Leto 1968. godine zaista je bilo “varljivo”. Uvedene su tzv. registar-kase, koje su bile tu da olakšaju poslovanje i zaštite goste od “preračunavanja”. No, najblaže rečeno, ta novina nije oberučke prihvaćena. Glavni oponenti? Beogradski ugostitelji, koji su gotovo jednoglasno i gromoglasno urliknuli “NE” ovim blagajnama.

Račun u tri primerka

Krajem šezdesetih godina prošlog veka omogućen je vid naplaćivanja putem registar-kase, koje je proizvodila svetski priznata i renomirana firma “Nacional”. Ove blagajna je pružala ugostiteljima opciju da evidentiraju svaku porudžbinu u tri primeraka. No, tu nije bio kraj njenim mogućnostima. Naime, mogla je razdeli narudžbinu po vrsti: od bezalkoholni i alkoholni pića do jela i poslastica.

Nadležni su apelovali da beogradski ugostitelji uvrste ovu novost u svojim objektima prvenstveno kako bi u svako doba dana ili noći imali uvid u dnevni, nedeljni ili mesečni pazar. Istovremeno, svaki kelner bi imao tačan pregled koliko i kakvih porudžbina je imao tokom smene. U istih mah ove kase bi štitile goste od posve “slučajne i nenamerne” zbunjoze konobara prilikom naplate. 

“Bespotreban trošak”, uglas

Iako je korist ovih “Nacional” registar-kasa bila više nego očigledna, ipak velika većina beogradskih ugostitelja horski je bila protiv. Sinhronizovano su iznosili razloge za takvo stanovište. Najdominantniji argument glasio je da je za našu sredinu i dalje najpodesniji način naplaćivanja i vođenja evidencije onaj “klasični”.

Jedan od najgromkijih glasova koji nije bio “ZA” dopirao je iz grla g. Dušana Ćorkovića, direktora ugostiteljskog preduzeća “Višnjica”. On je smatrao da je takva jedna blagajna po svakoj osnovi suvišna, pogotovo uzimajući u obzir da njihovi gost ni u kom slučaju ne kontrolišu kelnera. Ako taj argument nije bio dovoljan za “NE” registar-kasama, naglasio je da su one veoma skupe, te da je bolje da se sredstva ulažu na druge stvari.

Istog mišljenja bio je i g. Veselin Vukajlović, zamenik direktora “Madere”. Usprotivio se takvom načinu naplaćivanja i vođenja računa o pazaru. U njihovom ugostiteljskom preduzeću akcenat je bio na otvaranju novih restorana i renoviranju starih lokala, te tu nije bilo mesta za nabavku registar-kasa. Kao i njegov gorepomenuti kolega, tvrdio je da su one preskupe. Čak i ako su želeli da tako posluju, to je iziskivalo otpuštanje nekoliko zaposlenih, što je bilo nedopustivo.

Uprkos tome što su u dva objekta, “Londonu” i “Vidin kapiji”, imali ove blagajne, ugostiteljsko preduzeće “Dalmacija” na čelu sa direktorom g. Ljubom Pajsićem bilo je izričito protiv toga. Istini za volju, priznao je da su više nego korisne, prevashodno po pitanju potražnje i usluživanja, ali povrh toga je cenio da su izližne. Ponajviše zato što račune iz kase nisu izdavali gostima, jer, kako je konstantovao, njih to ne interesuje, a pritom nemilice troši papir. Naravno da je naglasio da su kase paprene, što je i donekle i bilo tačno. Jedna “Nacional” registar-kasa tada je stajala impozantnih osam miliona starih dinara.

Bez nesporazuma oko računa kod “belih vrana”

Prvi beogradski ugostiteljski objekat koji je ostavio bez teksta svoje goste, uručivši im uz kafu, pivo ili pak sladoled i originalni račun iz kase, bio je kafe-restoran “Beograd”. Opšte oduševljenje se nedugo zatim preselilo i na mušterije kafane hotela “Metropol”.

Oni su bili tzv. “bele vrane” među prestoničkim ugostiteljima, jer su prvi odlučili da svojim posetiocima crno na belo pokažu koliki je, zapravo, njih ceh, tj. da odmah saopšte koliko košta ono što su oni naručili.

Međutim, najveći broj objekata je ostao pri svom stavu, lamentirajući sve slabe tačke i mane registar-kase. Razume se, iste dozlaboga preuveličavajući. Tadašnja štampa se obrušila na ovakav način razmišljanja, kudeći ugostitelje kako sebe i svoje poslovanje stavljaju na prvo mesto, usput “ne šljiveći” goste nimalo.

Nije se dugo čekalo na reakciju nadležnih na javno negodovanje i protivljenje ovoj vrlo korisnoj novini. Dovoljno je reći da su u dogledno vreme svi beogradski ugostitelji, bez pogovora, bili u obavezi da u svojim lokalima uvrste registar-kase, te ispostavljaju račune gostima.