Prvi domaći šlageri i prepevi poznatih stranih pesama, koje su izvođene na festivalu San Remo, pojavili su se pedesetih i početkom šezdesetih godina prošlog veka u Beogradu. Generacije koje su stasavale posle rata, polako su zamenjivale udarničke i partizanske pesme zapadnjačkim šlagerima, čemu su doprinosili i tada popularni pevači koji su u svoj repertoar sve više uvrštavali pobedničke pesme stranih festivala ili muziku koju su čuli na, tada već legendarnom, Radio Luksemburgu. Ne treba smentuti s uma da su jedno vreme bile popularne francuske šansone i ruske romanse, džez i rok and rol su bili omiljeni među mlađarijom, a današnjim generacijama bi posebno bila simpatična pojava pesama u meksičkom stilu. Ovo je bilo i vreme kada je država odlučila da uvede red na kulturnu scenu, pa su u Jugoslaviji počeli da niču festivali zabavne muzike koji su za cilj imali da promovišu domaće autore i domaću muziku. Prvo su osnovani Opatijski i Zagrebački, a par godina kasnije, i Beograd dobija svoj festival zabavne muzike – popularno Beogradsko proleće, a kasnije i MESAM.

Beogradsko proleće – festival zabavne muzike

Godinama najznačajniji beogradski festival popularne muzike, Beogradsko proleće, prvi put je održan 17. i 18. aprila 1961. godine u impozantnoj dvorani Doma sindikata. Ideja za ovakav festival zabavne muzike, potekla je od udruženja džez muzičara koji su raspisali konkurs, i nakon što su odabrali četrnaest pesama, od dve stotine prispelih, festival je počeo da živi. Na Beogradskom proleću su nastupali tada najpoznatiji jugoslovenski pevači kao što su: Senka Veletanlić, Anica Zubović, Beti Jurković, Tereza Kesovija, Lola Novaković, Nada Knežević, Predrag Cune Gojković, Krsta Petrović, Marko Novosel, Tihomir Petrović, Dušan Jakšić, Đorđe Marjanović i Radoslav Graić.

Pesme su izvođene u dva aranžmana, a izvodili su ih različiti pevači. Prvi aranžman je izvođen u pratnji Revijskog orkestra u pop maniru, dok je drugi bio u pratnji džez orkestra. Čast da bude žiri na prvom beogradskom festivalu zabavne muzike pripala je samoj publici. 

Ne treba se zato čuditi što je prvi pobednik bila pesma "Anđelina", koju su interpretirali, tada mega popularni, Đorđe Marjanović i autor pesme Radoslav Graić.  Drugo mesto osvojio je, takođe, Đorđe Marjanović sa pesmom "Nek prođe zima", dok je treće, utešno,  mesto pripalo je Marku Novoselu i pesmi "Valovi".

Beogradsko proleće je postojalo tri decenije i tokom svih tih godina izveden veliki broj kompozicija koje su ostale za sva vremena. Svi značajni pevači ondašnje Jugoslavije su učestvovali na ovom festivalu. To je bilo i mesto na kome je Oliver Dragojević izveo svoju "Molitvu za Magdalenu", ali i mesto gde je Rambo Amadeus  prekinuo nastup Bebi Dol sa antiratnom porukom. Ne smemo da zaboravimo i najpoznatiji i najpopularniji voditeljski par festivala – Dunju Lango i Miću Orlovića.

U prethodnim godinama su postojali uspešni ili manje uspešni pokušaji da se tradicija ovog značajnog festivala nastavi, ali je sam festival i dalje samo draga uspomena. Beogradski školarci i dalje mogu da uživaju u šlagerima na Dečjem beogradskom proleću, koje se svakog aprila održava u organizaciji Dečjeg kulturnog centra Beograd. 

Međunarodni sajam muzike – MESAM

Za razliku od Beogradskog proleća koji je gajio tradiciju pop-zabavne muzike, MESAM je prihvatao i izvođače druge vrste popularne muzike - folk ili novokomponovane narodne muzike. Rame uz rame, na festivalu su nastupale najveće zvezde zabavne i folk muzike. Festival se održavao u dvorani Sava Centra, uglavnom krajem novembra ili početkom decembra, trajao je nekoliko dana, jer se održavalo pop i folk veče kao i revijalni programi. Iako je nosio naziv međunarodnog festivala, i bilo je pojedinih izvođača iz inostranstva, na njemu su uglavnom učestvovali pevači sa jugoslovenskih prostora. Festival će ostati upamćen i kao jedan od retkih festivala na kome su se pesme isključivo izvodile uživo u pratnji velikog orkestra.

Prvi Festival je održan 1984. godine. Pobednik na ovom festivalu je bio neobični Oliver Mandić sa pesmom "Pitaju me, pitaju", a narednih godina, pobede ostvaruju Bebi Dol, Zana, a najviše pobeda je ostvarila Maja Odžaklijevska, koja je pobeđivala na poslednja dva izdanja festivala: 1995. godine sa pesmom "Budi dobar kao što sam ja" i 1996. godine sa pesmom "Rastanak". Na MESAMU su pobeđivale ne samo komercijalne pesme, nego i one koje su bile više umetničke sa izvrsnom interpretacijom.

I među folk kolegama, MESAM je bio mesto na kome se rađaju hitovi. Tako je u folk delu Biljana Jevtić prvi put izvela svoju kompoziciju "Evo ti srce na dlanu", Zorica Brunclik "Evo već je Božić" i "Sve je ljubav", Hanka Paldum "Pamtim još", Halid Bešlić "Neću, neću dijamante", i dr. MESAM je često, s pravom, nosio ime najvećeg festivala jugoslovenske muzike. 

Ne možemo da se požalimo da nam danas nedostaje festivala. Samo u Beogradu ih ima toliko da bi nam bilo teško da ih nabrojimo. Ipak, MESAMA i Beogradskog proleća se sećamo sa nostalgijom i setom na neka prošla, mirnija vremena dok je muzika okupljala nekoliko generacija i brisala mnoge granice koje danas postoje. Ali, to je već neka druga tema.