Iako je Draga Ljočić rođena Šapčanka, njen život i delo vezani su za Beograd. U njemu je radila, borila se za prava žena i dece, bila jedan od osnivača Prve ženske bolnice u Beogradu, Materinskog udruženja i Srpskog lekarskog društva. Kao prva doktorka u Srbiji neprestano je morala da se bori protiv veoma aktivne i rasprostranjene mizoginije. Počev od borbe za svoje obrazovanje, preko istrajavanja u insistiranju da se zaposli u državnoj službi, pa sve do zalaganja za to da žene dobiju pravo glasa. Svoju srčanost i patriotizam pokazala je učestvujući u srpsko-turskim ratovima, Srpsko-bugarskom ratu, balkanskim ratovima kao i u Prvom svetskom ratu. Zahvaljujući veri u sebe i u druge žene uspela je da uprti stazu za sve nas koji posle nje hodimo.

Predstavljam vam gospođu Dragu Ljočić Milošević, jednu od najvećih žena moderne istorije Srbije. 

Borba za školovanje

Draga Ljočić rođena je 25. februara 1855. godine u Šapcu kao peto dete u porodici trgovca Dime i njegove supruge Marije. Roditelji su prepoznali njenu želju za znanjem i, posle završene osnovne škole, Draga odlazi u Beograd na dalje školovanje. Već 1872. godine završava Licej (prva viša škola u Srbiji koja 1863. godine prerasta u Veliku školu). Međutim, nadarena Draga želela je više. Mnogo više. Znala je da može i bila je spremna da se bori za svoje znanje. Prateći stope svog brata Đura Ljočića, koji je u Švajcarskoj završio tehničko inženjerstvo, Draga se pakuje, odlazi za Cirih i postaje prva Srpkinja koja je na ovom Univerzitetu upisala medicinu. Tokom prvih godina studija bio joj je jasan veoma loš položaj žena u svetu, a ponajviše u njenoj rodnoj Srbiji. Upoznavši ruske koleginice sličnog razmišljanja, počela da se zanima za feminističku literaturu. Ponajviše je čitala rusknje i to Sofiju Bardinu, Sofiju Petrovsku i sestre Subotine. Mlada Draga shvatila je u kakvom svetu je živela i odlučila je da ga promeni.

Žena ratnik

Odmah na početku prvog Srpsko-turskog rata, 1876. godine, Draga napušta ušuškani ciriški život i prijavljuje se kao dobrovoljac. Srpska vojska nije bila spremna za oružane sukobe. Vojni sanitet bio je veoma siromašan i činilo ga je tek 19 lekara, nešto lekarskih pomoćnika i jedan apotekar kojem su pomagala četiri asistenta. Mlada studenkinja u srpskoj vojsci dobila je ulogu bolničarke koju je predano radila. Obogaćena znanjem sa medicinskog fakulteta bilo joj je lako da se adekvatno brine o pacijentima. Koleginica sa studija i prijateljica, Marija Fjodorovna Sibold, istomišljenica po pitanju socijalističkih ideja, priključila joj se u ovom ratu.

Zbog izuzetne hrabrosti i zalaganja tokom borbi na Šumatovcu, Draga Ljočić odlikovana je činom poručnika. Nakon okončanja prvog od mnogih ratova u kojima je učestvovala, Draga se vraća u Cirih kako bi studije medicine privela kraju. Šta je naumila, to je i učinila. Već 1879. godine diplomira na temi Prilog operativnoj terapiji fimbrioma materice. Tog dana, postala je prva Srpkinja lekarka. Poziv koji će joj doneti mnogo radosti, ali i veliku količinu borbe i patnje. 

Foto: Wikipedia - Knez Milan kreće u rat, 1876.

Kako do posla u struci? Šikaniranja i mizoginija

Po povratku u Srbiju, sa završenim Medicinskim fakultetom u Cirihu – jednom od najprestižnijih obrazovnih institucija u Evropi, i poručničkim činom iz rata, Draga je pokušala da se zaposli u struci. Umesto otvorenih vrata i kolega željnih saradnje sa veoma obrazovanom ženom, Draga zatiče druge lekare koje joj u svakoj prilici podmeću nogu, i susreće se sa sistemom potpune mizoginije. Nailazeći na zatvorena vrata državnih bolnica, Draga piše zvaničan dopis Ministarstvu unutrašnjih dela i traži izdavanje licence za rad, kao i nostrifikaciju diplome ciriškog medicinskog fakulteta. Umesto podrške, dočekala su je odbijanja. I to ne jednom, već nekoliko puta. Najbizarniji odgovor koji je dobila bio je da „njen zahtev ne može biti udovoljen jer žene ne služe vojsku“. Treba li podsetiti da je Draga imala čin poručnika koji je zaslužila ni manje ni više, nego u ratu? Zajedno sa koleginicama Marijom Zibold i Raisom Svjatlovskom, Draga Ljotić borila se za pravo žena da rade kao lekari. Tek na insistiranje kraljice Natalije, osnovana je komisija koja je imala zadatak da proveri znanje mlade doktorke. Nakon opsežnog ispitivanja, njeno znanje je potvrđeno, ali je dobila dozvolu samo da otvori privatnu praksu. U državnoj bolnici za nju nije bilo ravnopravnog mesta sa kolegama lekarima. Kako tiha voda roni breg, tako je u uporna Draga uspela da se, u državnoj bolnici u Beogradu, zaposli, ali tek kao lekarska pomoćnica. Znala je da od nekuda mora početi i verovala je u svoje znanje i svoju snagu. Ubrzo je postala rukovodilac ženskog odeljenja Opšte državne bolnice. Međutim, kolege joj nisu dozvoljavale da budu egal, te he Draga i pored dokazanog znanja, umeća u lečenju i sposobnosti u upravljanju, bila plaćena i imala prava tek jedne obične lekarske pomoćnice.

Sa narednim ratom, prva doktorka u Srbiji odlazi u borbu. Zbog hrabrosti i požrtvovanja u Srpsko-bugarskom ratu, Draga biva unapređena u sekundarnog lekara. Nažalost, u praksi joj ovo unapređenje ništa nije donelo. Plata joj je bila znatno niža (dok je ona primala 2000 dinara, njene kolege lekari primali su 2500), povišice su je zaobilazile, a kao sekundarni lekar nije imala pravo na penziju.

 

Nastavak u subotu...