4 ℃
Ruzveltova 36, Zvezdara // Bulevar umetnosti 4, TC Mercator, Novi Beograd
Vladan Krčadinac, skoro dve decenije iskustva stečenog saradnjom sa ugostiteljima kroz distribuciju, pretočio je u ostvarenje sna - pab Pivo i kobaja.
A sve je počelo kao skromna zamisao – napraviti mestašce u kome će se okupljati prijatelji i ljubitelji piva spremni da upoznaju nove ljude i stvore uspomene. Gotovo preko noći, Vladanov entuzijazam šarmirao je Beograđane, pa je hobi prerastao u autentični brend koji je osvojio srca svih.
Kako se neko ko drži distribuciju i diskont pića odluči da uskoči u ugostiteljske vode?
Vladan: Moja supruga i ja smo oduvek voleli male pabove i sanjali o tome da, jednoga dana, i sami otvorimo jedan. Međutim, nikako nam to nije dolazilo na red, da tako kažem. U to vreme, 2014. godine, na Crvenom krstu, u Žičkoj ulici, sam imao diskont pića i tu pored se ispraznio prostor u koji je htela da uđe konkurencija. Postavilo se pitanje šta raditi.
Pomislio sam, kada već radim sa pivarima, zašto ne bih iskoristili priliku i napravili jedan pabić za našu dušu o kome smo maštali. Ideja je bila da to bude onako komšijski iz čistog zadovoljstva. Nikakav poseban cilj nisam imao, niti sam razmišljao o tome kao o nekom biznisu. I tako smo, eto, krenuli.
A onda je krenulo planiranje.
Vladan: Prvo je trebalo smisliti ime. Dugo smo razmišljali, a onda mi je u glavi kvrcnulo – neka se zove Pivo i kobaja. Sećam se, kada sam otišao da registrujem firmu i rekao da će se zvati Pivo i kobaja, svi su umirali od smeha i bilo im je simpatično i veoma upečatljivo.
Druga stvar bila je osmišljavanje enterijera i izgleda kafića. To nam je zapravo bio lakši zadatak jer smo tačno znali šta nam se dopada. Inače, ja sam kolekcionar krigli i starih tablica, tako da sam imao ideju da upravo predmetima iz te svoje kolekcije ukrasim pab i dam mu poseban šmek.
Sa spoljne strane smo napravili drvenu fasadu i napravili veliku reklamu na kojoj je pisao Pivo i kobaja koja je postavljena nekoliko dana pre otvaranja u februaru 2014. Moram da priznam, ceo komšiluk je bio oduševljen idejom. Stalno su se raspitivali kada počinjemo i, malte ne, u redu čekali da otvorimo. Uopšte nismo očekivali da će čitava stvar eksplodirati i da ćemo, od prvog dana, početi da radimo punim kapacitetom.
Međutim, taman ste poleteli kada se dogodilo nešto nepredviđeno.
Vladan: Radili smo oko šest meseci kada je vlasnik tog lokala u Žičkoj 5, došao i rekao mi da će na tom mestu biti podignuta zgrada. Tu su mi svi snovi pali u vodu. Taman smo krenuli, svi pričali o Pivo i kobaja, otvorili smo nešto za svoju dušu da bude kvalitetno, prijatno, a sada je moralo da se zatvara.
Ipak, imali ste sreće.
Vladan: Jedan moj drugar mi je sugerisao da pogledam lokale oko Hrama Svetog Save, jer se radi o lokaciji koja može da bude zanimljiva. Nisam imao šta da izgubim, pa sam otišao i prošetao okolnim ulicama tražeći da li ima slobodnih lokala. I tako snimim jedan koji je bio prazan. Odmah sam otrčao kući, potrežio na internetu, našao vlasnika i pozvao.
Ispostavilo se da je za lokal zainteresovana i jedna picerija i tu je bilo malo povuci-potegni kome će ga izdati. Međutim, vlasniku sam ispričao kakva mi je zamisao, njemu se ideja baš dopala i odlučio je da nama izda lokal.
Skakali smo od sreće.
Tačno 25. decembra 2014. bilo je otvaranje, a usledila je još veća i brža ekspanzija. Ljudi su odmah osetili našu energiju i prihvatili nas kao svoje.
Zapravo ste, za kratko vreme, postali toliko popularni da se otvaranje Piva i kobaje na drugoj lokaciji samo nametnulo. Kako je to teklo i gde ste nalazili sve predmete kojima ste ukrasili i dali poseban duh svakom od lokala?
Vladan: Otvaranje nove lokalcije obično je rizik. Međutim, mi to nismo tako doživeli, već je sve bilo nekako prirodno. Osetili smo da je vreme i 19. maja 2016. otvorili Pivo i kobaja u Ruzveltovoj ulici na mestu gde se nalazila jedna od najstarijih kafana u Beogradu. Ovaj pab smo uredili tako što sam od kolekcionara širom sveta nabavio tablice i lustere, kako bih napravio malo drugačiju priču od prvog lokala koji je sav u kriglama i osvežio priču.
Upravo zahvaljujući tome što ne štedimo ni na čemu, insistiramo na pozitivnoj energiji, neposrednosti i visokom kvalitetu usluge, i ovaj lokal je odmah bio pun.
U međuvremenu smo ostvarili saradnju sa predstavništvom Harley Davidsona u Beogradu pa su nas oni povukli da u novembru 2017. godine, dođemo za njima u Novi Merkator i tu otvorimo još jedan lokal. Za sređivanje ovog lokala inspiracija su nam, naravno, bile garaže i motori. Tako sam za ovaj lokal nabavio autentičnu benzinsku pumpu sa Route 66 iz 1955. godine, i jedan sat iz istog perioda, kao i znakove iz raznih servisa automobila, a našao sam i ton karte rezervoara iz 2000. godine za Harley Davidsone i to ukombinovao sa nekoliko stotina tapova – ručica od točilica za pivo, koje su okačene po zidovima.
Zato je ovaj lokal Pivo i kobaja mesto na kome se redovno skupljaju bajkeri.
Nisi bio ugostitelj pre toga, koliko ti je ovo sve bio izazov?
Vladan: Bio mi je veliki izazov, ali ni jednog trenutka mi ništa nije bilo teško da radim. Dosta godina već radim drugi posao i ovo mi je bilo kao pesma, pravo osveženje. Pomoglo je i to što 20 godina radim sa ugostiteljima snabdevanje i znao sam kako da od starta postavim priču. Samo sam sproveo u delo ono što sam naučio.
Zanimljivo je da se od starta formirala grupa ljudi koja stalno dolazi u Pivo i kobaja. U čemu je trik?
Vladan: Pivo i kobaja je mesto gde smo stvorili svojevrsnu komunu, posebnu zajednicu. Cilj nam je da ljudi dođu, upoznaju se, druže, zašto ne i sklope poslove. Ljudi su nam uvek na prvom mestu. Činimo sve što možemo kako bi smo pokazali ljudima koliko su nam posebni. Recimo svoje najvernije goste nagrađujemo tako što ih jednom godišnje vodimo na rafting i na Oktobar fest.
Njih 20 vodimo na Oktobar fest, a 50 na rafting. Menadžeri primete ko često dolazi, ljudi imaju mogućnost da pošalju sliku i mi im poklanjamo putovanje. Tako stvaramo zajednicu i sklapamo nova prijateljstva. Čak je došlo i do dve svadbe. Jedna se desila baš u Pivo i kobaji, tu su se upoznali i venčali, a druga treba da se realizuje ove godine, gde su se ljudi upoznali i zavoleli baš na “ekskurziji” na Oktobar festu.
U svim lokalima na šanku imate i neke pločice sa imenima i nadimcima. O čemu se radi?
Vladan: To je znak pažnje za naše najvernije goste. Svako od njih ima pločicu na mestu gde najčešće sedi. Ali, sa pločicom dolazi i odgovornost. Vlasnik mora da je obilazi, skida prašinu sa nje, jer u suprotnom, ako zarđa, možda će se na njoj naći drugo ime.
Inače, prvu pločicu je dobila “Pitagorina unuka”, profesorka matematike koja je slučajno zalutala u Pivo i kobaju i prati nas od prvog dana i našla je ljubav svog života baš u Pivo i kobaja.
Takođe, naši gosti, koje smatramo prijateljima, često dobijaju i promo majice, kape i krigle, i obožavaju da se slikaju sa njima. Čak je jedan gost napravio svoju figuricu Pivo i kobaja sa kojom se slika svaki put kada ode van zemlje, a “unuka” redovno nosi našu kriglu sa sobom na letovanje, jer samo iz nje voli da pije, i šalje nam svoje slike.
Za ovaj tip lokala nije karakteristično da je pun tokom celog dana, a vi jeste. Napravili ste celu priču, da je super doći i na doručak, da postoji odvojena priča u vreme radnog vremena i nakon toga posle posla, opuštanje, muzika, i večera.
Vladan: Ljudi se ovde osećaju kao kod svoje kuće. Trudimo se da konobari budu neposredni, zanimljivi, komunikativni i nasmejani, a ne uštogljeni. Mnogo se radi sa ljudima i menadžerima i uvek gledamo da stvari podignemo na viši nivo. Uvek izmišljamo nešto novo da bi bili, barem, korak ispred svih.
U trenutku kada ste odlučili da pokrenete posao, hrana i kraft pivo koje imate u ponudi nisu bili baš zastupljeni na našem tržištu. Šta zapravo nudite gostima i kako ste razvijali tržište?
Vladan: Uz pivo Pikova dama, kao pivo kuće, imamo oko 70 vrsta piva, kao i 11 vrsta kobasica. Ono što je najvažnije, sve je domaće proizvodnje i pravi se ciljano za nas. Pravimo i bavarske slane perece po originalnom receptu, i garantujem da su najbolje u gradu.
Karakteristično je da, u zavisnosti od veličine lokala, svaki ima različit broj piva u stalnoj ponudi. Recimo 7-8 imaju oni kod Hrama i u Ruzveltovoj, a u Merkatoru 12.
Razlog je to što vodimo računa o tome da se uvek služe vrhunski proizvodi, odnosno pravilo je da se svakoga dana mora promeniti bure i da pivo bude sveže. Naravno, možemo da stavimo 20 vrsta točenog piva u lokal od 50 kvadrata, ali gosti onda možda neće dobiti najbolje moguće pivo, što smatramo nedopustivim.
U ovih 5 godina, kraft piva su postala česta stvar. S druge strane, i kada odeš u prodavnicu imaš veći izbor piva nego li ranije. Kako ste vi pravili selekciju?
Vladan: Gledali smo da imamo veliki broj kraft flaširanih piva i da budu zastupljene zemlje koje su kolevke pivarstva i piva različitih stilova - mutno, tamno, crveno... Želimo da svačiji ukus zadovoljimo i imamo širok spektar piva. Iz svake kategorije nešto najbolje što može da se nađe na tržištu.
Koliko su naši ljudi spremni da ekperimentišu sa pivima?
Vladan: Srbija puno kasni za svetom što se tiče kraft piva. Kada smo ubacili kraft piva ljudi su, na prvu loptu, rekli da im se ne sviđa. Morali smo da im objašnjavamo šta je kraft pivo, da je to zanatsko pivo, a ne industrijsko i polako, kroz marketing i komunikaciju naših zaposlenih sa gostima, razvijala se svest o tome šta su kraft piva da bi ljudi znali šta piju. Tako se sve razvijalo i sada je postalo trend.
Pošto je krenulo po pivnicama kao nekada sa pizzama da imaš 2000 vrsta, tu treba staviti tačku i granicu koliko je lokal spreman da proda, a da ti ponudi kvalitet. Zato mora da se napravi selekcija uz kriterijum da su gosti na prvom mestu.
A vaše pivo Pikova dama?
Vladan: Ono je napravljeno kao filtrirani lager jer naši ljudi popiju par kraft piva i onda traže industrijsko pivo. Da bi im približili naše pivo uradili smo filtraciju i ostavili sve najbolje u tom pivu - da bude pitko, a da ga približimo industrijskom.
Kraft pivo je, samo po sebi, teško. Možeš da popiješ jedno, dva i sit si, a hteo bi da popiješ još. Zato smo Pikovu damu napravili tako da bude negde između i omogući ljudima da uživaju u najboljim stvarima koje donose kraft, s jedne, i industrijska piva s druge strane.
Da se razumemo, Pikova dama je kraft pivo i pravi se od ječma, hmelja, slada, kukuruza... svega što treba da ide u pivo, ali za razliku od industrijskih, u proizvodnji se ne koriste dehidrirane sirovine i time se dobija vrhunski kvalitet.
Krenuli ste sa fundusom proizvoda koji su vam dostupni, a zatim uvodili i ono što se dodatno pojavljivalo na tržištu. Šta sada ljudi najviše piju?
Vladan: Pikovu damu i Paulaner mutni. Godinu dana smo radili na marketingu da objasnimo da ovo nije industrija već domaće pivo i time probudili svest kod naših gostiju i Pikovu damu smo podigli na zavidan nivo.
Tako smo došli do toga da ljudi koji stalno piju Pikovu damu, lakše naprave prelaz ka drugim kraft pivima i voljniji su da eksperimentišu i probaju nove ukuse.
Srbiji je falila velika paleta piva da osete drugačije stilove i ukuse.
U svoje marketinške aktivnosti ubrajate u učestvovanje na festivalima piva.
Vladan: Naravno. Učestvovali smo na Beer festu, ali pravimo i posebne akcije za 8. mart, Dan zaljubljenih, Dan sv. Patrika, a klijentima koji nam ostave podatke redovno čestitamo rođendan.
Takođe, spomenuo sam, već četiri godine sarađujemo sa Harley Davidsonom, a kako bi smo udovoljili gostima i pružili im mogućnost da probaju nešto novo, redovno osvežavamo kartu piva i ponudu iz kuhinje.
Žensko preduzetništvo
