Umni ljudi odavno su shvatili da promene u nekom društvu dolaze samo uz aktivno angažovanje svih članova tog istog društva. A Srbiji s početka 19. veka, ne da su bile potrebne promene, već krvave borbe, ustanci za oslobođenje od Osmanlija. Beše to vreme Vuka Karadžića, Sime Milutinovića, Marije Milutinović i mnogih drugih koji su donosili onu drugu vrstu promene - intelektualnu i kulturnu.

Da li ste čuli za ovo poslednje ime i prezime?

To je žena koja je prva u Srbiji upotrebila peglu. Da peglu, kao jedan od detalja savremenog života tog doba Evrope. Ali nije samo po tome značajna ova žena. Mnogo, mnogo značajnije je njeno angažovanje u profesiji, gde je opet bila prva – prva žena advokat u Srbiji. I ne bilo kakav advokat. Advokat koji je do kraja života radila sa i za siromašne, i nije naplaćivala svoje usluge. To je je jedna od onih koja se potpuno angažovala da utiče u promeni društva na bolje i još sa ogromnom dozom solidarnosti što predstavalja "drugi kolosek", upotpunjuje društveno aktivnu osobu. Sve su to preduslovi, takvi ljudi, koji su Srbiju svrstali u srednje razvijenu, približenu Evropi međunardno priznatu zemlju na početku dvadesetog veka. Beše to rezultat uspešnih društvenih promena.

To je vreme kada moderna Evropa upoznaje Srbiju i kroz ustanke za oslobođenje, ali i kroz kulturu. Kada Jakob Grim prevodi ono što Vuk Karadžić zapiše, a zapisivao je srpske narodne pesme koje su oduševile i velikog Getea, pa je jedna cela plejada  pesnika romantičara diljem Starog kontinenta počela da prevodi naše pesme. Od Prospera, Puškina do Valtera Skota. A sve je pokrenuo Vuk, koji je imao veliki uticaj na Mariju. Upoznala ga je tokom studija, i svi savremenici tvrde je on gajio nespornu pažnju i poštovanje prema njoj. Na kraju krajeva, posredno je uticao i na njen izbor bračnog saputnika.

Ali vratimo se prvo malo u prošlost...

Lepa Maca iz Budima i Sima iz Sarajeva

U Budimu 1810. godine u porodici Popović rodila se Marija. Milutinović je prezime njenog supruga Sime Milutinovića Sarajlije, koga upoznaje 1836. u Budimu, na jednom od njegovih proputovanju za Lajpcig. Obrazovana, oštrog jezika, zdrava i oštroumna, zaljubljenik i poznavalac književnosti, na "dah" je osvojila pesnika i već dobro poznatog Sarajliju, ali je i on očarao Mariju.

Čim je upoznala Milutinovića, pisala je o svojim utiscima o njemu svom velikom prijatelju Vuku Karadžiću, koji joj je i ranije kazivao o Simi. "Kako je u sobu koračio, poznala sam ga da je Milutinović, po onom opisivanju, i da je mojoj mami po volji, da sam mu reč dala čekati na njegov povratak, o što na njemu nikakve mane što se njegove persone i karaktera tiče ne nalazim, jeste istina, a da bi se za njega s voljom udala, to je najveća istina", napisala je Marija Karadžiću, što je u knjizi "O znamenitim Srpkinjama 19. veka" preneo Stevan Radovanović.

Sima je Mariju zamoli da mu na nemački, koji je Marija odlično znavala i poznavala, prevede istorijsku zbirku, što ona i učini. I tako Lepa Maca iz Budima, kako ju je iz milošti Vuk Karadžić nazivao, pođe za Simu 4. maja 1838. godine. Udaju objašnjava rečima: "Meni je dosadilo od tuđe čudi zavisiti, a tuđ posao kao udata neću u ruke uzimati, samo Bože sačuvaj čuda koji se predvideti ne da". Treba istaći činjenicu da je i pre udaje za Milutinovića, ona već bila priznata i imala utaban put.

S peglom u ruci

Po venčanju, sele se u Beograd, gde ona počinje i svoju advokatsku praksu, kao prva žena u Srbiji. Onakva kakva je bila, a bila je pre svega humana, brani sirotinju i siromašne, u većini slučajeva pobeđuje i ne naplaćuje svoje usluge. Sin Dragutin rodio se dve godine kasnije. I on je nasledio deo gena roditelja, bio je nastavnik, istoričar umetnosti, ali i arhitekta i inženjer.

Ni dinara nije uzela ni u jednoj od mnogobrojnih parnica koje je dobila, potvrđuje Jakov Ignjatović, urednik "Srbskih novina" i njen prijatelj, ističući njeno brilijantno poznavanje zakona i osobinu da joj je prioritetnije odbrana sirotinje, nego zarada. Marija je imala sposobnost da u isto vreme razume i pravne nauke i književnost. To joj je omogućavalo da uđe u polemiku sa mnogobrojnim intelektualcima tog vremena. A da je sa sobom donela i delić avangarde, nečega novoga u srpsku prestonicu, beleži Anka Obrenović, zapisujući u dnevniku da je Marija prva počela u Beogradu da koristi peglu.

U klinču sa suprugom zbog Vuka

I sve to vreme je u korespodenciji sa Vukom Stefanovićem Karadžićem. Iz poštovanja prema jezičkom reformatoru sakuplja narodne pesme i umotvorine Luke Milovanova Georgijevića, i neprestano se bori za njegovu jezičku reform, prihvatajući je bez rezerve. Takav stav kod Sarajlije, koji nije baš "voleo" Vuka i njegov rad, bio je veliki protivnik reformi, izazva je bes i prekore i pre al i za vreme braka, godinama posle.

Marija je nastavila da se dopisuje sa Karadžićem, ostajući dosledna svojim stavovima i čineći sa Vukom zajednička jezička dela. Družila se i sa brojnim ljubiteljima pisane reči, koji su sa njom voleli da razmenjuju ideje, otkrivaju nove književne pojave, kritikuju i hvale pesme i priče koje su se štampale u tadašnjim listovima. Okupljala je oko sebe omladinu, među kojima su prednjačili Đorđe Dimitrijević Rabadžija, Avram Branković, Lazar Lazarević i drugi.

 

Nastaviće se...