Prvi međunarodni sajam automobila u našem gradu održan je od 5. do 15. marta 1938. godine. Od tada do danas, svi koji su u svetu auto-industrije postigli uspeh sa svojim modelima, ali i oni koji žele da se afirmišu na tržištu četvorotočkaša, izlažu svoje automobile na Beogradskom sajmu.

Foto: Vreme, 1938. - Najava za Prvi međunarodni sajam automobila u Beogradu

Početak sajamske kulture u Beogradu

Još za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića, trgovci koji su prodavali raznu robu, nalazili su se na Velikom trgu. Priča o začetku sajamske kulture u Beogradu počinje još davne 1860. godine, kada je Beograd konačno dobio namenski uređen prostor za održavanje trgovinskih sajmova i vašara koji su održavani tri puta godišnje.

Ovo je predstavljalo značajan događaj za našu prestonicu, kao trgovački centar, a Beograd je postao glavna raskrsnica koja povezuje Panonsku niziju sa Balkanom, ali i Srednju Evropu sa Bliskim Istokom.

Iako su Zagreb i Ljubljana već imali status sajamskih gradova, Beograd je prvo Društvo za priređivanje sajmova i izložbi osnovao 1933. godine, na levoj obali Save, između starog železničkog i novopodignutog Zemunskog mosta i time stvorio jednu od najvećih sajamskih površina u jugoistočnoj Evropi.

Centralna kula i pet paviljona su sagrađeni za samo tri meseca na površini od 14 hektara. Nacionalne paviljone su sazidali Italija, Mađarska, Rumunija i Čehoslovačka, dok je sopstvene izložbene dvorane podiglo 17 stranih i domaćih firmi. Ovaj prostor danas znamo kao staro sajmište.

Grafika: Vreme, 1938. - Izložba je održana pod pokroviteljstvom prestolonaslednika Petra II Karađorđevića

Prva međunarodna automobilska izložba

Prvi sajam automobila održan je u martu 1938. godine pod pokroviteljstvom prestolonaslednika Petra II Karađorđevića. Sve beogradske novine su pisale o ovom događaju, a otvorio ga je tadašnji ministar trgovine Milan Vrbanić. Prvi sajam automobila je opravdao očekivanja, iako je u to vreme u Beogradu bilo svega 12.000 automobila, što je bio mnogo manji broj nego u ostalim evropskim zemljama.  Samim tim, ova izložba je mnogo doprinela popularizaciji automobilizma i razbijanju predrasude da je automobil privilegija samo imućnih građana.

U paviljonima 3, 4 i 5, Italijanskom paviljonu, paviljonima Hanze, Aranđelović A. D. i slobodnom prostoru, učestvovalo je 107 izlagača, iz osam stranih zemalja i nekoliko domaćih. Prema podacima organizatora, izlagano je 158 putničkih automobila, 65 teretnih, 10 autobusa, 18 šasija, 105 motocikala i bicikala, deset automobilskih motora, tri traktora i jedan motorni bager. Zvanični podaci govore da je ovaj sajam obišlo oko 40.000 posetilaca, a izlagani su automobili iz Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Francuske, Engleske, Italije, Čehoslovačke, Austrije i Belgije.

Grafika: Pravda, 1938. - Reportaža sa otvaranja auto-salona

Mercedes, Fijat i Lanča prvi put u Beogradu

Skoro svi proizvođači tadašnje automobilske industrije izlagali su svoje modele na prvom Sajmu. "Mercedes" je izlagao model koji bi i danas izazvao ogromnu pažnju. "Fijat" i "Lanča" iz Italije su se takođe šepurili na ovom sajmu, a tu se našao i "Bjuik" sa severnoameričkog kontinenta. Beograđani su tokom deset dana, koliko je sajam trajao, bez daha gledali eksponate i divili se automobilima koje do tada nisu imali prilike da vide uživo.

O važnosti premijernog Salona automobila govori i poseta kraljevske porodice. Prestolonaslednik Petar je sa majkom Marijom obišao sve štandove i eksponate, diveći se razvoju automobilizma. Iako kralj Aleksandar nije bio vozač, njegova supruga, kraljica Marija, je bila izuzetno spretna za volanom, što u ono doba nije bio čest slučaj kada se radilo o pripadnicama ženskog pola, pogotovo među plemstvom.

Grafika: Politika, 1938 - Oglasi povodom Auto-salona 

"Opel" od pleksiglasa

Jedna od najvećih atrakcija ovog salona automobila bio je model "Opela" urađen od pleksiglasa. To je bio specijalan model za sajamske manifestacije napravljen od providnog materijala kako bi posetilac jasno mogao da vidi kompletnu unutrašnjost vozila gledajući spolja. Danas je ovakav način marketinga potpuno uobičajen i očekivan, ali u to vreme, krajem tridesetih godina, bio je potpuno eksluzivan i krajnje efektan.

Foto: Beogradske opštinske novine - Predsednik Vlade na otvaranju auto-salona

Beogradski međunarodni sajam uvršten u kalendar stalnih izložbi

Podstaknuti uspehom ove izložbe, doneta je odluka da se nadalje održavaju sajmovi motornih vozila. Zatraženo je i dobijeno odobrenje iz međunarodnog biroa konstruktora automobila da se Međunarodni salon automobila u Beogradu uvrsti u kalendar stalnih izložbi. Time je Beogradski sajam postao najistočniji od tadašnjih devet zvanično registrovanih evropskih auto-salona, zadržavši tradiciju, sa određenim pauzama i izmenama u dinamici održavanja, do danas.

Do početka rata 1941. godine, ukupno su četiri puta izlagana motorna vozila. Četvrti salon, zakazan za polovinu maja 1941, nije održan zbog napada Nemačke na Jugoslaviju. Posle Drugog svetskog rata, rad beogradskog sajma je obnovljen 1957. godine na novoj, odnosno sadašnjoj lokaciji.

Zahvaljujući dugoj tradiciji, beogradski Salon automobila postao je mesto koje doprinosi razvoju tehničke kulture i napretka. U XX veku broj posetilaca se približio cifri od pola miliona. Brojni poznati političari, ambasadori, slavni vozači Formule 1, inženjeri i biznismeni posećivali su sajam. Slobodno možemo da kažemo da se Beogradski sajam kao manifestacija uspešno afirmisao kroz burna dva veka postojanja i postao važan događaj za našu prestonicu koji se održava svake godine.