ovoj deci kasnije će učiniti da Lozanićeva zajedno sa suprugom, čuvenim Džonom Frotingamom, uloži značajne napore kako bi pomogala dva velika učenička doma.

Jelena je uskoro shvatila da može mnogo više da ponudi svom narodu. Tako postaje član Kola srpskih sestara i počinje sa obukom za medicinsku sestru koju je savladala u rekordnom roku. Svoju karijeru u medicini započinje volontiranjem u sanatorijumu "Vračar" u kojem se nalazio veliki broj ranjenika. Kažu da je za svakog od njih imala neizmerno mnogo strpljenja i razumevanja. Sebe nije štedela. Danju je radila sa decom, dok se noću posvećivala vidanju rana vojnicima. 

Foto: Kongresna biblioteka, Vašington / "The Sunday Star", 1915. 

Lobista u narodnoj nošnji

Nažalost, nakon Prvog i Drugog balkanskog rata Srbija nije dugo čekala da bude uključena naredni oružani sukob. Jelena Lozanić ni ovaj put nije čekala da je pozovu. Odmah se uključila u rad Crvenog krsta.

Već 1915. godine biva izabrana da kao predstavni ovog udruženja otputuje u Sjedinjene Američke Države i Kanadu kako bi upravljala "Američkim odborom za pomoć Srbiji" i sakupila pomoć za naš narod i vojsku.

Jelena je bila veoma uspešna u animiranju Amerikanaca i naših iseljenika da se uključe u Srpsku borbu u Velikom ratu. Tako je organizovala okupljanja na kojima su Kanađanke i Amerikanke šile zavoje koji su se slali na front ili u bolnice u pozadini. Pored toga šile su i garderobu za sve kojima je bilo potrebno i koje je vihor rata ostavio bez ičega.

Jelena Lozanić je kao već istaknuto ime u zajednici boraca za ravnopravnost žena i humanist gostovala po fakultetima i koledžima širom američkog kontinenta. Zbog toga, ali i zbog izuzetne posvećenosti cilju da što više ljudi angažuje kako bi pomogle srpskom narodu, kao predavač je gostovala i u eminentnim ženskim klubovima, udruženjima naše dijaspore i pravoslavnim crkvenim zajednicama. Uvek bi nosila narodnu nošnju.

Jelena Lozanić bila je toliko prodorna i dobar diplomata da je uspela da stigne i do američkog predsednika Teodora Ruzvelta i nekih senatora i guvernera i angažuje ih da finansijski pomognu ratom izmučenoj Srbiji.

Kada je počeo Drugi svetski rat Jelena Lozanić aktivno učestvuje u osnivanju "Odbora amričkih prijatelja Jugoslavije" koja je bila preteča Ujedinjenog jugoslovenskog fonda za pomoć.

Foto: Wikipedia - Džon Frotingam

Ljubav Srpkinje i Amerikanca 

Godine 1915. na jednom od prijema u klubu srpskih migranata u Ameriku, Jelena Lozanić upoznaje Džona Frotingama, čoveka čija je humanost prema Srbiji bila tolika da je donirao novac u visini od tri tadašnja državna budžeta naše zemlje. Svoju ljubav krunisali su brakom 1921. godine. Venčali su se u ruskoj pravoslavnoj crkvi u Njujorku.

Ubrzo su dobili ćerku Anu sa kojom su se 1931. godine preselili na jug Francuske. Tako su bili bliže Srbiji i mogli su da lakše pomažu domove za ratnu siročad koje je u Vranju i Sremskoj Mitrovici.

Nakon što je iste godine izgubila supruga Džona i oca Simu Lozanića, Jelena sa ćerkom odlazi u Ameriku gde je zatiče Drugi svetski rat tokom kojeg takođe skuplja pomoć i šalje u domovinu.

Svoj spokoj Jelena Lozanić ponovo nalazi u Francuskoj gde ostaje do kraja života. Preminula je 6. februara 1972. godine. Zbog humanosti i velikog zalaganja da pomogne Srbiji, domovina ju je odlikovala Ordenom Belog orla i Ordenom Svetog Save višeg stepena.