2 ℃
Kada vam se otvori apetit, a nepca se užele roštilja prvo što vam padne na pamet najverovatnije je Walter, brend koji je postao sinonim za sarajevski ćevap u Beogradu. Danas se Walter restorani nalaze na 14 lokacija u tri grada - Beogradu, Novom Sadu i Zrenjaninu, a iza svega stoji Momir Paunić, ugostitelj velikog iskustva koji se u svom radu vodi pravilom – kvalitet mora biti na prvom mestu.
Walter je ugostiteljski brend koji je dobro poznat i omiljen među svim ljubiteljima dobre hrane. Međutim, do ovog uspeha nije se došlo preko noći. Kako je sve počelo?
Pre rata 1992. godine, ja sam u Sarajevu držao dva restorana. Bilo je to veoma turbulentno vreme i u poslu se opstajalo samo uz velike napore. Zato, kada sam, zbog rata, došao u Beograd, jedino što sam znao je da ne želim da ponovo držim restoran.
I sve do 2005. godine nisam ni razmišljao u tom pravcu već sam se bavio nekim drugim poslovima. Međutim, te godine sam došao na ideju kako bih ipak mogao da pokrenem neki posao koji će biti ugostiteljskog tipa, ali sam ostao pri tome da to nikako ne sme biti restoran. Budući da sam Sarajlija izbor je logično pao na ćevape. Tako sam, sa svojom porodicom, 2005. godine u Železniku otvorilo prvu malu Walter ćevabdžinicu sa svega nekoliko stolova.
Naziv je, naravno, bio inspirisan Batom Živojinovićem i filmom „Valter brani Sarajevo“ što se savršeno uklopilo u čitavu priču.
Početak je obično težak. Da li je tako bilo i u vašem slučaju?
Mi smo sve pokrenuli bez nekih ogromnih pretenzija. Znao sam da ću tržištu ponuditi proizvod koji je prilično drugačiji od svega ostalog što je postojalo u Beogradu i da nećemo morati da se borimo sa konkurencijom. Čak sam razmišljao i o tome da bi u perspektivi mogao da otvorim u Beogradu još jedno ili dva prodajna mesta.
Međutim, ćevabdžinica je vrlo brzo krenula da posluje više nego li zadovoljavajuće, tako da sam od širenja odustao.
Ipak, to je bila samo privremena odluka.
Posle 5 godina rada smo, pomalo stidljivo, otvorili lokal u Ulici Strahinjića Bana, mada su mi mnogi govorili da ovakav posao nema šanse da uspe na toj lokaciji. Ipak, imali smo sreće i vrlo brzo je ovaj lokal prevazišao sva naša očekivanja.
Tokom nekoliko narednih godina stvari su se sjajno razvijale. Tada sam shvatio da Walter ćevapi mogu postati jedan zaista uspešan i stabilan brend i zato smo zaštitili ovo ime u oblasti ugostiteljstva. Prvo u Srbiji, a kasnije i u svim bivšim republikama SFRJ.
Ipak, otvaranje restorana u TC Ušće učinilo je da restorane shvatimo na sasvim novi način. Dugo smo razmišljali da li da povučemo taj potez jer nismo znali da li će to biti dobra priča. Srećom pokazalo se da je to bila prava stvar. Posle toga smo otvorili Walter restorane u nekoliko tržnih centara i nameravamo da nastavimo sa tom praksom, a uspeli smo i da izađemo iz Beograda tako da imamo dva restorana u Novom Sadu i jedan u Zrenjaninu.
Do kraja godine planiramo da otvorimo još dva restorana u Beogradu, a ove godine smo potpuno renovirali i naš prvi restoran od koga je sve krenulo.
Budući da je Walter porodični posao, velika pomoć i podrška dolazi od vaše dece.
Ovo je porodična priča i od samog početka svi članovi porodice rade udruženim snagama.
Recimo sva arhitektonska rešenja i opremanje lokala zasluga su mog sina Mladena Paunića koji je arhitekta. On je uspeo da svaki restoran dizajnira tako da ima neku svoju osobenost i prepoznatljivost, ali i da istovremeno provuče tu neku našu notu koja sve restorane međusobno spaja.
S druge strane, mi sada imamo oko 300 zaposlenih i potreban nam je ozbiljan pravnik, a moja ćerka je završila prava i biće nam uzdanica u tom delu posla.
U čemu je tajna Walterovog uspeha?
Kako je Walter rastao, tako smo rasli i mi sa njim. Vremenom su se standardi podizali, ali smo uvek težili ka tome da ostanemo ćevabdžinica i da ne postanemo industrija. Zapravo, mislim da smo napravili jedan odličan i jedinstven spoj ćevabdžinice i restorana koji se ljudima dopada i koji nas izdvaja na tržištu.
Mi smo možda mogli i brže da se razvijamo, ali smo smatrali da je daleko bolje pustiti stvari da se prirodno razvijaju polako svojim tempom.
Pored toga, u svom radu strogo se držimo jednog jednostavnog principa - kvalitet u svakom momentu mora biti na prvom mestu. Sa time nema kompromisa.
Kada smo kod kvaliteta, zanimljivo je da u svakom od 14 vaših lokala gosti dobijaju jednako kvalitetnu uslugu, a hrana ima isti ukus. To sigurno nije lako postići.
Od starta smo se trudili da napravimo kvalitetan sarajevski ćevap, jer je to, ipak, kralj ćevapa. U njemu, sem mesa i soli, nema nikakvih začina koji bi pojačavali ukus i jedino što prolazi jeste kvalitet.
Naravno, nije lak posao osigurati da u 14 lokala imate istu uslugu i jednak način pečenja, ali dajemo sve od sebe. Postavili smo određene standarde i celokupan sistem i sada se takmičimo sa samim sobom.
Naravno, jasno nam je da se u ovom poslu gde imamo veliki broj gostiju greške dešavaju. Iako je takvih stvari malo, što bi se reklo na nivou su statističke greške, svaka nas zaboli i dajemo sve od sebe da ih ispravimo i predupredimo. Sa gostima smo u svakodnevnoj komunikaciji i na svaku poruku ili pitanje odmah odgovaramo.
S druge strane, pre dve godine smo napravili ozbiljan iskorak u našem poslu i napravili proizvodi pogon u Rakovici. Tu smo smestili proizvodnju mesa, kolača i somuna. Iz ovog centra zatim ide distribucija u sve lokale, svakoga dana po nekoliko puta.
I tu smo otvorili restoran iako je u pitanju industrijska zona. U početku je to urađeno zbog imidža i bez nekih očekivanja. Međutim, i ovaj restoran radi odlično. Prvobitno je radno vreme bilo 16 časova, a danas je isto kao i za sve ostale lokale, do 23 časa, što nam govori da smo zaista napravili lep brend.
Šta Walter planira dalje?
Kada smo počinjali nismo znali da je za finalni proizvod veoma bitno koje je rase june, da li je mužjak ili ženka, kako je hranjeno... Kako bi smo poboljšali kvalitet našeg proizvoda planiramo da napravimo farmu junadi gde ćemo od početka do kraja imati zaokružen proces i osigurano održavanje kvaliteta u svakom trenutku.
Takođe, od sledeće godine razmišljamo o širenju po većim gradovima u Srbiji, a zatim ćemo videti šta dalje. Bio bih veoma srećan da otvorim jedan Walter restoran u Sarajevu i da se oprobamo i tamo.
Žensko preduzetništvo
