Jedan od mnogih talenata koji je ponikao u Beogradu. Od onih koji su nas približili svetu i pomogli da postanemo deo njega. Naš, a svetski! Mnogostruko talentovani Stevan Hristić, rođen u Beogradu 1885. godine, i umro u njemu, a deo života proveo po najpoznatijim svetskim metropolama, radeći i razvijajući svoj talenat.

Bio je srpski kompozitor, dirigent, pedagog i muzički pisac, raskošnog talenta. Istaknuti predstavnik poznoromantičarske stilske orjentacije u srpskoj muzici, u prvoj polovini 20. veka. Tako nadaren, višestruko talentovan i  svestran, školovao se na čuvenom Lajpciškom konzervatorijumu, koji je njegovom stvaralaštvu dao profesionalne temelje, i dalje ga vodio kroz muzičko stvaralaštvo najpreciznijim koracima vrhunskog plesača! U ono vreme, nije mu bilo ravnog!

Foto: Milan Jovanović - Stevan Hristić u mladosti

Nastanak "Ohridske legende"

U baletu je Hristić pozajmio od Mokranjca deo iz njegovih "Deset rukoveti". To su pesme "Biljana platno beleše" i "Pušči me", koje u drugim varijacijama, prožimaju ceo balet. Priča kaže sledeće:

U nekom selu u Makedoniji, u blizini Ohridskog jezera, Biljana, ćerka bogatog seljaka, voli siromašnog momka Marka. Otac to ne dozvoljava i za muža joj bira bogataškog sina Ivana. Na sam dan svadbe, u selo upadaju Turci i otimaju dečake za janičare a devojčice za harem. Pokušavajući da odbrani Biljanu, njen mladoženja Ivan gine! Siromašni Marko i dalje pati za Biljanom. Dok je tako sedeo na obali Ohridskog jezera i lio suze, sećao se priče svog dede o vodenoj vili, koja živi u jezeru i čuva vodene ruže i čarobni i mač! Tada iz vode izlazi vodena vila i nudi mu pomoć… Marko odlazi da oslobodi Biljanu, i baca joj vodenu ružu. Ona se pretvara u belu golubici i odleti iz haremskog šatora. Kad je Marko stigao u selo, svadba je već bila spremna, jer je otac sada pristao da dozvoli Biljani  da se uda za Marka…

Ovo je legenda na osnovu koje se misli da je nastala pesma Biljana platno beleše, koja je proslavila dva Stevana - Mokranjca i Hristića.

Grafika: Vreme, 31.03.1940. 

Pred premijeru baleta "Ohridska legenda"  izjavio je: "Gledao sam, pre svega, da ovo delo napišem da bude pristupačno i jasno. Da ga razume šira publika, da na nju sto snažnije deluje, a da njegova tehnička obrada zadovolji onih deset - petnaest stručnjaka što će biti tamo..."

Njegov balet doživeo je ogroman uspeh na brojnim gostovanjima u Edinburgu, Atini, Visbadenu i Salcburgu. Dalje je nastavljao da niže uspehe u Ženevi i Cirihu, Firenci i Beču, Kairu i Barseloni… Originalne postavke imao je na skopskoj, zagrebačkoj i ljubljanskoj sceni, u Novom Sadu, Rijeci i Mariboru, a 1958. izveden je i u moskovskom Muzičkom pozorištu. Za moskovsku premijeru, Hristić je dodao još neke numere, napravivši tako konačnu verziju svog dela.

Začetnik Beogradske filharmonije

Bio je najistaknutiji  kompozitor u Srbiji.

Neposredno pred Prvi svetski rat, živeo je u Parizu, Rimu i Moskvi. Njegova muzika bila je razumljiva širokom auditorijumu, jer je stvorio sopstveni, prepoznatljivi stil koji je bio mešavina folklornih uticaja i kasnoromantičarskih impresionističkih elemenata u melodici.

Osnovao je i vodio Beogradsku filharmoniju, čime je značajno doprineo razvoju kulturnog života u ovom delu Evrope. U periodu od 1924-1935. bio je i direktor Beogradske opere. Posle Drugog svetskog rata, učestvuje u  osnivanju Udruženja kompozitora Srbije. U jednom periodu bio je i rektor Muzičke akademije, u čijem osnivanju je, sa toliko žara učestvovao. Pored ovih važnih funkcija i ogromnog dostignuca, nosio je i najveću akademsku titulu - bio je i član SANU.

Grafika: Arhiv Narodne biblioteke Srbije - Plakat za komad "Čučuk Stana"

Njegovo stvaralaštvo ostavilo je veliki trag u muzici. Počinje pisanjem scenske muzike za komad "Čučuk Stana" 1907. godine, a do kraja svog života napisao je i "Simfonijsku fantaziju za violinu i orkestar" i "Rapsodiju za klavir i orkestar". Najpoznatija dela iz oblasti duhovne muzike su mu "Vaskrsenje", "Opelo u b-molu". Jedina njegova dovršena opera bila je "Suton", a najpoznatije i najpriznatije delo, balet "Ohridska legenda".

Umro je u Beogradu, 21. avgusta 1958. godine u 73. godini.