Priča o viceadmiralu Emilu Gepratu i Srbima počinje 1916. godine. Mesto, Tunis, gde je Geprat bio komandant francuske vojske i guverner Bizerte. Beše to doba kada na Sever Afrike počinju da pristižu srpski vojnici koji su preživeli prelazak preko Albanskih planina. Ranjene i izmučene junake i civile koji su lađama stizali Geprat je dočekivao cvećem, pićem, južnim voćem, slatkišima i pitanjem: "Pomoz Bog, braćo Srbi! Da li vam šta treba?", i to na srpskom jeziku.

Srpska majka

Videvši u kakvom stanju pristižu prvi ranjenici, Geprat naređuje da im se ukaže nega u gradu Bizerti i bolnicama širom Magreba. Hrabra odluka jednog oficira koji nije sproveo odluku francuske Vrhovne komande, da Srbe smeste duboko u nepristupačnu pustinju. Samoinicijativno je odlučio da se, bolesnim i iscrpljenim vojnicima, obezbedi "kakav takav" pristojan smeštaj i medicinska nega, što je ispostavilo se, spasilo više hiljada boraca. Pariz i Marselj, te drugi francuski gradovi, bili su odredišta u koje je slao civile na oporavak. Uspeo je i da izdejstvuje  povećanje vojničkog sledovanja hleba sa 600 grama, što su dobijali i francuski vojnici, na 1 kilogram za srpske junake, za ono vreme vreme bila je to "nemoguća misija". Geprat je znao da na taj način, uz lekarsku negu, spašava iznurene vojnike od sigurne smrti i omogućava im oporavak. Njegov odnos prema vojnicima i civilima, Srbi su jednostavno pretočili u nadimak "srpska majka". 

"Pozdravljam u vama oficire koji su vodili vojsku kojoj se ceo svet divi. Pozdravljam u vama vojnike koji su umeli sa toliko hrabrosti, oduševljenja i požrtvovanja da se lavovski bore protiv deset puta jačeg neprijatelja, pozdravljam u vama ljude",  govorio je viceadmiral Geprat srpskoj vojsci. 

Računa se da je Tunis primio više 60.000, a u bolnicama je lečeno više od 40.000 vojnika. Samo je sa Krfa, te 1916. godine, brodovima došlo više od 11.000 iznurenih albanskom golgotom, bolesnih i gladnih Srba. U otadžbinu se nije vratilo njih više od 3.000 i sahranjeni su na 24 groblja u 22 grada Severne Afrike.    

Foto: "Le Miror", 1916. - Admiral Geprat sa srpskim oficirima u Africi

Dobro došli, gospođo

Za vreme oporavka od albanske golgote i ratnih strahota, ispričane su mnoge priče. Jedna kazuje i o Gepratu, jedna od njih. Naime, na jednom brodu koji je te 1916. godine uplovio u Bizertu, zajedno sa ranjenim borcima i izbeglicama, našla se i jedna žena. Kako je narod pričao, Srpkinja, žrtva neprijateljskih vojnika, nemajući gde, pošla je za vojskom.

Prilikom obilaska broda, Geprat je primetio da je vojnici kriju. Raščupana, vašljiva i iscepana, bila je jadan prizor.

"Zašto krijete ovu ženu?" – pitao je Geprat  komandanta stroja.

"Ona sada nosi u utrobi dete neprijateljskog vojnika" –  diskretno je odgovorio oficir.

Na te reči admiral je razmaknuo vojnike, prišao ženi i zauzeo stav mirno. Zatim se duboko poklonio, otpasao svoj paradni mač i položio ga pred noge žene, poljubi joj ruku i rekao: "Dobro došli, gospođo".

 Foto: Beogradske opštinske novine, 1931. - Doček admirala Geprata u Beogradu

Geprat u Beogradu

Kada je prvi put, hrabri vojskovođa i, u svakom pogledu, veliki čovek, admiral Geprat došao u Beograd 1931. godine građani su ga uz ovacije na rukama nosili od Železničke stanice do Slavije. Na opštini Savski venac, centralnoj gradskoj opštini Gepratova ulica se nadovezuje na Gavrila Principa, "teče" duž Savskog venca do ulice Kneza Miloša, i predstavlja upravo put kojim su admiral Beograđani tridesetih godina prošlog veka nosili na rukama.

Admiralu Gepratu dodeljen je Orden Belog orla sa mačevima prvog reda.

Naslovna fotografija:  I. Ardouin-Dumazet, Victor-Eugène