Zatvori

Pravopis: Ko je u pravu?

Da li vi čitavog života govorite “roze boja” dok vaš prijatelj uporno ponavlja “roza boja”?
Da li ste imali kilometarsku raspravu sa nekim na sličnu temu?
Saznajte ko kome duguje piće!

  • Šorts ili šorc?
    Iako se prihvataju i jedan i drugi, smatra se da je pravilnije “šorts”

  • Ideja ili idea?
    Ovo je strana reč koju smo prilagodili našem jeziku, slično kao i reči Koreja, turneja, orhideja i slične, što znači da “j” ostaje i pravilno je “ideja”.

  • Konfor ili komfor?
    Ovo je reč koju smo preuzeli iz engleskog jezika u kome glasi “comfort”, te je i kod nas pravilno “komfor”.

  • Na radiju ili na radiu?
    Pravilno je “radiju”. Kada imamo na prvom mestu “i” a na drugom “a”, “e” ili “u” onda koristimo “j” između njih. U ostalim slučajevima ga izostavljamo.

  • Izvinuti se ili izviniti se?
    Pravilno je “izviniti se”, kao izraz traženja oproštenja. Glagol “izvinuti” je potpuno druga reč i znači “uganuti” ili “iščašiti”.

  • Obojica ili obadvojica?
    Preporučeno je pisati “obojica”. Iako obadvojica nije netačno u strogom smislu reči, većina pravopisa ih danas smatra zastarelim izrazima i preporučuje prvi izraz kao pravilan.

  • Zadnji put ili poslednji put?
    Pravopisno pravilna su oba, iako je rasprostranjena zabluda da se “zadnji” koristi isključivo u značenju “onaj u pozadini”, “onaj iza” a ne u vremenskom značenju.

  • Gori ili lošiji?
    Komparativ od reči „loš“ glasi „lošiji“, a komparativ od reči „zao“ glasi „gori“.

  • PS ili P.S.?
    Koriste se oba, preporučuje se P.S. kao skraćenica za post skriptum.

  • Zarez ili zapeta?
    Oba su pravilna i ravnopravno se koriste, mada strogo govoreći zapeta je rusizam i pravilnije je reći zarez.

  • Zagrižen ili zagrizen?
    Ovo su različite reči. Neko ko je ujeden je “zagrizen” a neko ko je tvrdoglav je “zagrižen”.

  • Zavisan ili zavistan?
    Različite reči. Zavisan znači ovisan o nečemu, dok je zavistan neko ko zavidi na nečemu.

  • Ala ili vala?
    Različite reči, koriste se obe. Ala je uzvik divljenja ili čuda (Ala je ova kuća velika!), a vala je potvrdna rečca (Vala jeste, baš je velika.)

  • Na telefonu ili kraj telefona?
    Različiti izrazi, za različite slučajeve. “Kraj telefona” znači ili pored uređaja ili onaj koji trenutno govori sa druge strane linije. “Izvinite, ko je kraj telefona?” “Na telefonu” znači na telefonskoj liniji: “Eno je, na telefonu.”

  • Zacrveniti ili zacrveneti?
    Ovo su različiti glagoli te su oba prihvatljiva zavisno od konteksta. Zacrveneti znači postati crven u licu, dok zacrveniti znači učiniti nešto crvenim.

  • Smrću ili smrti?
    Pravilna su oba, mada zavisno od konteksta koristi se češće jedno ili drugo. Recimo ako se koristi bez atributa, poželjno je napisati “smrću” – “Život se završava smrću” (a ne sa smrti), dok je sa atributom pravilnije koristiti “smrti” – “Bio je šaljivdžina do smrti.” (a ne do smrću).

  • Služiti se alatom ili služiti se sa alatom.
    Pravilno je “služiti se alatom”. Kada govorimo o sredstvu ili oruđu, a ne o društvu onda pišemo instrumental bez “sa”. “Izlazi sa sestrom u grad”, ali zato “Voli da se hvali sestrom”.

  • Roza majica ili roze majica?
    Pravilno je roze majica. Naziv za boju roze (kao i za boje braon, bež, bordo, lila, teget...) potekao je od strane reči te se ne menja po rodu kao na primer crven i crvena.

  • Ovde ili ovdje?
    U ekavskom izgovoru pravilno je “ovde” dok je u ijekavskom pravilno “ovdje”.

  • Pocrnela ili pocrnila?
    Slično kao i u slučaju zacrveneti i zacrveneti, ovo su dve različite reči. Pocrneti znači potamneti, postati tamniji, dok pocrniti znači učiniti da nešto postane crno.

  • Mlinac ili mlinčić?
    Oba se koriste s različitim značenjem. Mlinac je mali mlin, a mlinčić je deminutiv od reči mlin.

  • Žvrljati, švrljati ili čvrljiti?
    Sva tri se koriste sa različitim značenjem. Žvrljati: znači škrabati, švrljati: znači lutati, čvrljiti: znači pržiti se tako da se čuje cvrčanje.

  • Znojan ili znojav?
    Koriste se oba s razlikom u značenju. Znojan je onaj koji proizvodi znoj (recimo znojna žlezda) a znojav je neko ko je obliven znojem.

  • Vršim popravke ili popravljam?
    Prirodnije je i jako se preporučuje “popravljam”, iako reći da vršite popravke nije strogo govoreći netačno. Slično je i u slučajevima:

  • Aca ili Aco.
    Koriste se oba. Ako je ime u nominativu Aca, menja se po trećoj vrsti a ako je Aco može i po trećoj i po prvoj.

  • Ajde ili hajde?
    Koriste se oba, mada se preporučuje hajde kao manje kolokvijalni izraz.

  • Akademski ili akademijski?
    Koriste se oba, akademijski se odnosi na akademije dok se akademski odnosi na bilo koju ustanovu obrazovnog tipa.

  • Alahu ili Alah?
    Koriste se oba. Orijentalna imena koja se završavaju na –lah, mogu da imaju vokativ jednine isti kao nominativ. Primeri: Abdulah=Abdulahu, Bejtulah=Bejtulahu, Nurulah=Nurulahu...

  • Alal ili halal?
    Oba su pravilna. Turcizmi koji u izvornom obliko počinju na “h” danas se (sa izuzecima) mogu pisati i sa i bez “h”. Slično: alva-halva, ala-hala, ajvar-hajvar.

  • Cigareta ili cigara?
    Oba su pravilna sa različitim značenjem. Cigareta je naziv za duvan uvijen u tanki beli papir, dok je cigara naziv za veće i deblje cilindre u celosti od duvana (kao kubanske cigare).

  • Coca-cola ili Koka-kola?
    Za naziv firme prihvatljiva su oba, po našem pravopisu sa velikim slovom prve reči. Ako mislimo samo na piće, onda je pravilno malim slovom i “po srpski” – koka-kola.

  • Company ili kompanija?
    Koriste se oba, zavisno od konteksta. Ako prenosimo naziv kompanije u celini, onda pišemo sve isto kao u izvornom nazivu firme.

  • Bukvar ili bukvar?
    Zavisno od konteksta koriste se oba. Malim slovom piše se kada mislimo na bukvar kao bilo koji udžbenik iz koga se uči pisanje. Velikim slovom piše se Bukvar, kao naziv te knjige.

  • Brinuti ili brinuti se?
    U značenju strahovanja, mogu da se koriste oba. Ali u značenju staranja o nekome ili nečemu, onda može samo sa “se”. Primer: “Brinem/Brinem se da ću pasti ispit” i “Brinem se o svom bolesnom psu”.

  • Čeoni ili čelni?
    Oba su pravilna, ali sa različitim značenjima. Čeoni označava oblast čela – čeoni režanj, čeona kost i slično, dok čelni označava ono što je na čelu – čelni ljudi, čelna grupa...

  • Čistota ili čistoća?
    Oba su pravilna sa blago različitim značenjem. Čistota je apstraktna imenica koja se odnosi uglavnom na ono što je duhovno, moralno, estetski čisto (čistota duše, čistota uma, čistota stila...) dok se čistoća odnosi na doslovnu čistoću, u smislu odsustva prljavštine – čistoća tela, čistoća metala, čistoća zuba...

  • Alergijski ili alergološki?
    Nešto što je izazvano alergijom je alergijsko (alergijski kašalj), dok je nešto u polju alergologije alergološko (alergološki institut).

  • Bazen ili basen?
    Bazen je sagrađen rezervoar sa vodom a basen je geološki naziv za veliku depresiju sedimentnog terena.

  • Azijat ili Azijac?
    Azijac je stanovnik Azije, dok je Azijat osoba azijskog porekla (ima negativnu konotaciju).

  • Hidratantna ili hidrantna?
    Oba se koriste kada se odnose na nešto vezano za hidrant, ali za kremu koja vlaži kožu koristi se SAMO hidratantna.

  • Ime pa prezime ili obrnuto?
    U najvećem broju slučajeva piše se ime pa prezime (mada suprotno nije netačno), ali u azbučnim spiskovima, imenicima, bibliografijama i sličnim dokumentima piše se suprotno - prezime pa ime.

  • X-noge ili iks noge?
    Oba su pravilna. Kada je na prvom mestu samo jednoslovni simbol, onda se piše sa crticom, ali kada taj simbol ispišemo slovima piše se bez crtice. Primer: x-zraci i iks zraci.

  • Hvali mi ili fali mi?
    U značenju „nedostaje mi“, pravilno je fali mi. Hvaliti znači govoriti s odobrenjem o nekome.

  • Go ili gol?
    Za sportski termin pravilno je „gol“. Za pridev koji znači „nag“ pravilno je „go“.

  • Ka gradu ili k gradu?
    Pravilno je ka gradu. Ako reč koja sledi posle „ka“ počinje na k, g ili h zbog lakšeg izgovora „a“ se uvek zadržava.