Za pravu atmosferu, treba nam pesma u pozadini:

"Devojko mala, pesmo moga grada, što si mi dala srce puno sna...."

Svi je znamo. To znači da je preživela 57 godina. Jednog od najpoznatijih šlagera je premijerno otpevao Vlastimir Đuza Stojiljković, i to za potrebe filma u kome je glumio - legendarni Ljubav i moda. Kasnije su je prepevali Idoli i tako je preneli na novije generacije, dok je u hrvatskoj ostao popularan i prevod grupe Kubizno koja je pesmu preimenovala u "Ninja bonita" (na španskom - "lepa devojka").

Pre Idola i Đuze, i autora pomenute pesme - Darka Kljajića i Božidara Timotijevića, Beograd i Srbiju potapa poplava nove,zabavne muzike, do tada nečuvene na našim prostorima. Sa njima se rađaju i prve igranke, ples u dvoje, zvižduci u 8. Ovaj talas do nas dolazi iz zapadnoevropskog komšiluka, kada se po završenom Drugom svetskom ratu javlja potreba za novom vrstom zabave, za ostavljanjem crnih vremena iza i nadom u ljubav koja nas čeka sutra. Iako nas, Jugoslovene, naziv "šlager" neodoljivo podseća na šlag - nešto slatko, lagano i meko baš kao što i ova muzika zvuči, ime zapravo dolazi iz nemačkog. "Schlager" u prevodu znači "udar", kao što je "hit" na engleskom, koji smo takođe prihvatili bez prevođenja. Oba izraza se odnose na lake melodije koje nas brzo osvajaju i ostaju u ušima. Šezdesetih godina one doživljavaju svoj vrhunac i ostavljaju nam muzičko blago na koje se danas osvrćemo sa grandioznom nostalgijom.

Rađanje romantike

Godine 1961. svoju premijeru je doživeo i prvi srpski festival namenjen isključivo zabavnoj muzici - "Beogradsko proleće". Princip biranja učesnika je bio sličan modernom festivalskom principu - kompozitori su slali svoje pesme na konkurs pred stručni žiri koji je birao učesnike, za koje se zatim, nakon nastupa, javno glasalo. I tako počinje. Gramofonske ploče, radio, televizija (uskoro i u boji!), igranke, video spotovi i - muzička industrija je rođena.

Postoji mit o preradi (popularno rečeno, "krađi") stranih hitova, čak dosledno prevedenih na srpski jezik, kao fenomenu našeg vremena. Istina je da je obrada planetarnih hitova bila sasvim uobičajena još sredinom prošlog veka. Isto tako, melanholične balade koje pevaju o prvoj ljubavi, o sjaju njenih očiju, držanju za ruke na kiši, sežu još u predratni period ali je iz očiglednih razloga sačuvano jako malo dokumentacije. "Himna" tog doba koja je preživela zove se "Mansarda, mali stan" koju je napisao Sergij Strahov a otpevao niz umetnika. Ona najavljuje rađanje prvih igranki, koje se odigravaju i van izuzetnih događaja kao što su maturski balovi. Do sredine veka muzička pratnja je uglavnom bila narodna ili standardna - engleski valceri, tango, kasnije čak i sving. Ratna i posleratna ekonomska i kulturna oksudica okreće mlade muzičare (i one koji se tako osećaju) stvaranju, pri čemu se najpre ugledaju na američke hitove. Još jedan jak muzički uticaj koji možemo prepoznati već u prvim taktovima njegovih numera jeste festival u San Remu. U isto doba štampaju i se i prve džepne knjižice, svojevrsne zbirke modernih šlagera, sa tekstovima i akordima.

Najveće zvezde jugoslovenske zabavne muzike bili su Gabi Novak, Ivica Šerfezi, Mišo Kovač, Bisera Veletanlić, Miki Jevremović, nezaboravni Đorđe Marjanović i more drugih koji su ostavili manji ili veći trag u sećanjima onih koji su mladost proveli šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Epitet koji stoji ispred Marjanovićevog imena dugujemo najvećem hitu koji je preživeo - "Ko nekad u 8" - ali i njegovom, do tada neviđeno smelom nastupu koji mu je prikupio horde obožavalaca i kritičara. Mladi Đorđe je početkom šezdesetih učinio nešto neverovatno - skinuo je mirkofon sa stalka, prošetao krou publiku pevajući, igrao je, na kraju čak i skinuo sako i zafrljačio ga u publiku. Imajmo na umu da u ovo doba pevač eventualno pucketa prstima. Masa je u transu, ženska srca se tope, nova era jugoslovenske muzike je rođena.