"Moda se javlja kao revolucionar koji obara predrasude, kao anarhista koji ruši tradicije, ali istovremeno i kao despot koji nemilostivo potčinjava mase i nasilnički im nameće svoju vlast. Njeni glavni regulatori su klimatske, ekonomske i socijalne prilike, državna vlast, društveni motivi, lični razlozi i estetika. Ona nije samo stvar odevanja, već vladajući oblik ponašanja i mišljenja koji deluje na porodične odnose, politiku, umetnost, moral, ljubav, uopšte na sve manifestacije ljudskog duha." – Branslav Nušić

Ako nešto predstavlja i boji decenije, onda je to moda. Modni bum zahvatio je prestonicu dvadesetih i tridesetih godina XX veka. Prestonica je tada počela da poprima izgled svetskih metropola, a beogradska moda se menja revolucionarno u periodu između dva rata i postaje manje tradicionalna.

Zbogom, neudobni mideri!

Na modna kretanja najviše je uticao novi položaj žena i samim tim došlo je do drastičnih promena u načinu njihovog odevanja. Upravo ova činjenica je razlog što se muška moda manje pominje u ovom periodu. Pripadnica "nežnijeg pola" napustila je stege karakteristične ženske mode u vidu čvrstih korseta i dugih haljina, onog trenutka kada je morala da izađe iz svoje kuće i radi do tada muške poslove. Neretko su Beograđanke bile bolničarke na frontu, a u porodici su preuzimale uloge muža ili brata. Samim tim, žene su bile više uključene u društveni život i neminovno osvojile veće slobode i prava koja su do tada pripadala isključivo muškarcima.

Žena na poslu više nije mogla da se pojavi u dugoj haljini sa ogromnim šeširom, niti da pozira pred ljudima u stegnutim miderima. Slobodno kretanje, plesanje čarlstona, vožnja automobila, bavljenje sportom, bili su novi imperativi koji su diktirali drugačiju garderobu.

Foto: "Ilustrovani svet", 1929. - Dame iz visokog društva i njihovi ljubimci 

Pariski modni diktat  

Francuska prestonica bila je odavno vodeći centar svih modnih zbivanja. Njene velike modne kuće morale su brzo da se prilagode novim zahtevima, budući da posle Prvog svetskog rata više ništa nije bilo kao pre. Nestali su suvišni detalji, a dugačka haljina koja je sputavala kretanje je proširena i skraćena. Ženska garderoba je postala nalik odeći bolničarki i radnica: široke suknje do pola listova (ironično nazvane ratnim krinolinama), široke tunike, tamne boje. Uzimali su se detalji iz muške mode, a manji šeširi nametnuli su se pre svega praktičnošću koju je zahtevao trenutak.

Foto: "Žena i svet" - Moda za svaku priliku i sve društvene klase

Međutim, to što je u datom trenutku beogradska moda išla naizgled u korak sa svetom, ona je zapravo kaskala čitavu sezonu, što nije bilo iznenađujuće. Velika ekonomska kriza i strah od novih svetskih sukoba bili su nametnuti čitavom svetu. Utoliko je veći doprinos svih onih Beograđana koji su u takvom kriznom periodu u svojim modnim salonima radili, stvarali i kreirali lepši svet.

Beogradska moda između dva svetska rata bila je, u skladu sa vremenom i na svoj način vrlo autentična. Otvarao se veliki broj zanatskih i trgovačkih radnji koje su oblačile, obuvale i kitile beograđane.

Procvat krojačkih radnji i juvelirnica

U međuratnom periodu, elegantna odela su se šila po meri, a nosili su ih najčešće inženjeri i bankarski činovnici. Najelegantnije obučeni bili su krojači, trgovački pomoćnici i studenti, a najmanje pažnje svojoj odeći su pridavali profesori.

Na najboljem glasu bila je radnja "Bijouterie" u Knez Mihailovoj 18, koja je nudila nakit za veče od štrasa i lažnog dragog kamenja, kao i tašne za plažu izrađene od drvenih perli. Za ovom radnjom nije zaostajala ni "Bijou de Paris" koja je nudila najnoviji pariski nakit.

Foto: "Žena i svet" - Moda za gospodu i oglas za prodavnicu štofova

Jedan od najpoznatijih i najboljih krojača bio je Voja Jeremić. On je bio među prvim krojačima koji su umeli da sašiju moderno odelo. Sve što se pojavilo u Parizu, on bi već posle petnaest dana nudio mušteriji. Uz odobrenje i finansijsku pomoć Ministarstva trgovine i industrije, Jeremić je osnovao "Akademiju krojenja".

Za njegovim salonom nije zaostajao ni krojački salon "Mašutković i Vuković" koji je prvi u Beograd doneo smokinge sa dvorednim zakopčavanjem. Poznati mondenski krojač bio je i Sima Stričević, koga su smatrali diktatorom muške mode u Beogradu.

Osim krojača koji su pratili francuske uzore, u Beogradu je bilo salona u kojima se šilo isključivo po engleskim modelima. Glavni predstavnik engleske elegancije bio je vlasnik krojačkog salona kod koga su šili otmeniji Beograđani i stranci koji su tu živeli. Za otmenu klijentelu šio je i Pavle Balaša, koji je nudio prvoklasne engleske i domaće štofove. Početkom 1939. godine u ovom salonu su sašiveni žaket i kaput za kralja Petra II.

Foto: "Ilustrovani list" - Moda u Beogradu krajem dvadesetih

Belo rublje i mideri

Kako dame, tako i gospoda, vodili su računa o kvalitetu i izgledu svog intimnog rublja, odeće za spavanje i kuću. Prvi ovakav salon bio je "Salon za belo rublje za dame i gospodu" Milice Kostić u Kosovskoj ulici 21. Ovaj salon nudio je rublje koje se moglo videti po bečkim, francuskim i engleskim žurnalima.

Druga radnja za šivenje muškog i ženskog rublja po meri "Nina" otvorena je 1936. Midere su pretežno nosile žene punijeg stasa, ali i vitke dame koje su pratile modu. Za balske haljine bio je potreban jedan, a za dnevne i sportske aktivnosti drugi tip midera.

Foto: "Žena i svet", 1939. -  Oglas za prodavnicu ženskog rublja

Prvi francuski salon midera i damskog finog rublja, otvorila je, 1921. godine, Vera Marković-Gizan koja je učila zanat u Parizu. Nekoliko godina kasnije, Vera je počela da izrađuje damske haljine i otvorila je "Francuski salon".

Jedan od najuglednijih stručnih ateljea, gde se nisu radile kopije, već vlastiti modeli, bio je "Graziosa" Danice Pogorelac. Cene su bile veoma visoke. Za razliku od "Graziose ", salon "Koen" se ponosio svojim kopijama najmodernijih bečkih i francuskih midera.


Foto: Wikipedia - Kraljica stila, kneginja Olga Karađorđević

Modni detalji

Između dva rata krzno je bilo neizostavan modni detalj, čak je nošeno i u letnjim mesecima. Smatralo se da je ono atribut prave dame. Bunde su se izrađivale od plemenitog krzna, poput persijanera, činčile, vizona, astragana, hermelina i predstavljale su pravo bogatstvo.

Od krzna nisu izrađivane samo bunde, već i raznovrsni detalji u skladu sa modnim zahtevima. Vrsta, boja i kroj krzna uvek su pratili siluetu. Po svojoj sklonosti za plemenitim krznom, Beograd nije zaostajao za ostalim evropskim gradovima. Čak i dame najskromnijih materijalnih mogućnosti nosile su bunde ili modne detalje napravljene od krzna zeca. O toj naklonosti Beograđanki prema krznu svedoči i veliki broj krznarskih salona i radnji.

Foto: "Žena i svet", 1939. - "Butoni" od stakla koji su i danas popularni

Radnji koje su prodavale lažan nakit bilo je mnogo manje nego juvelirnica. Ona koja je bila na najboljem glasu bila je "Bižuteri" u Knez Mihailovoj ulici.

Budući da je šešir bio obavezan deo garderobe, međuratne dame su ga nosile već od petnaeste godine u skoro svim prilikama, a u centru grada postojao je veliki broj salona koji su ih izrađivali.

Foto: "Žena i svet", 1941. - Grb Beograda kao modni detalji 

Moda i promene u društvu

Teoretičari mode smatraju da je moda između dva rata mnogo doprinela demokratizaciji društva. Upravo u ovom periodu, krojač zanatlija postaje umetnik.

Beogradska modna ponuda bila je bogata ne samo zbog velikog broja zanatlija koji su se bavili izradom cipela, rublja, krzna, tašni i ostalih modnih detalja već i zbog trgovaca koji su u svojim velelepnim radnjama nudili poslednji modni krik Pariza, Beča i Berlina.

Foto: Modni žurnal iz 1938. 

Veliku ulogu u popularizaciji mode igrali su modni žurnali i štampa, a Beograđanke su mogle da se informišu o modnim novitetima u tada dobro opremljenim knjižarama. Zna se da su kneginja Olga i kraljica Marija bile pretplaćene na francuski modni žurnal "Le jardin des modes", odnosno berlinski časopis "Die Dame". Na taj način Beograd je postao mnogo bliži svetu i svojim savezničkim prijateljima – Francuzima. Roba poručena putem kataloga mogla je, zahvaljujući otvorenom aero-saobraćaju i čuvenom "Orijent-ekspresu", da stigne za samo dva do tri dana.

Sigurno je da još uvek na ulicama Beograda, i pored uniformisanih i u najmanju ruku oskudnih odevnih kombinacija, možemo videti žene koje znaju da, po rečima čuvene Koko Šanel "Lepota počinje onog momenta kada žena postaje svoja i da moda nije samo haljina. Moda je na ulicama, na nebu. Moda je povezana sa idejama, načinom na koji živimo i onim što nas okružuje."