Easyway Allen Car centar za odvikavanje od pušenja poslednjh 12 godina pomaže pušačima da ostave cigarete. Osnovali su ga, 2006. godine Milan Hasečić i Miloš Raković i sami bivši pušači. Buduće nepušače kroz čitav proces vodi Milenko Petronijević, diplomirani mašinski inženjer i jedini sertifikovani Easyway predavač koji polaznicima pomaže da, za samo jedan dan, cigarete postanu deo njihove prošlosti.
- 2006. godine su dvojica mojih prijatelja Milan Hasečić i Miloš Raković čuli za Allen Carr metod. Jedan od njih je živeo u Londonu u to vreme i odlučio je da prestane da puši. Tako je otišao u tamošnji Allen Carr centar i, nakon što je prošao seansu, odvikao se od pušenja. Oduševljen rezultatima, na ideju mu je palo da bi takav centar bilo dobro otvoriti i u Srbiji, budući da se radi o dobroj priči i metodi koja zaista daje rezultate, u šta se uverio na sopstvenom primeru.
Milan i Miloš su me pozvali da budem predavač, budući da sam imao dosta iskustva kada je održavanje nastave u pitanju i 28. februara 2007. godine smo održali prvi seminar. Od tada uspešno radimo, evo do danas, priča Milenko Petronijević
Vi ste takođe bivši pušač?
Da. Odvikao sam se od pušenja tako što sam pročitao knjigu Allena Carra – “Lak način da prestanete da pušite”, koja je deo čitave ove priče. Inače, mi smo u Srbiji izdavači ove knjige. Sve ovo se dogodilo nekih godinu dana pre nego što je centar Easyway počeo sa radom, tako da sam u čitavu priču ušao dobro upoznat sa samom metodom i njenim rezultatima.
Naravno, kako bih na najbolji način mogao da pomognem drugima, prošao sam i kroz obuku u Londonu, a koja je trajala dva semestra. Držati seansu koja traje šest sati i koja je veoma interaktivna, nije jednostavna stvar i zahteva posebnu obuku. Danas sam jedini predavač koji poseduje Allen Carr licencu na ovim prostorima.
Koliko je to značajno za vaš rad kao predavača to što ste i vi bivši pušač?
Ne može se neko baviti ovim poslom, a da nije bio pušač. Nepušači nemaju empatiju prema pušačima jer ne znaju kroz šta će čovek koji ostavlja cigarete sve proći i šta cigarete pretstavljaju za njega.
Da bi na pravi način prišao čoveku koji ima problem sa cigaretama, neophodno je da si i sam prošao kroz čitav proces i sve iskusio na svojoj koži. Takođe, to što sam bivši pušač pomaže ljudima da imaju poverenje u mene i da shvate da smo na istoj strani.
To je nešto što govorim u uvodnom izlaganju, ali često se dešava da mi ljudi priđu i pre terapije da pitaju da li sam nekada pušio. To je nešto što im pomaže da se opuste jer znaju da nisam neko ko je tu da im “soli pamet”, već neko ko im je saborac.
Ko sve dolazi na odvikavanje od pušenja? Da li se radi o osobama koje, usled nekih zdravstvenih problema moraju da ostave cigarete, ili su to ljudi koji su jednostavno odlučili da je vreme da se kaže “Dosta”?
Na sreću, ljudi uglavnom dođu pre nego što se nešto loše desi. Ipak, bilo je i onih koji su oboleli od teških bolesti, pa su došli jer je “dogorelo do nokata” i moraju da ostave pušenje.
Ali, kažem, mnogo je veći broj onih koji dolaze svojom voljom iz drugih, različitih razloga. Nekome je motiv zdravlje, nekome novac, cigarete su relativno skupe za prosečnu platu, drugi dolaze zbog porodice. Motivi su različiti, ali je važno da ljudi dolaze svojom voljom.
Ako se pojavi neko ko je “nateran”, recimo muž natera ženu ili supruga muža, ja im kažem da će sve biti gotovo za 5-6 sati i da se opuste i ne misle na to. Niko nikoga ne može naterati da ostavi pušenje. U startu se trudim da takve ljude relaksiram kako ne bi bili pod pritiskom.
Koliki je stepen uspešnosti koji postižete u Easyway centru?
Svakome ko dođe kod nas na program odvikavanja od pušenja, garantujemo povraćaj novca ukoliko ne uspemo da ga odviknemo. Ova garancija važi tri meseca od početka prvog predavanja. Ono što je karakteristično jeste da samo 10 procenata ljudi traži povraćaj novca, što znači da je uspešnost programa zavidnih 90%, što je jednak stepen onome koji postižu u matičnoj kući u Londonu.
Koje su osobenosti Easyway metode koje je čine tako efikasnom?
Postoji jedna velika specifičnost. Ostale metode koje se bave odvikavanjem od pušenja se zasnivaju na snazi volje čoveka. Naš metod se ne bazira na tome. Smatramo da čovek, ako ostavlja pušenje snagom volje, ima velike probleme jer će prolaziti kroz velike psihičke krize.
Naime, kada se od cigareta čovek odvikava snagom volje onda kažemo sebi – “Ti ne smeš. Meni se puši, ali ne smem zbog zdravlja, novca, žene...” Čim kažeš sebi “ne smem” priznaješ da si se nečega odrekao. Žrtvuješ svog “prijatelja” cigaretu, da bi dobio koristi na nekoj drugoj strani i upadaš u krizu. To konstantno lišavanje može dovesti do depresije, nervoze i stresa.
Mi se trudimo da kroz razgovor sprečimo mogućnost nastanka te psihičke krize i kroz razne primere razbijamo zablude koje svaki pušač ima prema tome šta njemu cigareta predstavlja. Nakon što razbijemo te zablude, dobijamo, na kraju terapije, jednog srećnog nepušača. Nepušača koji se ničega ne odriče.
Uobičajeni saveti koji se daju ljudima koji se odvikavaju od pušenja su da se ne druže sa pušačima neko vreme, da ne jedu začinjenu hranu, ne piju kafu... Na taj način, kroz ove zabrane, čovek počne da veruje kako više nikada neće uživati u životu, što je pogrešno.
Mi ljudima govorimo da žive isto kao i do sada, ali bez cigareta. Vremenom uviđaju da su iste te stvari lepše kada ne puše. Na primer, najveći broj ljudi koji dolaze na program odvikavanja, pitaju “Kako ću da pijem kafu bez cigarete?” Posle šest meseci, kada se vidimo, svi kažu da sada zapravo više uživaju u kafi, jer im čulo ukusa više nije blokirano cigaretama.
Dakle, upravo razbijanjem zabluda postižemo da osoba ostavi pušenje, a da se ne oseća uskraćenim u bilo kom pogledu.
Kako izgleda jedna vaša seansa?
Ljudi, obično su to grupe od osam osoba, sede u udobnim foteljama. Na svakih 45 minuta imamo pauzu za pušenje i kafu, što većinu ljudi začudi, ali je ta praksa sastavni deo seanse. Nakon poslednje, pete pauze, kada popuše poslednju cigaretu, ljudi se oproste od cigarete, ostave ovde paklice i na neki način se ritualno obeleži ta poslednja cigareta.
Za ovih 12 godina nije postojao ni jedan slučaj da je neko bio negativan ili se žalio. Ljudi su jako opušteni.
Spomenuli ste da postoji 10% onih koji ne uspeju da ostave cigarete nakon tretmana. Koji je razlog za to?
Tu se uglavnom radi o ljudima koji se osećaju nateranima da ostave pušenje i zato nisu uspeli da se opuste. Drugi razlog može da bude to da nisu pažljivo slušali o čemu pričamo i nisu bili uključeni u čitav proces. Možda se nisu naspavali prethodne noći ili imaju neki problem koji ih muči i skreće im misli.
Tretman se sastoji od jedne seanse koja traje šest sati, ali za retke kojima to nije dovoljno imamo dve dodatne seanse koje traju dva i po sata i na kojima pokušavamo da pomognemo ljudima. Mi kao Allen Carr centar u Srbiji svima koji su jednom došli na seansu, dajemo mogućnost da dolaze na besplatne dodatne terapije do kraja života u slučaju da im zatreba podrška posle recimo godinu ili dve dana.
Terapija je proces i ona ima svoje kognitivno-bihejvioralne karakteristike. U toku tog procesa pušač razbija zablude i sam zaključi neke stvari. Mi mu dajemo know-how i svest o tome šta se to njemu desilo i šta je radio svih godina tokom kojih je pušio. Na kraju svega ljudi sami zaključuju da su cigarete nešto što im više nije potrebno.
Pored pojedinaca koji vam se obraćaju za pomoć, radite i sa firmama. Kako to funkcioniše?
Sve je više firmi, kako privatnih, tako i državnih, pa čak i lokalnih samouprava koje shvataju značaj zdravlja svojih zaposlenih i održivog razvoja. Zato sve više svoje zaposlene dovode na terapije.
Firme prepoznaju svoje interese, kojih ima nekoliko. Recimo smanjenje tenzije između pušača i nepušača, zatim osnaživanje lojalnosti prema poslodavcu koji je izdvojio sredstva za svoje radnike. Takođe, tu je povećanje produktivnosti zaposlenih koji više ne prave pauze za pušenje, a što direktno utiče na uvećanje profita.
To su glavni razlozi zbog kojih je naš centar za odvikavanje od pušenja interesantan svim kompanijama i firmama.
Inače, u svetu je sve više osiguravajućih kuća koje u ponudi imaju terapiju odvikavanja od pušenja.
Klijenti vam dolaze i iz bivših republika SFRJ. Ima li razlike u radu sa njima?
Naš centar je jedini ovlašćeni i licencirani Easyway centar za odvikavanje od pušenja na teritoriji čitave bivše SFRJ i zato nam, budući bivši pušači, dolaze iz čitavog regiona.
Dobra stvar je to što svi u govorimo istim jezikom. Jezik je najvažniji za ovu terapiju. On definiše sva kulturološka shvatanja i primere. Navike su iste u svim bivšim republikama, samo su zakoni malo drugačiji, pa je u Makedoniji, recimo, Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, drastično oštriji. Recimo, u klubovima u Skoplju nema pušenja, za razliku od nas i BiH.
Ipak, mentalitet nam je svima isti, pa samim tim i uspešnost terapije.
Koje su najčešće zablude i predrasude budućih nepušača?
Jedna je da će se ugojiti. Čovek se ne goji od manjka nikotina, već od viška hrane. Ako ostavite pušenje snagom volje, onda tražite zamenu – puši mi se, hajde da se zavaram nečim – i onda čovek najčešće ode do frižidera i može krenuti da se goji. Ovde nema odricanja, pa nema ni gojenja.
Druga zabluda je da neće više uživati u hrani i piću. Naravno, to nije tačno. Zapravo, bez cigareta će se u svim tim stvarima uživati još više.
Takođe, jedna od predrasuda je da će proći kroz pakao apstinencijalne krize. Fizička kriza može trajati par dana i manifesuje se kao neka praznina, potreba da se nešto radi s rukama i to je sve. Međutim, problem je psihička kriza i mi upravo radimo na tome da do nje ne dođe jer, kao što sam već rekao, ovde se ne radi o odricanju i oslanjanju na snagu volje.
Još jedna česta zabluda kod pušača jeste da će ostaviti cigarete, ali ne sad nego, “samo da prođe godišnji odmor” ili “čim rešim ovaj problem”. A onda neprekidno odlažu iz ovog ili onog razloga i to potraje čitav život. Zato je ova metoda brza i omogućava ljudima da ostave pušenje za samo jedan dan, bez potrebe za odlaganjem i prolongiranjem.
Nekoliko hiljada ljudi je prošlo kroz Allen Carr centar u Beogradu. Da li se tu stvorila zajednica? Imate li susrete sa bivšim pušačima?
Imamo običaj da idemo na “pivo četvrtkom sa Milenkom” u jednom kafiću koji drži kolega bivši pušač. I to su baš lepa druženja.
Pogledajte iskustva nekih od polaznika:
Žensko preduzetništvo
-1 ℃
