O nesreći koja je te oktobarske večeri potresla estradnu scenu, najviše su mogli znati oni koji su se zatekli na točkovima jednog “forda Granade”. Nerasvetljene detalje kasnije gotovo da više niko nije saznao. Troje putnika je na mestu izgubilo život, a o uzrocima je moglo samo da se nagađa.

Prve tragove otkrio je istražni sudija došavši na mesto udesa, na deonicu puta kod Kolara u pravcu iz Aleksandrovca ka Beogradu. Nedaleko od hrpe stakla i lima pronašao je slomljenu violinu. Nakolo su bile raštrkane ploče i koncertni plakati koji su i odali imena troje stradalih: Miodraga Jašarevića, Mirjanu Barjaktarević i Silvanu Armenulić.

Preko gledanja kroz prste do tragedija koje se nisu mogle izbeći

Jedna od najpoznatijih pevačica narodne muzike nastupila je u Beogradu samo dva dana ranije – ispostavilo se, po poslednji put. Igrom slučaja, novac se sa dobrotvornog koncerta slio za izgradnju autoputa Beograd - Niš, koji je prolazio upravo kroz Kolare.

Dve večeri kasnije, Silvana Armenulić je u glavnom gradu ostavila svoju porodicu, karijeru i uspeh. Ista sudbina zadesila je i dvoje njenih saputnika: Silvaninim stopama pošla je i sestra Mirjana, a Rade Jašarević, violinista, bio je unazad više od decenije šef Narodnog orkestra Radio Beograda.

Pričalo se i da je među kolegama bio omiljen, ali se nakon nesreće potkrala informacija o njegovoj spornoj vozačkoj dozvoli. Među čaršijom se šaputalo o tome da je mnogi sa estrade zvanično nisu ni imali. Sa Jašarevićem to nije bio slučaj, sve dok mu dozvola nedugo pre nezgode nije oduzeta – kako se saznalo, iz zdravstvenih razloga. I pored toga ju je, međutim, uskoro dobio nazad.

Za razliku od pojedinih estradnih ikona, Jašarevića su kolege znale kao savesnog vozača. Ipak, nije bila tajna da se estradi umelo zažmuriti na jedno oko. U saobraćaju je ova praksa bila najproblematičnija jer su, pored neoprezne vožnje, muzičari zarad dozvola trampili svoje izdate ploče. Nevolje za volanom pritom nisu zaobišle ni Silvanu Armenulić. Česta putovanja su za sobom povlačila hronični umor, te se dešavalo da je usled toga za volanom „šetala“ po kolovozu.

U međuvremenu, Silvana je gradila karijeru godinama unazad, putujući, pevajući i štedeči kako bi bila svoja na svome. Ako je verovati detaljima koji su isplivali nakon nezgode, „ford granadom“ je te večeri upravljao Rade Jašarević, kome je Silvana, iako je prva sela za volan, tokom puta ustupila vozačko mesto.

Sve što se moglo saznati o krivcu za ovaj udes govorile su slike sa lica mesta: najbliže upravljaču se nalazio stradali Miodrag Jašarević. Jedini svedok bio je vozač kamiona na koga je naleteo „ford“ sa troje putnika. Po naglom izletanju u suprotnu traku, nije vredeo nijedan pokušaj kamiondžije da izbegne direktan sudar.

Poslednji povratak u Beograd

Vest o ovoj nezgodi je u štampi samo delimično odjeknula. O smrti Silvane Armenulić jedva da je bilo reči, a njen ispraćaj na Novom groblju ostao je u senci pogibije Radeta Jašarevića.

Ipak, na noge je toga dana stalo blizu 50 hiljada Beograđana. Slika pred Ruzveltovom 50 nalikovala je scenama kakve su se viđale na ispraćajima svetskih muzičkih ikona. Među okupljenima su se čule pesme njihovih idola, a za Silvanom, njenom sestrom Mirjanom i Radetom Jašarevićem ostale su samo reči hvale.

Isto beše i sa imenima koje je dočekala ista, nesrećna sudbina. Po Brunu Belinu i Čedomiru Lazareviću, stradalima u oktobru 1962., FK Partizan je dao ime svojoj omladinskoj školi. Čuveni Kapetan Leši – Aleksandar Gavrić – zavredeo je odlikovanje Ordenom rada, a kada je nesreća odnela i legendarnog Žućka, svet košarke je ostao večito neutešan. Na koncu, glasnije od njihovih tragedija odjekivale su uloge – bilo umetničke, sportske ili filmske – kojima su osvojili ne samo Beograd, već i celu Jugoslavijiu.