Ideja o samostalnom razvoju domaće vazduhoplovne industrije nastala je još početkom dvadesetih godina, kada je novoformirano vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije počelo da razmatra prve programe sopstvenog razvoja. Jedan od glavnih zagovornika ovih ideja bio je pilot general Milan Uzelac, načelnik tadašnjeg Odeljenja za vazduhoplovstvo. Na njegovu inicijativu, Ministarstvo vojske i mornarice raspisalo je konkurs za izbor domaćih preduzeća, kojima bi se uz pomoć države poverila izrada aviona. Na konkursu koji je privukao veliki broj privatnih i državnih preduzeća, među kojima su odabrane Ikarus", tada iz Novog Sada i radionica "Rogožarski" iz Beograda.

Prva domaća fabrika aeroplana Živojin Rogožarski

Izbor radionice "Rogožarski" za jednog od nosioca važnog državnog projekta izazvao je iznenađenje, pošto se radionica bavila izradom stolarije i drugih stolarskih proizvoda. Naime, tek će kasnije javnost biti upoznata sa činjenicom da je Živojin Rogožarski za vreme svog boravka u Beču radio u fabrici aviona "Lojd" i stekao osnova znanja iz konstrukcije aeroplana. Radionca "Rogožarski" prerasla je  21. aprila 1924. godine u fabriku pod nazivom Prva srpska fabrika aeroplana Rogožarski u Beogradu.

Početkom septembra iste godine, u dvorištu radionice u Vladetinoj 17, izgrađen je hangar i radionica u kojoj je bilo zaposleno 15-tak radnika. U cilju provere, Odeljenje za vazduhoplovstvo je kod Rogožarskog naručilo izradu dvadeset i sedam krila za avion " ŠB-1". Posle uspenšno izvršenog zadatka, naručeno je dodatnih  10 školskih aviona Brandeburg i 0 monoplana "Albatros".

Prvi avion iz radionice "Rogožarski" poleteo je beogradskim nebom 10. maja 1925. godine. U pitanju je bio jedan od školskih aviona Brandeburg, a prvi let aviona opisan je rečima novinara Vremena: "… elisa je zašumela, zatutnjala, zavitlala se i avijon je klizio jedno dvadeset metara banjičkom ravninom, pa se odmah digao u vazduh i kružio neko vreme, više glava zadivljenih beograđana, koji su videli u tome napredak prestonice. Pilot g. Šebalin, okrenuo je zatim pravcem Novog Sada i izgubio se ubrzo u oblacima."

Do kraja 1928. godine u fabrici je, osim proizvodnje ovog modela, proizvedeno i preko 60 aviona "Srednji Brandenburg". Ohrabrena ovim napretkom fabrika Rogožarskog ugovara nove poslove.

Proširenje proizvodnje i novi projekti

Pored izrade aviona po licienci, Rogožarski je rano uvideo potrebu za razvojem sopstvenenih projekata, te zapošljava Viljema Šustera. Prvi avion sopstvene izrade koji je izašao iz fabrike Rogožarski bio je trenaćni avion Rogožarski AŽR, sa motorom Valter Kastor snage 240 konjskih snaga i koji je mogao da ostvari brzinu od 240 kilometara na sat. Nažalost, ovaj avion nikada nije ušao u serijsku proizvodnju jer je Komanda vazduhoplovstva imala je primedbu na upravljivost aviona.

Svetska ekonomska kriza nije obišla ni prvu fabriku aviona. Porudžbina je bilo sve manje, a kako je Rogožarski uložio dosta novca u razvoj novih projekata i proizvodnih pogona, došlo je do nagomilavanja neplaćenih dugova i fabrika je u pala pod stečaj. Kontrolu nad preduzećem preuzela je Opšta trgovinska banka početkom 1934. godine i ponovo počela sa radom, ali kao akcionarsko društvo pod nazivom Prva srpska fabrika aeroplana Živojin Rogožarski A. D. Tehničko rukovođenje fabrikom preuzeo je konstruktor aviona Sima Milutinović. Pomoć je došla i od strane države koja naručuje 40 novih letilica.

Zlatne godine vazduhoplovne industrije

Druga polovina tridesetih godina dovela je do poboljšanja na tržistu i ove godine se smatraju najuspešnijim periodom u poslovanju fabrike. U ovom periodu vrednost proizvodnje se povećala deset puta, dok je pred sam rat, fabrika mala oko 1.000 zaposlenih radnika. U tom periodu Rogožarski je proizvodio veliki broj modela aviona: školske avione, akrobatski avion, sportski avion, hidroavion i jugoslovenskog lovca IK-3. U proizvodnom programu nalazio se i britanski lovački avion Hoker hariken Mk-1. Takođe, fabrika se bavila poravkama, revizijama aviona domaće i strane proizvodenje i izradom delova po poružbini.

Verna tradicionalnoj tehnologiji proizvodnje

Fabrika aviona Rogožarski je važila za najbolju fabriku aviona drvenih konstrukcija u tadašnjoj Jugoslaviji. Dok su ostale fabrike aviona prešle na proizvodnju aviona metalne ili kombinovane konstrukcije, Rogožarski je ostao vezan za tradicionalnu proizvodnju aviona drvene konstrukcije sve do početka Drugog svetskog rata. U ovom periodu, u fabrici je proizvedeno 305 aviona, razvijano 15 prototipova aviona i izrađivano 5 tipova aviona na osnovu kupljenih licenci.

Drugi svetski rat

Nakon kapitulacije Kraljevine Jugoslavije, Nemci su zaplenili svo vlasništvo fabrike i preuzela upravljanje. Fabrika je nastavila da radi, ali za potrebe nemačkih okupacionih vlasti pod imenom Werwirtschaftsstab Südost und Verbindungsstelle der C.L. - Rogozarski. Značajna oštećena pretrpela je i tokom bombardovanja 1944. godine.

Po oslobođenju, nove vlasti su nacionalizovali fabriku i pripojile je zemunskom Ikarusu. Ova nova fabrika bila je poznata pod imenom Državna fabrika aviona.