GRNČARIJA FURUNOVIĆ

Porodica Furunović se proizvodnjom grnčarije bavi već 6 generacija, procenjuje se više od 300 godina, što ih čini jednim od najstarijih grnčara na ovim prostorima.
Branislav Furunović je zanat naučio od svog dede.

Grnčarska radionica se nalazi u okviru njihovog domaćinstva u Mirijevu (Ljubiše Miodragovića 75 Đ), gde je svako dobrodošao da pogleda i kupi njihove proizvode. Svoju grnčariju izlažu i u etno galeriji “Stara Srbija” na Slaviji (Bulevar Oslobođenja 15).

Grnčarija Furunović već godinama sarađuje sa mnogim restoranima i kafanama u zemlji i šire, od kojih su neki: Konoba Akustik (svi delovi franšize), Tri šešira, Skadarlija, Dva jelena, Mali vrabac, Mali vikend, Lider, Trpeza, Kod Bandže, Sedmica, Konoba pod Avalom, Konoba Pale (Republika Srpska), Novi Beograd (Rusija), Marko Polo (Beč), Broćić Avlija, Salaš 38. Takođe je ostvarena saradnja sa Mašinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu.

U svom asortimanu imamo posuđe za spremanje i služenje hrane i pića (tanjire, lonce, pekače, tavčiće, šolje, bokale…), baštensku galanteriju (saksije, ćupove), dekorativnu grnčariju i mnoštvo drugih predmeta od najkvalitetnije gline. Osim što su predmeti ručno pravljeni, Grnčarija Furunović proizvodi predmete u kalupovima i to su obično ukrasne figure za enterijer i eksterijer. Svo glineno posuđe je 100% organsko, nema toksina i biorazgradivo je. Svi proizvodi mogu biti neglazirani i glazirani.

"Možda je za mnoge od vas prezime Furunović zanimljivo, tj. pomisli se da samo prezime ima nekakve veze sa furunom. Većina vas se nasmeje.

Ja, koji o ovome pišem, sam u stvari jedan od članova porodice Furunović koji se bave ovim retkim zanatom kod nas. Iz priče mojih dedova (Branislava, Goroljuba,Tomislava i Siniše), a na osnovu priče koju je njima ispričao pradeda Sima, prezime smo dobili po pretku čije ime nažalost ne znamo, jer u vreme kad im je pradeda Sima pričao priču već je postajao senilan.Taj naš predak, radio je kod nekog age pošteno i čestito, a za to je bio i pošteno plaćen. Imao je privilegiju da posle obavljenog posla ostane da spava kod age. Za njega, koji je imao jedini cilj da skupi dovoljno novca da započne svoj posao, to je bilo dovoljno da u tome uspe. Kada su se stvorili uslovi, otišao je od age i otvorio furundžijsku radnju. 

U to vreme je bilo dosta siromašnih porodica i on je, znajući kako je bilo teško doći do novca, delio besplatno siromašnim porodicama hleb i kifle, kad god je bio u mogućnosti. Deca iz siromašnih porodica su često odlazila kod furundžije na hleb i kifle, jer ih on nikada nije puštao da praznih trbuha odu svojim kućama.

Zbog svojih dobronamernih dela, postao je veoma cenjen građanin južnomoravskog kraja. Ljudi su počeli da ga zovu Furundžijom i nijednim drugim imenom, a zbog tog naziva smo i dobili prezime Furunović. 

Kako smo posle toga prešli iz furundžijskog zanata u grnčarski to ne znamo. Zna se samo da je ovaj zanat u našoj porodici od čukun, čukun, čukun deda Sime pa do danas. Od tada je prošlo šest generacija, a ako uzmemo prosek od šezdeset godina (radnih), možemo reći da se porodica Furunović grnčarstvom bavi preko trista godina, a to nas svrstava među najstarije grnčare na ovim prostorima".