Početkom tridesetih godina prošlog veka policija je imala pune ruke posla sa samoproklamovanim vračarama i gatarama koje su preplavile glavni grad i zaludele naivne građane. Jedna od takvih je upravo bila mlada Dušanka Jovanović, koja je, tobože, govorila vilinski jezik i tako rešavala svakojake probleme beogradskog sveta.

Prestonička napast

Između dva rata vladala je opšta nemaština, pa se stanovištvo dovijalo i raznorazne načine privređivalo. Najdovitljivije u tome bile su šiparice romskih korena, koje su zahvaljujući nasleđenim “nadnaravnim” sposobnostima i te kako dobro zarađivale i to sve na račun izobilja lakomislenih Beograđana.

Obzirom da taj vid zarade nikako nije bio u skladu sa zakonom, čuvari reda su imali zadatak da im stanu na put. S vremena na vreme, kada bi se prijave o prevarama nagomilale na sto krivične policije, žandari bi sprovodili racije i lišavali slobode takve mufljuze.

Jednom takvom prilikom šaka žaca dopala je Dušanka Jovanović, Romkinja od 21. leta, koja je u kvartu slovila za “vilinsku vračaru” zbog svog, jelte, umeća komuniciranja sa vilama.

Lak plen

Prst na nju je uperila izvesna činovnica Beogradskog okružnog suda. Inače, ova mlada devojka je poduže bolovala od neurastenije. Kada su joj silni lekarski pregledi dozlogrdili, dala se u potragu za narodnim lekovima. Bliska prijateljica uputila ju je na adresu Kneza Pavla 23, gde je bivstvovala gorepomenuta vračara.

Sa kezom od uha do uha, naizgled prijazna Dušanka primila je ubogu damu. Saslušavši njene muke, kao iz topa je obećala da može da je izleči tzv. činima. Ćušnula joj je nekakvu smesu tamnjana, drveta i smole, uz preporuku da to uvek drži uza se kao amajliju, te vodicu koja bi trebalo da vrati san na oči čim se bude umila istom. Ispratila je uz reči da su vrata njenog doma uvek otvorena.

Zov vila

Kada mlada činovnica nije spazila nikakvu promenu, ponovo je došla na prag Jovanovićeve. Pregledavši je pogledom od glave do pete, gatara je mudro zaključila da se radi o mrzvoljnim vilama. Jedini način da se ove nedaće reši bio je da bolesna gospođa donese svoje lične stvari kako bi se njima začarale vile, te vremenom nagovorila ih da joj vrate zdravlje.

Sa uveliko živcima na izmaku, lakoverna devojka je brže-bolje donela dve haljine, po jednu svilenu i vunenu, deset metara platna, zlatni prsten i još po neku sitnicu, sve u vrednosti od više hiljada dinara, kao i naknadu u visini od 260 dinara.

Gladne oči

Otada je prošlo dosta vremena, a od ciganke nije bilo ni traga ni glasa, tj. sve dok jednog dana nije banula na vrata činovnice tražeći još novca. To se uzornoj građanki učinilo krajnje sumnjivo, pa je naprečac celu stvar prijavila nadležnima.

U lovu na vračare ščepana je i Dušanka Jovanović. Temeljnim pretresom njenog stana pronađene su sve stvari namenjene vilama, koje su naposletku vraćane vlasnici. Na licu mesta je uhapšena, a tom prilikom oklevatala je bolesnu siroticu, rekavši da je sve to dobila na poklon.

Ono što dotična očito nije predvidela bilo je da će po kratkom postupku zadužiti bluzu na pruge i bukagije, te izvesno vreme provesti iza brave.