Namesnički ili Trojički ustav, čijem je pisanju Aćim Čumić dao svoj doprinos, predviđao je da se novi izbori održavaju svake tri godine. Taman je toliko vremena bilo potrebno ljutom opozicionaru, pobedniku, a zapravo gubitniku izbora iz 1871. godine, da "okrene ćurak", prihvati se mesta ministra policije i započne sopstvene političke igre i nameštaljke.

Ministar Čumić

Te 1972. godine knez Milan Obrenović postaje punoletan i preuzima vlast. Prva stvar koju je uradio jeste okretanje leđa od namesnika Milivoja Petrovića Blaznavca koji ga je doveo na vlast. Svoju vladu stavlja u ruke liberala Jovana Ristića, kog ubrzo zamenjuje Jovan Marinovićem Bošnjo (nadimak duguje svom bosanskom poreklu).

Marinović je imao dva veoma karakteristična atributa. Prvo, jedva da je govorio srpski i to unjkajući kroz nos i drugo bio je oženjem ćerkom Miše Anastasijevića.

On je bio prvi srpski premijer koji je jedva govorio maternji jezik - pričao je kroz nos i sa stranim akcentom. Marinović je bio oženjen ćerkom bogataša Miše Anastasijevića – Kapetan Miše. Bošnjo je ženidbom tako postao veoma uticajan, živeo luksuzno i bavio se omiljenim hobijem – kockanjem u pozamašne svote. I to jednako u kazinima i na berzi. S druge strane, vatreno je podržavao Obrenoviće te mu je povereno formiranje vlade.

Foto: Wikipedia - Jovan Marinović Bošnjo

Međutim, njegov izbor čoveka za mesto ministra policije niko nije očekivao. Postavio je lično najglasnijeg opozicionara Aćima Čumića.

Kako će se ispostaviti, Bošnjo je imao sjajan "kliker" za politiku i procenu ljudi. Svoju odluku obrazložio je rečima: "Čumić je sa sela, nije salonski čovek, ima veliku rodbinu, ogromna poznanstva. Bio je profesor Velike škole, dakle, čovek je od nauke. Bio je kmet beogradski, zna nešto i administracije. Ima dar govora, a ima sve za različne boje ljudima, od svake klase!".

Već narednim izborima za Skupštinu 1874. godine, kada su se po prvi put borile partijske strasti, upravljao je Čumić. Uoči samog glasanja uspostavio je novi manir, takav da će biti opšteprihvaćen za svake naredne izbore. Naime, odlučio je da promeni praktično kompletno ljudstvo u policiji i postavi svoje ljude od poverenja. Od 18 okružnih načelnika, 16 ih je premešteno ili penzionisano, a praksa je sprovedena i sa sreskim načelnicima i pisarima.

Ali, nije se Čumić uzdao samo u policijski "uticaj". Naprotiv, uveo je i neke nove načine za pridobijanje naklonosti biračkog tela.

Čumićeva korupcija

Nekadašnji opozicionar pokazao je kako je njegovo zastupanje levičarskih ideja bila samo prazna priča nakon što je smislio novi način za kupovinu glasova birača. Naime, Čumić je počeo da redom deli dozvole za otvaranje kafana. Dozvolu nije dobio samo ko nije hteo. Svaki novopečeni kafandžija bio mu je siguran glas, pa je prestonica imala toliko ugostiteljskih lokala da su se mnogi bojali kako bi Saborna crkva mogla biti pretvorena u mehanu.

Istovremeno, Čumić je policiji izdao spisak nepodobnih koji nikako ne smeju biti izabrani. Na ovoj listi našla su se i imena Aleksandra Nikolajevića iz Požarevca, Jovan Bošković iz Loznice, Sava Grujić iz Valjeva i Jevrem Marković iz Jagodine, inače brat Svetozara Markovića.

Ugledni trgovac Nikolajević je, na primer, maknut tako što je izvesni državni činovnik proneverio novac iz državne kase i pokajnički "prizao" da je sa Nikolajevićem podelio novac. Trgovac je odmah odveden u aps, u samicu, a dok je dokazano da je nevin, već je bio kompromitovan i ispao iz izborne trke.

Istoričar Slobodan Jovanović o Čumiću piše: "Čumić nije mogao da pravi izbore mirno i iz potaje. Žustar i jedak, on ih je pravio na kavgadžijski način, koji je izazvao otpor i galamu. U borbu s političkim protivnicima unosio je mnogo lične mržnje i inata. Imao je ljutinu hrta, i na koga je kidisao, toga bi hteo da rastrgne."

Međutim, uprkos ministrovim naporima, Jevrem Marković ipak bi izabran za narodnog poslanika. Kako bi rešio ovu omašku, Čumić 25. 11. 1874. postaje predsenik vlade i poništava glasanje u Jagodini, hapsi 20 Markovićevih saradnika, pa na ponovljenim izborima Marković ne uspeva da prođe dalje.

Poništeni su izbori i u Jadru gde je se ponovo kandidovao Jovan Bošković. Aćimova reakcija bila je da Boškovića uhapsi na sam dan glasanja pod optužbom "da je gadio kneza i pretio republikom". Međutim, srpski inat se ovde pokazao u svom najboljem svetlu. Bošković pobeđuje na izborima i to iz zatvora.

Čumićeve metode odnele su i jednu žrtvu. U Gornjem Milanovcu, samo tri sata nakon što je izglasan za narodnog poslanika, Pavle Grković je ubijen iz puške. Govorilo se da mu je presudilo to što je bio veliki protivnik Marinovićeve vlade i samog Čumića. Grkovićeva supruga Anica poslala je tada pismo Skupštini u kome je optužila Čumića da je "najveću radnju razvio na tome da ne budu izabrani stari poslanici, naročito oni koji su se njemu i ostalima u Kragujevcu, pred Svetlim Gospodarem izjavili nepoverenjem".

Anica je navela i ime atentatora - Koča Radovanović, telegrafista iz Gornjeg Milanovca, koji je po varoši vodio kampanju za Čumićeve ljude, i koji je "još od letos počeo piskarati po novinama protiv Pavla, bacao paškvile u opštinskoj kasi, gde ubijeni Pavle beše predsednik". Pismo je, međutim, stiglo pred poslanike tek kada je pala Marinovićeva vlada.

Foto: Pavle Kaplanec - Posle raznih političkih angažmana, Ćumić se posvetio podizanju Kolarčeve Zadužbine

Zaobišao smrtnu presudu

Aćim Čumić je 1878. godine uhapšen po naređenju liberalske vlade uhapšen je 1878. godine zbog navodnog učešća u Topolskoj buni i osuđen na smrt zajedno sa Jevremom Markovićem.

Ipak, ubrzo je pomilovan i osuđen na 10 godina robije. Pušten je iz zatvora nakon pada Ristićeve vlade i postavljanja naprednjačke 1880. godine.

Tokom 1880-tih godina bio je vladin predstavnik kod društva za izgradnju i eksploataciju srpskih železnica. Veoma se angažovao na podizanju Kolarčevog fonda.

Politikom se više nije bavio, ali je postao član Srpskog učenog društva i počasni član Srpske kraljevske akademije od 1892. godine.

Inače, do kraja života nije priznao umešanost u ubistvo poslanika Grkovića.

"Vidite, ja sam u ovoj zemlji bio vođa stranke i šef vlade, pa da su mi slučajno trebali ljudi da koga ubiju za moj račun, ja ih, Boga mi, ne bih mogao naći, a Paja ih je, eto, našao. I to ne da ubiju kakvu seosku policiju, nego glavom Kneza!", zabeležio je Čumićevu izjavu Slobodan Jovanović.