Početkom tridesetih godina prošlog veka privredna kriza je uveliko kucala na vrata Beograda. Kao za inat, baš tada zime su se otegle i zakoračile dobrano u proleća. Sve to je doprinelo da masa nezaposlenih i hiljade najsiromašnijih porodica teška srca pruže ruku i zatraže milostinju. Evo kako su ustanove iz prestonice namirile njihove uskomešane trbuhe.

Društvo za pomaganje sirotinje i suzbijanje prosjačenja

Humanitarna ustanova koja je prva rešila da nahrani gladna usta glavnog grada bilo je Društvo za pomaganje sirotinje i suzbijanje prosjačenja. Srž su činili ugledni trgovci i zanatlije, visoki činovnici i državni funkcioneri, te gospođe iz činovničkih i trgovačkih kuća. 

Združenim sredstvima i uz materijalnu pomoć grada Beograda otvorili su Društvo kuhinju u Štrosmajerovoj ulici, kao i sklonište za prosjake. Naum je bio ne da se iskoreni nemaština, jer to je bilo van njihove moći, nego da se koliko-toliko olakšaju patnje najugroženijih. Tamo su bili zbrinuti oni kojima je sudbina nemilosrdno okrenula leđa.

Svakodnevno je bilo posluženo nekoliko stotina kuvanih obroka za one koje je besposlica dovela na njihov prag. Gladni su bili na nahranjeni, a mučeni invalidi bez kučeta i mačeta skućeni na primeran način.  

I Crveni krst na visini zadatka

Još jedna ustanova koja je odgovorila svom zadatku bio je Crveni krst, koji je, takođe, otvorio kuhinje namenjene nezaposlenima i sirotinji. Prva takva je nikla u Varoškom kvartu. Parče hleba i pun tanjir hrane sledovao je onima koji su bili prijavljeni na Berzi rada. Ti obroci su bili delo ruku samih članica Crvenog krsta, a koštali su jedan dinar po porciji. Kroz tu trpezariju dnevno bi prošlo preko stotinu radnika bez posla i mnoštvo sirotinje koja je dobijala taj obed besplatno.

Drugu kuhinju je otvorio mesni odbor Crvenog krsta u Vračarskom kvartu. Radilo se po istom pravilniku utvrđenom od strane glavnog odbora. Svaka kuhinja je imala dva domaćina, od kojih je jedan istovremeno obavljao i dužnost blagajnika. Njima su pri ruci bile po dve dežurne članice.

U slučaju da je od priloga ostala izvesna suma novca, ona bi se pohranila u Hipotekarnoj banci za crne dane.

Pored navedenih organizacija, bilo i drugih humanitarnih društva satkanih od uglednih i imućnih građana, koja su iskreno davala sve od sebe da ublaže muke koje su kriza, nemaština i glad naturali siromašnom svetu.

Danas socijalno najugroženiji građani dobijaju jedan kuvani obrok dnevno u narodnim kuhinjama, kojih ima preko 50 u svih 17 gradskih opština. Obzirom da su vrata kuhinja za vikend i praznicima zamandaljena, korisnici dan-dva ranije dobijaju lanč-paket sa kojim pokušavaju da zatome gromoglasni urlik creva.