Na mestu današnjeg hotela "Slavija Lux", tačnije na uglu Svetosavske i Bulevara oslobođenja, nekada se nalazio i stari hotel "Slavija". Izgrađen je krajem XIX veka, iako se ne zna tačno koje godine. Na osnovu danas dostupnih podataka, može se, ipak, reći da je ovaj hotel sagrađen između 1882. i 1888. godine.

U to vreme, mesto na kome se nalazi "Slavija" bilo je poznato pod imenom Simića majur, a u stvari je to bila močvara obrasla trskom i šašom na dalekoj periferiji varoši. Svedoci tih davnih vremena zapisali su da je tada, umesto današnjeg ispijanja kafe uz kasato sladoled sa pogledom na fontanu, glavna zabava Beograđana koji su dolazili u ovaj kraj bio lov na patke. Zahvaljujući ambicioznom Škotlanđaninu Fransisu Makenziju koji je kupio imanje, ovaj deo grada menja ime u Englezovac, a u bivšoj močvari niče hotel. 

Prvi gosti i događaji

Iako je danas nepoznato zašto je baš ovaj udaljeni deo grada izabran za izgradnju hotela, ono što je ostalo zabeleženo je da je prve goste hotel primio avgusta 1888. godine, dok je svečano otvaranje bilo tek u novembru iste godine. Zahvaljujući oglasu u "Malim novinama", saznajemo da je tadašnji zakupac Grand hotela "Slavija", Milenko Marković, pozvao građanstvo na svečano otvaranje "zimnjeg salona", koji je opisan kao "prostran, bogato dekorisan, i veoma lepo i ukusno ukrašen". Ozbiljniji deo otvaranje je bio poveren gospodinu Peri Todoroviću, koji je bio zadužen da održi predavanje o "Narodnom školovanju". U zabavnom delu su goste uveseljavali poznati gradski deklamatori, dve beogradske gospođice za glasovirom, te je kao vrhunac večeri organizovana lutrija, od koje je prihod bio namenjen za školovanje srpskih đaka van domovine. Zanimljivo je da su glavna premija na lutriji bila dva srndaća. 

Ono što je i danas nepoznanica je kako je hotel, koji je u to vreme bio malo veća gostionica, dobio ime. I dok jedni tvrde da je ime dobio po istoimenom hotelu u pragu Pragu, drugi su pričali da je ime dobio po skulpturi slovenske boginje Slavije koja se nalazila na prvom spratu, a koja je predstavljala simbol svih Slovena. U oba slučaja, izvesno je da je kum bio projektan hotela, češki inženjer František Nekvasil, koji se pored arhitekture bavio i pevanjem, i sa svojim horom Lumir nastupao u samom hotelu. 

Tako je hotel postao mesto gde se održavaju koncerti i pozorišne predstave. Uvođenjem druge po redu tramvajske linije u Beogradu, Kalemegdan - Slavija, Englezovac i hotel su se približili gradu, iako neki izveštaji iz policijskih zapisnika govore da je kraj u to vreme bio stanište buntovnog, radničkog sveta i na prilično lošem glasu. 

Mada su stari Beograđani i tada teško prihvatali novotarije, pa čak i osećali prezir prema čudnom Škotu i delu periferije koji je dobio ime po njemu, tadašnji zakupci su se na sve načine trudili da privuku mušterije. Evo šta je jedan od gostioničara, Mihajlo Nikolić Kića napisao o hotelu, jula 1899. godine:

"Hotel 'Slavija', na najlepšem mestu na Vračaru sa velikom baštom i divno ukrašenim salonom, kao i sa velikim brojem prostranih i čistih soba, a sve nameštene novim nameštajem. Hotel sa dobrim jelom i čistim prirodnim pićem. Usluga dobra, cene su najumerenije. Preporučuje se građanstvu kao i trgovcima i ostalim putnicima, kako iz Srbije, tako i iz inostranstva, tako da će posetilac potpuno biti uslužen u svakom pogledu. Preporučuje se salon za Svadbe, Koncerte i Balove sa vrlo umerenom cenom."

Oglasi kriju i da je u to vreme "Slavija" imala svoj sopstveni vinograd, tako da se zakupci Braća M. Zdravković, 1906. godine hvale kako su gostima na raspolaganju "odlična ovogodišnja crna i bela vina, kao i valjana kominjača". Vina su ljubitelji dobre kapljice mogli lagano da ispijaju uz kobasice "mesnjače, džigernjače, krvavice i švargle", koje su bile očigledno bile specijalitet kuće. Za zabavu je bio zadužen orkestar koji je menjao 50 svirača. 

Hotel "Slavija" kroz vekove

Tridesetih godina XIX veka u sali hotela "Slavija", redovno su se održavale i beogradske operete, zabave i veselja kao što su svadbe, balovi, svečane proslave, ali i esnafski sastanci i politički skupovi. U to vreme Slavija je već bila deo Beograda, a posebno je na to uticala i najava da će čuveni beogradski veletrgovac Mitić, tačno preko puta hotela "Slavija", izgraditi svoju velelepnu palatu. Umesto trgovine i kapitalizma, prostor ispred "Slavije" je bio mesto gde je održana prva proslava Prvog maja u Beogradu, a revolucionarna tradicija je nastavljena kroz održavanje Prvog osnivačkog kongresa Komunističke partije Jugoslavije. Zato i ne čudi što će nekoliko decenija kasnije ovaj trg poneti ime po Dimitriju Tucoviću. 

Hotel je u početku bio malo veća gostionica. U prizemlju su bile kuhinja, trpezarija i kafana, dok se na spratu nalazilo dvadeset soba. Vremenom je proširen prema Ulici svetog Save. Zbog kraja u kome se nalazio, a i zbog kapaciteta, u početku je svrstavan u treću, a nakon adaptacije u drugu kategoriju.

Stari hotel "Slavija" bio je svedok mnogih događaja i pretvaranja Beograda iz varošice u prestonicu. Svoje poslednje poglavlje ispisao je 6. aprila 1941. godine kada je pogođen u nemačkom bombardovanja i ubrzo srušen. Gotovo 50 godina kasnije na njegovom mestu nići će novi, savremeni hotel - "Slavija Lux".