Otkad je gradski prevoz počeo da “tutnji” Beogradom, građani su se na raznorazne načine dovijali kako da se za badava voze istim. Međutim, kada je popularni šverc prerastao u vratolomiju, kao što je bilo “kešanje” na tramvaj, nije bilo druge nego da se nadležni uhvate ukoštac sa ovim problemom koji je sa sobom vukao potencijalno tragične posledice.

Veliko no-no “kešanju” na tramvaj

U međuratnom periodu “kešanje” na tramvaj je bio veoma popularan način da se izbegne plaćanje karte. Žitelji svih uzrasta bi se kačili sa vanjske strane na tada jedino prevozno sredstvo, “ućapivši” tako sebi besplatnu vožnju kroz grad.

Čak i nakon okončanja Drugog svetskog rata i sa procvatom Beograda početkom pedesetih godina prošlog veka, ova ružna, ali i opasna navika nije jenjavala. Šta više, porastao je broj, kako su nadležni tada zvali, kršenja saobraćajnih propisa. I staro, a posebno mlado, veralo se otpozadi o vozila ili postrance na stepeništu, te uskakalo i iskakalo iz njih dok su ista bila još uvek u pokretu. Nemile scene, nažalost, bile su neizbežne.

Međutim, tu nije bio kraj mukama za Gradsko saobraćajno preduzeće. Naime, neretko bi se putnici zadržavali na platformi, sprečavajući tako ulazak onima koji strpljivo čekaju na stanici svoj prevoz. Pojave nečovečnog odnosa prema kondukterima, ali i obratno, nisu bile nečuvene.

Svi ti prekršaji, kao i mnogi drugi veći i manji, uzeli su svog maha. Svi su ispaštali. Doslovno svi. Počev od uzornih putnika, koji ne bi propuštali prevoz zbog nemogućnosti ulaska, preko preduzeća koje bi trpelo novčane gubitke usled šverca, pa sve do slepih putnika, koji bi kačenjem o tramvaj ugrožavali svoje dragocene živote, stavljajući ih na kocku.

Združena akcija

Da bi se jednom za svagda stalo na put “kešanju” na tramvaj, a samim time pobošljala sigurnost, te ubrzao prevoz prevoz beogradskog sveta, Gradsko saobraćajno preduzeće je dugo mućkalo glavom. Naposletku je skovan plan u saradnji sa Saobraćajnom milicijom i uvedena jedna novina.

Naime, obrazovane su tzv. kontrolne grupe, koje su, počevši od 10. jula 1953. godine, ordinirale doslovno na svim linijama. One su sadržale po jednog pripadnika kontrolnog organa GSP-a i jednog micionera, koji su bez imalo milosti kažnjavali vinovnike na licu mesta.

Prema izveštaju dotičnog preduzeća, to je odmah urodilo plodom. Rad kontrolne grupe je gotovo preko noći pokazao izuzetne rezultate - “kešanje” na tramvaj je sasečeno u korenu, te je postignut bolji red u saobraćaju.