Bogatstvo srpskog jezika nesporno i sigurno spada u jedan od bogatijih na planeti. Posebno se ističe u "bogatstvu" psovki i na tom "jezičkom terenu" možemo se takmičiti sa bilo kim na svetu, a one, psovke, pripadaju najstarijim jezičkim izrazima. Psovka, u svakom slučaju, nije primerena ovom portalu, ali o jednoj u burnim vremenima Beograda, reč je u narednoj priči. Psovka koja je, kažu, zapanjila svet dvadesetog veka. U isto vreme jednog francuskog novinara dopisnika je "stavila na muke", kako prevesti srpsku psovku a da je ceo svet razume.

Kroz vekove, geografski položaj Srbije, pored svega ostalog, dodeljivao joj je ulogu "zemlje na vetrometini". Na putu smo onih koji su hteli da se šire na jug i istok, te onih koji su sa istoka i juga hteli na zapad. I u tom istorijskom "sendviču" nema te sile koja nije protutnjala ovim prostorom, ili pokušala da to učini. Tako beše i za vreme "silne" Austrougarske, i Srbije na jugoistočnoj granici ovog carstva, sa Beogradom na Kalemegdanu iznad Dunava i Save.

Tako se brani otadžbina, Srbi su to

Ukratko! Sarajevski Vidovdan 1914. godine, Gavrilo Princip i atentat na Austrougarskog prestolonaslednika Franju Ferdinanda, ultimatum Srbiji, belosvetski interesi i potkusurivanja, i posle mesec dana početak Velikog rata. Austrougari podigoše ogromnu vojsku, 400 hiljada vojnika i 400 topova. Pravci napada su bili preko Drine, Savei preko Dunava. Kraljevina Srbija mobilisala je oko 270 000 boraca. Srbija je bila iscrpljena i vojnički i ekonomski od Balkanskih ratova.

Beograd je bio prvi na udaru. Istog dana kada je objavljen rat Srbiji, 28. jula, počeli su i napadi na srpsku prestonicu. Cilj: da se pokaže vojna snaga i sila, kao i da se za odbranu Beograda "veže" što više srpskih jedinica. Tako bi, smatrali su austrougarski stratezi, bio oslabljen srpski front na Drini kuda je planiran glavni udar austrougara. Prestonica je žestoko bombardovana sa monitora i obale Save. Granate su padale po Beogradu i tokom avgusta i septembra kada neprijatelj pokreće ofanzivu na Drini. Komanda srpske vojske prinuđena je da pregrupiše snage, pa se jedinice koje su branile Beograd raspoređuju na položaje uz Savu, a Prva armija na Drinu.

Foto: Nacionalna biblioteka Francuske - Beograd za vreme Prvog svetskog rata

Ultimatum - Predajte Beograd! Odgovor Gvozdenog je bio "sočan"

Danonoćno bombardovanje, koje je nastavljeno i u septembru, pretvorilo je Beograd u ruševinu. Nad gradom lebdeli su barutni oblaci, a nijedan deo prestonice nije ostao pošteđen. Austrougarske snage su svakodnevno kidisale, ali se Beograd nije predavao.

Stanje na frontu i u Srbiji, tih ratnih godina, pratio je ratni dopisnik Anri Barbi. Izveštavao je za pariski "Žurnal", i sve ono što je doživeo na srpskom ratištu, izveštaje i beleške, pretočio je u knjigu "Sa srpskom vojskom". Tako je zabeležio da se u popodnevnim satima 22. septembra 1914. godine, pojavila bela zastava i pregovarač koji je preneo ponudu zapovednika austrougarskih jedinica, general-majora Gustava Golja. Očito da napadači nisu naučili ništa iz leta iste godine, kada je Kraljevina Srbija odbila ultimatum Austrougarske Carevine, jer je i poruka Golja bila ultimatum:

"Glavnom komandantu u Beogradu, kako biste spasli srpsku prestonicu od uništenja artiljerijskom vatrom, vi se pozivate na predaju grada. Komandant najvišeg čina i njegov štab, kao i gradska uprava, treba da se, od sada pa za jedan sat, što znači pre šest sati ove večeri, pojave na peronu u Zemunu, smeštenom na Dunavu.

Gustav Golja, general-major

Napomena: U slučaju da prihvatate predaju, neka se na Kalemegdanu umesto srpskog istakne beli barjak."

Komandant odbrane Beograda bio je general Mihailo Živković. Vojskovođa i vojnik "od glave do pete", general školovan u Srbiji i Rusiji. Borio se u Srpsko-turskim ratovima za oslobođenje, Srpsko-bugarskom ratu i oba Balkanska rata. Bio je minister vojni. Govorili su da je poreklo vodio od hajduk Veljka Petrovića, a o njegovoj stamenosti i vojničkoj disciplini svedočio je nadimak Gvozdeni.

Gvozdeni je saslušao glasnika, te kratko i žustro odgovorio: "Idi u pi… materinu!" 

Francuski novinar zapisao je da se general nije zaustavio na samo ovoj jednoj psovki i da je usledeo "rafal" sočnih psovki kojima je "srpski jezik obilno opskrbljen".

U pokušaju da prevede generalov odgovor, Barbi u knjizi beleži: "Što se mene tiče, neću se truditi da prevodim na francuski reč po reč taj odgovor, koliko kratak, toliko energičan, kojim je on savetovao austrijskom generalu da se vrati u utrobu svoje majke". 

Pregovarač je bio, malo je reći, zatečen ovim odgovorom srpskog generala. Okrenuo se "nalevo krug" i kada se vratio među svoje, rat je nastavljen ali je sada naređenje o paljbi izdao general Živković.