Ono što nikome nije pošlo za rukom u skoku udalj, ostvario je veličanstveni Nenad Stekić, koji je pet godina u nizu bio prvi na svetskim rang-listama tokom sedamdesetih godina prošlog veka. Rekord koji je on postavio, nijedan naš atletičar još uvek nije oborio.

Nenad Stekić je bivši jugoslovenski atletičar. Bio je član AK Crvena zvezda i u istoriji atletike ostaće upamćen kao prvi belac koji je udalj skočio 8 metara i 45 centimetara. Uz to, magičnu granicu od 8 metara preskočio je čak 144 puta, po čemu ga još niko nije nadmašio. Osim brojnih pobeda na najkvalitetnijim svetskim atletskim mitinzima, Nenad Stekić je osvojio tri srebrne medalje na Evropskim prvenstvima, dve na Mediteranskim igrama, dok sa Univerzijada ima zlatnu i srebrnu medalju.

"Beli Bimon" ispisuje rekord na pesku

Status atletske ikone Stekić je potvrdio na predolimpijskom mitingu u Montrealu 1975. godine. Skokom od 8,45 metara ispisao je novi evropski rekord skoka udalj. U to vreme, ali i mnogo kasnije, bio je to drugi najduži skok udalj, tik iza 8,90 metara Amerikanca Boba Bimona.

U Beogradu su ga već videli kao budućeg olimpijskog pobednika. Sportski novinari su merili gradske autobuse, tvrdeći da je njegov maestralni skok duži. Premeravali su popreko i ulice, ističući da je on u stanju da ih preskoči. Kad se vratio u Beograd, novine su bile pune naslova "Stekić preskočio Marakanu". Dočekan je kao olimpijski pobednik.

Svi su mislili da je dovoljno da se pojavi u Montrealu sledećeg leta da bi stvarno postao olimpijski pobednik. Ali, sezona je počela ranije, jer su tadašnji političari insistirali da Stekić skače na nekom tromeču u Italiji i pokaže svetu šta to mi imamo. Ovo takmičenje je Stekića izbacilo iz ritma potrebnog za velike rezultate i na Olimpijadi nije skočio preko osam metara. Medalja mu je izmakla, a kod kuće su pljuštale uvrede bez obzira na to što je samo godinu dana pre toga bio heroj nacije.

Kralj kraljice sportova

Nenad je prozvan kraljem atletike zbog svoje fantastične eksplozivnosti, što je osobina koja ne može da se nauči, nego samo radom da se nadogradi. Bilo je nabildovanih i tamnoputih Amerikanaca i Kubanaca, ali te godine nisu mogli da ga pobede, iako su bili brži od njega i bolje skakali iz mesta. Sve predispozicije su bile na njihovoj strani, ali Stekić je bio bolji.

Ruski novinari su ga opisali kao "snagu koja se ne vidi". Dok se zagrevao za skokove sa svojim konkurentima, oni su ga onako bledog i krhkog gledali sa podozrenjem, pitajući se šta ovaj momak ovde traži.

Rusi su jako poštovali tehniku i proračune, ali Nenad je imao svoju definiciju skoka udalj. Ona glasi: brzina plus odskok uz održavanje maksimalne brzine u trenutku odraza. Ima takmičara koji smanjuju brzinu da bi se odrazili, a to umanjuje konačan rezultat. Nenad smatra da je neophodno da se postigne sinergija brzine i odraza.

Vunderkind skoka uvis

Još kao dete je kod bake u Sremskoj Mitrovici preskakao štrikove za veš, a kada je počeo da se takmiči, napravio je seriju obećavajućih rezultata. Pomerao je pionirske rekorde Srbije i predviđali su mu blistavu karijeru u skoku uvis, ali je Nenad povredio čašicu zgloba kolena i doktori su mu zabranili da skače pola godine.

Onda su ga društvo iz gimnazije i profesor fizičkog nagovorili da skoči udalj, pošto nije bilo kandidata za školsko takmičenje. Povreda mu nije smetala pošto se prilikom skoka udalj ulazi u odraz pod drugim uglom nego kod skoka uvis. Otišao je na takmičenje i skočio 6,73 metra! Dužine su počele da se povećavaju iz takmičenja u takmičenje. Rekordi, ali sad u skoku udalj, počeli su da se preskaču kao od šale i tada se Nenad definitivno opredelio za karijeru skakača udalj.

Foto: PTG RTS / dizajn Radivoj Bogičević - Nenad Stekić je pored brojnih medalja i rekorda, vlasnik i jedne singlice

Perin i Pajin nosač torbi

Osim dobrih rezultata, vrlo interesantan splet okolnosti je uticao na njegovo sportsko opredeljenje. Nedaleko od njegove kuće se u komšiluku gradila neka samoposluga, pa je bilo peska u koji su momci iz kraja skakali. Nenad je uvek bio za 30-40 centimetara bolji od ostalih. Tuda su prolazila braća Pera i Paja Petrović, obojica atletičari, skakač uvis i preponaš, koji su tada već trenirali u Crvenoj zvezdi. Gledali su Stekićeve skokove i rekli: "Nisi loš. Hoćeš li da treniraš s nama?" Međutim, postavili su mu jedan uslov – da im nosi torbe do stadiona. Tako je atletiku počeo da trenira kao nosač torbi i bio je srećan.

Voleo je atletiku i ništa mu nije bilo teško da zbog nje učini. Čuveni trener Aca Marinković ga je tada testirao. Nakon skoka od 150 metara uvis, rekao mu je: "Mali, nisi loš." Kako je bio je škrt na pohvalama, rekao mu je da se za tri dana pojavi na stadionu.

Život je let!

Za Nenada Stekića život je let. Prvo u vis, zatim u dalj, pa kroz vreme. Ponosan je na svoj skok od 8,45 metara, ali i na svaku medalju koju je osvojio u dresu Crvene zvezde. Ponosi se i svojim disciplinovanim životom i sebe opisuje kao blagog, disciplinovanog i upornog čoveka. Iako žali što nije osvojio zlato i dobio planetarnu potvrdu svog rekorda, drago mu je što su rezultat sa predolimpijskog turnira u Montrealu 1975. dugo računali kao "pravi" najbolji rezultat.

Iz dva braka ima tri ćerke – Zoranu, Andreu i Anđelu. Supruga Jasenka mu je desna ruka. Srednja ćerka je na njega imala taj atletski gen, ali nije nastavila tatinim stopama. Stekić je trenutno zaposlen u Ministarstvu rada. Možda je sledeći skok u Ministarstvo sporta – nikad se ne zna!