Pojava motorizacije u ondašnjem društvu značila je basnoslovne troškove, kako u svetu, tako i kod nas, koje pojedina preduzeća nisu mogla da iznesu. Upravo takvo je bilo i Gradsko preduzeće za proizvodnju i prodaju leda, koje je 50-ih godina prošlog veka uveliko kuburilo sa dostavom leda na teritoriji Beograda. Upregnuti konji više nisu mogli da podmire potražnju sverastućeg glavnog grada. No, zahvaljući tome, rođeno je novo zanimanje, danas zaboravljeno, koje je uposlilo mnoge mlade Beograđane, a evo i kako.

Goruće pitanje

Godinama unazad Beograd i njegovi žitelji su se zlopatili sa snabdevanjem leda i to pitanje se, po pravilu, uvek potezalo pred početak sezone. Nabavkom novih kamiona, posebno preuređenih za raznošenje leda, donekle se uhvatilo u koštac sa korenom problema, ali svakako ga nije “saseklo”. Glavni kamen spocitanja bili su, razume se, dodatni finansijski izdaci, koji su bili nedopustivi udar na džep Gradskog preduzeća za proizvodnju i prodaju leda.

No, ipak je postojao način da se izađe na kraj sa ovom nedaćom, koja je morila Beograđane dozlaboga, i to uz mininalne troškove i bez paljenja vozila. Jednom rečju, “pedlanje”.

Organizovana mreža poslovanja

Predlog o raznošenju leda biciklom iznedrio ondašnji direktor Gradskog preduzeća za proizvodnju i prodaju leda na Tašmajdanu, Rudolf Reno. Sa planom razrađenim do tančina, ledara je organizovala mrežu raznosača koji su isporučivali led domaćinstvima. Sredstva za prevoz, tricikle sa karoserijom, koji su mogli da ponesu i po deset tabli leda, nabavila je direktno sa trake farbike bicikala “Partizan” iz Subotice. 

Pojedinci su mogli da zarade i po 15.000 dinara mesečno i to bez ikakvog rizika. U ledari tabla leda je koštala 30 dinara, a raznosači su mogli da ubiru 35 dinara po tabli ili 18 dinara za pola table leda. Da bi ostvarili projekciju zarade od 15.000 dinara značilo je da su dostavljači morali da isporuče po 100 tabli dnevno, što je bio golem zalogaj. Pored toga, usput su morali na rate da otplaćuju bicikle koje su dobijali od Gradskog preduzeća za proizvodnju i prodaju leda.

Sve strane namirene

Ovim putem potrošači su dobijali led po pristupačnijoj ceni negoli ranije, pretplatnici su bili snabdevani redovnom ledenim tablama, a sve navedeno je išlo u prilog i ledari, koja je usled novonastalnih okolnosti mogla da poveća proizvodnju, te i da smanji cenu famozne table leda.

 

Sa druge strane, ovo je bila šansa da određeni broj mladih ljudi dođe do zaposlenja i sopstvenog bicikla, koji bi ih, inače, u maloprodaji stajao 30.000 dinara. Pogotovo imajući u vidu da su tih godina kroz dnevnu štampu gotovo svakodnevno provejavali natpisi o zdravim, snažim i mladim momcima koji su se odavali preprodavanju i drugih nakupačkim mahinacijama, ova vest o plodnom i poštenom poslu bila je prijemčiva što za njihove perspektive, što za njihove buđelare.