CRNI ĐOKA STREET FOOD

LEGENDA O ĐOKI

Naša Pripovest

Crni Đoka bio je čovek od hrabrosti, neko kome je sreća išla uz ruku, i kome je priroda bila prijatelj. Kada je stajao pred rekom koju je trebalo preplivati, oslonio se na svoju neustrašivost i odlučnost, ali bez pomoći crnog labuda, ne bi uspeo. Tako započinje priča o Đoki i labudu, i njihovom zajedničkom putovanju ka Zemunu.

Đoka i labud, spojeni zajedničkom sudbinom, odlučiše da u Zemunu prave roštilj. Bili su svesni da moraju preživeti, a primetili su i da su mnogi šetači u Zemunu bili gladni. Svoje specijalitete pripremali su sa strašću i pažnjom, koristeći uvek sveže namirnice.

Kada su doveli recept do savršenstva, Đoka i labud sedoše da probaju svoje kulinarske kreacije. Nakon što su okusili hranu, dogodilo se čudo: crni labud postade beo, a Đoki izrastoše gusti brkovi.

Bili su zapanjeni onim što su videli. Labud je postao još grandiozniji i lepši, a Đoka još snažniji. Nakon što su se pribrali od šoka, zapitali su se kako se to dogodilo. Labud je objasnio da je hrana bila toliko izvanredna da ga je transformisala iznutra, i od tada je postalo poznato da Đokin roštilj ima moć da promeni čoveka nabolje.

Od tog trenutka, Đokin restoran postao je čuven po svojoj neuporedivoj hrani koja je privlačila sve više ljudi i ptica. Zemun je postao sinonim za bele labudove i Đokin roštilj, a legenda o Đoki i labudu nastavila je da živi, prenoseći se s generacije na generaciju.