Hiljade stranica, i ne manje filmske trake, ispunjeni su temom Sarajevskog atentata i imenom Gavrila Principa. Prvi svetski rat, najveća “klanica“ prve polovine dvadesetog veka. I dan-danas se vode polemike, da li su sarajevski pucnji i ubistvo prestolonaslednika Ferdinanda povod ili uzrok Velikog rata? Jedno je sigurno, dva pucnja na sarajevskoj obali odjeknula su planetom „žešće“ od svih do tada, ali i „od“ tada. U svim tim pričama, analizama, naučnim radovima, filmovima i čega li još ne, jedan „detalj“, ako se može tako reći za oružije, pištolj kojim je izvršen atentat, pao je u zaborav gotovo jedan vek. 

Latinska ćuprija

Narodna odbrana, Crna ruka, Mlada Bosna su organizacije koje su snažan zamah dobile činom Austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine oktobra 1908. godine. Vodile su ih slobodarske ideje, a Princip u Mladoj Bosni čiji je postao jedan od najznačajnijih članova, u isto vreme učestvuje u radu Crne ruke. Svoje političko uverenje jasno izriče na svom suđenju: „Ja sam jugoslovenski nacionalista koji teži ujedinjenju svih Jugoslovena, i nije me briga kakva će biti država, dokle god je slobodna od Austrije.“ U takvom uverenju, 1912. godine postaje član Crne ruke, gde se obučava i u rukovanju oružjem. To je i vreme kada su odnosi Srbije i Austrougarske monarhije na ivici sukoba.

Saznanjem, da će prestolonaslednik Ferdinand posetiti Sarajevo na Vidovdan, 28. juna 1914. godine, pala je odluka da ga članovi Mlade Bosne, predvođeni Principom dočekaju. Iza svega je, kažu, stajao šef obaveštajnog odeljenja srpske vojske Dragutin Dimitrijević Apis i major Voja Tankosić. Ovaj potonji je obučio mladobosance, njih 7 koji su direktno učestvovali u atentatu. Snabdeo ih je oružjem, bombama i pištoljima. U neposrednoj blizini Latinske ćuprije na Miljacki, koja se od 1918. do 1992. godine zvala Principov most, odigrao se završni čin atentata. Nakon neuspelog pokušaja atentatom bombom Nedeljka Čabrinovića, automobil sa prestolonaslednikom i suprugom Sofijom nailazi na Principa. Gavrilo ispaljuje dva metka. Ubio je Ferdinanda i Sofiju. Znao je šta ga posle toga čeka, i pokušao je da izvrši samoubistvo. Neko od prisutnih mu je izbio pištolj. Nakon atentata, policija je na licu mesta zaplenila pištolј Gavrila Principa. Osuđen je na 20 godina robije, koju je izdržavao u Češkoj u zatvoru Terezin. Uz konstantno mučenje, amputirana mu je ruka, bolovao je od tuberkoloze, umire 28. aprila 1918. godine u zatvorskoj bolnici. Do dana današnjeg ne zna se gde je Gavrilo Princip sahranjen.

Gde je nestao pištolj Gavrila Principa?

Princip je dva „sudbonosna“ metka ispalio iz pištolja “brauninga” FN model 1910. Pištolja koji je zaustavio planetu, ugasio tri imperije, zatresao svet, srušio tri carstva i „ubio“ 16 miliona ljudi, a o kome se malo, gotovo ništa ne zna, nestao je sa svetla dana. I tako više od 90 godina. Nije se znalo gde je, da li je uopšte sačuvan, uništen? Priča počinje završetkom suđenja u Sarajevu, oktobra meseca 1914. godine, kada jezuitskom svešteniku Antonu Puntigamu, bosanske vlasti nakon suđenja, predaju Principov pištolj “brauning” zajedno sa pištoljima i bombama učesnika atentata, kao i neke predmete u vezi sa ubijenima. Isusovac je bio prijatelj sa Ferdinandom, i bio je prisutan sve vreme suđenja mladobosancima. Neki izvori kazuju da je pokušao i da utiče na suđenje tražeči da se ispita uloga masona u atentatu. Jezuit je planirao da osnuje muzej ubijenog prestolonaslednika, ali ga je rat omeo u tome.

Nakon Puntigamove smrti, 1926. godine, jezuiti su ponudili porodici nadvojvode predmete koji su čuvali, ali su oni tu ponudu odbili. Na njih, u depou jezuitskog sedišta u glavnom gradu Austrije, tada pada prašina. I gle „slučajnosti“! Upravo na godišnjicu atentata, čudnom igrom sudbine, valjda, Tomas Nojlinger ih pronalazi. „Nismo više mogli da budemo odgovorni za oružje koje je ubilo prestolonaslednika, zbog čega smo odlučili da ga predamo vojnom muzeju“, reči su bile Nojlingera, rukovodioca arhive austrijskih jezuita. Sve novine su pisale, mediji prenosili „da je najzad otkriven pištolj Gavrila Principa broj 19.074, kojim su ispaljeni prvi hici Prvog svetskog rata“!

Sumnja u orginalnost

I da nije onih malo više ljubopitljivih, sve bi bilo u najboljem redu, da nema jedne „sitnice“ - razlike u jednom broju. Naime, u arhivama je ostalo zabeleženo da je broj Principovog pištolja bio 19.075, dok je otkriveni kod jezuita 19.074?! U priču se uključuju američki eksperti za oružje koji iznose teoriju da se nakon bombardovanja Beča, mnogi predmeti iz muzeja, pa i pištolji iz Sarajeva, sklanjaju u Salcburg. Po njihovom tumačenju, kada je maja meseca 1945. američka 106. divizija ušla u taj grad, sa njima je nestao i pištolj Gavrila Principa, pa postoji velika veravotnoća da se on nalazi negde na američkom tlu.

Šta je “brauning” FN model 1910

Inače, je u pitanju poluautomatski pištolj, koji je konstruisao Džon Brauning, a koji je proizvodila kompanija “Fabrique Nationale de Herstal“ iz Belgije. Kažu da je proizvodnja ovog pištolja za Brauninga bila na neki način usputni posao. Tehničke karakteristike stručnjaci navode: „težina mu je bila 0,59 kg, dužina 153 mm, dužina cevi 88 mm, brzina paljbe 20 metaka u minutu, a brzina zrna 580 ili 510 m/s“. Kalibar municije koje je koristio je „kratka devetka“ 9 x 17 mm i 7,65 x 17mm.  Zbog svojih dobrih osobina bio je izbor policijskih snaga delom Evrope, pa je do početka Prvog svetskog rata bio u standardnom naoružanju policija Danske, Holandije i Belgije, da bi se završetkom ratnih dešavanja proširio i na druge zemlje. Proizvodio se do 1983. godine.