Od Kosančićevog venca, preko Knez Mihailove, niz Dorćol, do Cara Dušana vodi jedna od najstarijih ulica u gradu i nosi ime kralja Petra. Ovaj pravac je nastao još kada se grad zvao Singidunum, sa namerom da se njime spoje Sava i Dunav. Danas je ona dom arhitektonskoj i istorijskoj izložbi na otvorenom, budući da sadrži slojeve baroka, art dekoa, orijentalnog stila, modernizma, ispresecanih luksuznim radnjama, kojim plakatom, žvrljotinom ili grafitom. Ono što nas ovom prilikom zanima jeste malena radnja u broju 75.

Izlog odaje šta se krije unutra – staklene i plastične bočice, starinska pumpica, pastelne kutijice za puder, a tu je i crno bela fotografija muškarca i žene, koji stoje na istom tom mestu gde i mi sada, evidentno koju deceniju ranije. Dobrodošli u parfimeriju Sava, najstariju parfimeriju u Beogradu.

Ljubav u doba okupacije

Unutra će vas dočekati ljubazan gospodin čije manire takođe možete da pripišete dobu u kome je zaleđena parfimerija Sava i na koje više niste naviknuti. Nenad Jovanov je sin para uramljenog u izlogu – Leposave i Dragoljuba, koji su radnju nekako otvorili još neposredno pre okupacije Beograda početkom 1940-tih. Lokal se nalazio na Topličinom vencu i zvao se L’amour. Kako je tek tada izgledao i mirisao, ali i kako je preživljavao tokom ratnih godina možemo samo da zamislimo. Po rečima gospodina Nenada, Beograđani su nekako uspevali da dođu do svojih parfema i pomada, nekad u zamenu za novac, a nekad za životne namirnice.

Avgusta 1954. godine parfimerija je prebačena u Ulicu kralja Petra. Enterijer koji će vas danas dočekati na ovoj adresi je autentičan onom iz pedesetih, što je bila želja Nenadovih roditelja, ali i njega samog. Pored mnogobrojnih bočica, plastičnih i kartonskih, ručno oslikanih kutijica, staklenih boca sa pumpicama, ogledala, tu su suveniri koji su obeležili 63 godine dug vek Save. Ugledaćete stare kamere kojima je i napravljena nekolicina fotografija koje krase police. Na njima su mahom Dragoljub i Leposava, koje je uslikao njihov sin, koji danas vodi radnju. Tu je i staklena bočica u obliku Ajfelovog tornja, koju je Nenadov otac doneo iz Pariza.

Foto: Youtube screenshot

Ove relikvije, međutim, nisu jedino što ovaj mali prostor čini svojevrsnim vremeplovom. Parfimerija Sava je počela, i ostala do današnjeg dana, jedina prava zanatska proizvodnja parfema u našem gradu. To znači da je svaki parfem koji danas pronađete radnji napravljen na isti način kao pre 60 godina. Ako svratite sa željom da pronađete parfem za sebe, moći ćete da birate između mnogih svetski pozatih brendova, do autentičnih mirisa osmišljenih u Savinoj laboratoriji, kao što je Beogradska noć.

Zanat protiv industrije

Mogućnost da uvek probate nešto novo, kraljevski tretman koji dobijete kada pređete prag radnje, omamljujući duh vremena u kome mnogi od nas nisu ni živeli – nešto od ovoga, ili sve zajedno, je razlog što najstarija beogradska parfimerija Sava i dalje opstaje. Mušterije se vraćaju, neke od njih čak i decenijama, nakon čega njihovi potomci nastavljaju tradiciju.

Kako to obično biva, industrija je „pojela“ male, zanatske proizvodnje, ali je Sava odavno prevazišla svoju namenu. Za Nenada Jovanova, perfimerijska labratorija i radnja nisu posao, već ljubav i drugi dom. Pojedini delovi aparature čuvaju se još od tridesetih godina i iznova popravljaju jer ih je danas nemoguće naći na tržištu. Da zaista otputujete 60 godina unazad, sva je verovatnoća da biste u Savi zatekli isto što i danas, osim što bi spektar proizvoda bio širi, od lakova za nokte i karmina, preko parfema i sedefastih pudera za izbeljivanje tena, koje je moda pogurala sa polica, ali čija receptura i dalje stoji i čeka svoje vreme.