Bilo je to pre 12 vekova kada je Papa Jovan VIII seo za svoj sto i izvadio parče papira, pero i mastionicu. Veštim pokretom leve ruke zavrno je desni rukav kako ne bi razmazao mastilo, a zatim počeo da piše pismo bugarskom knezu Borisu.

Poruka je bila jasna. Opoziva se Sergije evnuh sa dužnosti episkopa u gradu Beogradu (Episcopatum Belogradensem).

Ovo pismo sa datumom 16. april 878. godine, bilo je mesto na kome se, po prvi put u istoriji, spominje ime Beograd u jednom pisanom dokumentu. Tako će ovaj datum postati istorijski trenutak koji se pamti za navek i oko koga je danas formiran praznik "Dani Beograda".

Ali, ko je zapravo bio papa Jovan VIII, čovek koji je ime Beograda prvi upisao na stranice vremena, zašto mu se prišiva pridev "najčuvanije tajne Vatikana" i koliko mu je značila srpska prestonica i kolika misterija obavija njegovu smrt?

Grafika: Wikipedia / Artaud de Montor - Papa Jovan VIII

Protivnik muslimanskih osvajača

Papa Jovan VIII rođen je u Rimu, a u mladosti se nagledao brojnih krvavih scena tokom napada muslimana na Večni grad. To je verovatno bio uzrok što je, tokom svog pontifikata, insistirao na borbi protiv muslimana koji su pokretali svoje napade sa juga Italije.

Na mestu prvog čoveka Vatikana nalazio se od 872. pa do svoje smrti 882. godine, a pamte ga kao veoma visprenog i sposobnog diplomatu koji je tokom svoje vladavine zabranio sve vrste saveza hrišćana sa muslimanima.

S druge strane Jovan VIII je podržavao rad Metodija Solunskog koji je, sa svojim bratom Ćirilom, širio pismenost i hrišćanstvo među Slovenima. Nakon što su germanske crkvene glavešine 870. Metodija bacili u tamnicu pod optužbama da je jeretik, Jovan VIII naređuje da ga odmah oslobode i puste da nastavi svoj rad u Iliriku uz zabranu bogosluženja na slovenskom jeziku.

Tako je ovaj papa imao veliku zaslugu u opismenjavanju čitave Srbije, pa i samog Beograda.

Papa kakvog nije bilo

Srednjovekovni hroničari beleže da, ni pre, niti kasnije, nije bilo pape poput Jovana VIII i da je on, zapravo bio papesa Ivana (žena na mestu pape). Da odmah kažemo da je sama Rimo-katolička crkva zvanično negirala ove navode. A oni potiču još od 13. veka i pojavljuju se u knjizi "De Septem donis Spiritu Sancti" koju je napisao dominikanac Stefan od Burbona. U ovoj knjizi se godine vladavine pape Jovana VIII baš i ne poklapaju pa je verodostojnost navoda upitna, mada postoje i druge knjige koje donose različite verzije iste priče.

Na osnovu ovih improvizovanih pretpostavki Emanuil Roidis 1866. napisao je roman "Papisa Ivana", a 2009. je snimljen i istoimeni film.

Ipak, činjenica je da je papa Jovan VIII ubijen 16. decembra 882. godine i bio prvi papa na koga je izvršen atentat.

Svakako i njegova smrt je pokrenula mnoga nagađanja.

Jedni su navodili da je ovaj papa ubijen zbog nedozvoljene ljubavi, od strane žene u čijeg se supruga zaljubio, i da ga je smrt zadesila pod udarcima čekića u glavu.

Zagovornici teorije o papisi Ivani, pak navode da je ona počela da se porađa u sred litije u Rimu, pa da je narod, iznenađen i razgnevljen, presudio papisi na licu mesta.

Istoričari pak veruju da su papu Jovana VIII ubili njegovi sveštenici jer je doveo do toga da se papska kasa isprazni i zbog toga što je podržavao Vizantiju.

Kako bilo, Jovan VIII je sahranjen u Bazilici Svetog Petra u Rimu.

Iako Beograd kroz vekove pamti papu Jovana VIII i njegovo pismo, on nikada nije imao svoju ulicu u srpskoj prestonici.