Kako ste i u kom trenutku došli na ideju da pokrenete svoj biznis?
Kada sam završila srednju školu, zaposlila sam se u salonu automobila, pošto je to moja velika ljubav, ali s obzirom na to da u Srbiji automobilska industrija nije dovoljno razvijena, odlučila sam se da krenem tatinim stopama i otvorim lokal, i iz ovog ugla sam sigurna da sam donela pravu odluku.
Da li ste oduvek želeli da se bavite trenutnom delatnošću?
Jesam. S obzirom na to da sam ceo život u ‘kafani’ , kada je došao trenutak da se opredelim čime ću se baviti, nisam imala mnogo dilema, bila sam sigurna da je ugostiteljstvo ono sto želim.
Čime se ponosite u Vašem poslovanju?
Ponosim se time što nikada nisam dozvolila da mišljenje drugih utiče na moj stav i odluke, jer sam se uvek držala nekih svojih principa. Ako pričamo konkretno o vođenju posla i lokalu, ono na šta sam najviše ponosna je to što imam skoro 90% stalnih gostiju, koji su tu od otvaranja lokala 2018., i to što je jedan od prvih komentara taj da je atmosfera prijateljska i opuštena.
Koja je tajna Vašeg uspeha? (navedite tri osobine, ponašanja, verovanja ili sposobnosti)
Odgovornost, verovanje u to da je sve moguće samo ako dovoljno želiš i sposobnost sto sam naučila u svakoj situaciji da pronađem najbolje i najefikasnije rešenje.
Koliko je Vaša okolina imala razumevanja i ko Vam je najveća podrška?
Najveća podrška mi je oduvek bio tata, koji uvek ima razumevanja za mene, uvek je tu da me posavetuje, čak i kada grešim da mi na pravi način ukaže na to. Što se tiče posla, ne postoji osoba koja će da mi da bolji savet, i usmeri tamo gde treba.
Koja rečenica je Vaša vodilja?
Nikada ne odustaj. To je rečenica koju sama sebi ponavljam svaki put kada pomislim da nešto ne ide kako treba, ili onako kako sam zamislila.
Da li imate uzore koji su Vas motivisali ili motivišu za dalji rad?
Ponovo se vraćam na pitanje iznad, jedini uzor kog imam i kog ću uvek imati je tata. Za mene ne postoji bolja motivacija nego kada njega, koji ima 55 godina i dalje vidim da ustaje u 6 sati, i sa istom energijom svako jutro prvo dođe kod mene na posao da popijemo kafu, pa svako nastavlja sa svojim obavezama.
Čega ste morali da se odreknete?
S obzirom na to da sam sa 18 godina počela da radim, nisam imala vremena za izlaske, kafe, itd., u suštini ne smatram to nekim preteranim odricanjem, zato što sam uvek imala jasan cilj, ka kojem sam išla.
Šta je to što Vas je vuklo napred i kako ste se motivisali i kada dođu loša vremena?
Vukla me je, a i dalje me vuče želja da napredujem, da se trudim da posao podignem na viši nivo, i da razmišljam o sledećem koraku, i poslovnom potezu.
Zbog čega je bolje da žena bude preduzetnica nego da bude zaposlena u nekoj firmi?
Ja mislim da je biti ‘sam svoj gazda’ neprocenjivo, zato što tada imate priliku da gradite sami sebe, organizujete sopstveno vreme, raspodelite obaveze… Zaposlenje u firmi u kojoj možete da napredujte može da posluži kao odskočna daska za razvijanje sopstvenog biznisa, ali lično mišljenje je da je uvek bolje, kao što sam rekla biti ‘sam svoj gazda’.
Kako biste posavetovali nove preduzetnice ili mlađu Vas da možete?
Bitno je samo gledati napred i ne obazirati se na komentare oko sebe. Najbitnije je imati i ispred sebe postaviti jasan cilj i bez obzira na prepreke ići ka njemu.
Na skali od 1-10 koliko je izazovno biti žena preduzetnica u Srbiji? (ili to što ste u “muškoj delatnosti”)
Recimo 9. Izazovno je iz razloga što mi i dalje nažalost živimo u zemlji u kojoj se u većini slučajeva podrazumeva da žena treba da sedi kod kuće i bude domaćica. Ja se sa tim ne slažem, zato što smatram da žene u mnogim situacijama mogu mnogo bolje da se snađu nego muškarci i da postoje žene koje ne žele da žive na tuđi račun, već da zarade i naprave same svoj dinar.
Kada ste žena u svetu biznisa, koliko su česte nepristojne ponude?
Lično nisam imala takvih situacija do sada, ali mislim da to negde zavisi i od ličnosti i stava.
Gde tačno vidite sebe za 5 godina?
Volela bih i dalje da imam kafić, ali pored toga nadam se da ću u narednih 5 godina uspeti da otvorim svoj restoran.