Maleni izlog u Čika Ljubinoj ulici, do nedavno ukrašen svilenim kravatama od kojih je svaka za sebe umetničko delo krije 40 godina dugu istoriju. Danas je ovo parče lokala izdato ali oni koji znaju šta traže pronaći će staro blago, osveženo uvek novom euforijom, pretočenom u slike na svili.

Gospodin Neven Vrgoč je baš na ovom mestu i započeo putovanje koje će se od lokalnog, a kasnije i planetarnog simbola gradskog prestiža pretvoriti u jednu od ikona Beograda. Ideja o unikatnim kravatama i leptir mašnama isprva je nastala iz želje tada mladog Nevena za borbom protiv svega što je prolazno, jednokratno,  takoreći  - kuso. Ova zamisao se rodila 1971. godine, kada je njen stvaralac počeo da izrađuje i oslikava kravate svojom rukom, kod kuće, spakovao ih u kofer i započeo višegodišnju potragu za partnerima, investitorima i načinom da njegove kravate dođu do svojih košulja i vlasnika. Sedam godina kasnije, konačno dolazi do lokala u Čika Ljubinoj gde je postavio temelj svoje vizije koja če prerasti u tradiciju.

Foto: Kravate Neven

Kravate za ljubavnike

Nevenove ambicije bile su velike i nisu se završavale u ovom malom kutku. Njih je pratila priča daleko veća od parčeta tkanine, ljubav prema svemu što je lepo i što život čini opojnim. Zato se oko Neven kravata nizao skup događaja, poetskih večeri, žurki, modnih revija ili samo boemskih noći u Beogradu ranih osamdesetih godina. Među njima su bili i pompezni izleti koji su Nevenove kravate upisale u Ginisovu knjigu rekorda, više od jedanput - prvi projekat ove vrste bila je 23 metra duga kravata koja je impresirala prolaznike tako što je razmotana sa vrha zgrade, a drugi je sproveden u delo uz pomoć nekolicine asistenata, među njima i hirurga sa svojim finim instrumentima. Udruženim snagama i strpljenjem, ekipa je na čelu sa gospodinom Vrgočem napravila najmanju kravatu na svetu, dugačku svega 19 milimetara. Inovativnost koja je podržala (ili izmislila) tvrdnju da bi umetnost trebalo da bude nosiva odvela je Nevenove kravate preko okeana. Nekoliko godina je na Beverli Hilsu živela sestra beogradske radnje u Čika Ljubinoj, kada su se na listi njenih mušterija našli neki od najistaknutijih muškaraca tog doba.

Međutim, posebno interesantan stav koji je gospodin Neven uporno isticao bio je taj da je svo njegovo stvaralaštvo zapravo posvećeno ženama.

“Žene su pravi kupci kravata, dok muškarci najčešće ne znaju šta kupuju. One imaju ideju, kupuju ih muževima, momcima, ljubavnicima i njima ih vezuju za sebe. Jer kravata je medalja, totem, ona pokazuje nečiju unutrašnju prirodu, stoji na najosetljivijem delu tela i štiti dušu.”

Smela preuranjena vizija

Direktno obraćanje ženama možete pronaći i na pojedinim etiketama, danas i asesoarima namenjenim ženama, među kojima moramo da izdvojimo pamučne bele maramice “za brisanje suza radosnica” koje su nastale, kako je gospodin Neven objašnjavao, zato što dame treba da plaču isključivo od radosti. Veoma lako možemo skliznuti i u erotsku akonotaciju sa kojim se ekstravagantni svaralac poigravao, ističući da se o nečijim ljubavnim sklonostima i senzibilitetu može prosuditi o načinu na koji vezuje i odvezuje kravatu, sebi ili drugome. Neven se čak nije zadržao na tome, već je svojevremeno proširio proizvodnju na kolekciju malih, ali ne suviše malih kravata, namenjenih intimnim delovima muškog tela. Imajmo na umu da se ovaj projekat sproveo u delo još osamdesetih godina prošlog veka, kada mu tadašnji “moralni sklop” prosečnog kupca nikako nije omogućio razvoj i uspeh. Ali ne mogu da se ne zapitam šta bi bilo da danas pokušaju sa istom idejom.

Foto: Kravate Neven - Sertifikat Ginisove knjige rekorda za najbrže vezivanje kravate

Srećom, bilo je i drugih, manje radikalnih zamisli koje su dopustile Nevenovoj inovativnosti da se oslobodi, a ipak su našle svoj put do mušterija. Ovde govorimo o fascinantnim, minijaturnim slikama na kravatama, slikanih četkicom i inspirisanih velikim umetnicima, o zadnjoj strani kravate pokrivenoj biserima, personalizovanim porukama na poleđini, inicijalima i originalnim etiketama koje su bile podjednako unikatne koliko i same kravate. Jedna od njih glasila je: “Ako vas tri puta ne pitaju gde ste kupili kravatu, slobodno je vratite!”

Da se glas o neobičnom umetniku i njegovom delu raširio Jugoslavijom, i dalje, svedoči i više od činjenice da Neven i dalje živi, nasuprot večne borbe sa industrijskim gigantima. Ako ste se ikad našli u Čika Ljubinoj 15, verovatno je da ste primetili zahvalnice koje su pristizale od tako širokog spektra poštovalaca da se on prostire od Arnolda Švarcenegera, preko Iv Sen Lorana do Džordža Buša. Ovako široko obožavanje i obostrano poštovanje moralo je biti upriličeno u vidu prvog Beogradskog modnog karnevala i brojnih revija u Beogradu i Parizu.

Bogati i burni život beogradske legende je nažalost došao do svog kraja aprila 2014. godine. Samo godinu dana ranije gospodin Vrčog je promovisao svoju knjigu poezije “Pesme muzi”, čime je zaokružio svoju karijeru koju je nemoguće definisati jednom rečju. Ono što je važno jeste da ideja i dalje živi, u rukama njegovih sinova, i da vas čeka na istoj adresi.