Krofne, slatkiši koji oduvek mame osmeh na lica, predstavljaju neizostavan deo poslastičarske tradicije širom sveta. Njihova mekoća, punjenje i preliv čine ih omiljenim izborom za različite prilike. Ukoliko ste raspoloženi da zasladite svoj dan, na ovoj strani možete pronaći listu lokala u kojima je moguće pazariti krofne u Beogradu.
Kada je nastala prva krofna?
Prve verzije krofni datiraju još iz daleke prošlosti. Iako se tačan datum njihovog nastanka ne može precizno odrediti, krofne su bile prisutne u raznim kulturama širom sveta još od davnih vremena. Neki izvori navode da su stari Rimljani pravili slične slatkiše, dok su krofne kakve danas poznajemo postale popularne tokom 19. veka u Evropi.
Kako se prave krofne?
Proces pravljenja krofni može varirati u zavisnosti od recepta i tradicije, ali osnovni koraci ostaju slični. Prvo se priprema testo od brašna, kvasca, mleka, jaja, šećera i drugih sastojaka, koje se potom ostavlja da nadođe. Nakon toga, testo se oblikuje u karakteristične krofne i prži u vrelom ulju dok ne dobiju zlatno-braon boju. Nakon prženja, krofne se mogu posuti šećerom, preliti čokoladom ili drugim glazurama, ili pak napuniti različitim kremama i džemovima.
Koje su najčešće greške prilikom pravljenja krofni?
Nedovoljno pečeno ili prepečeno testo može biti jedan od glavnih izazova. Ako testo nije dovoljno pečeno, krofne mogu biti gnjecave ili suviše mekane, dok prepečene krofne mogu imati gorak ukus. Pravilno podešavanje temperature ulja za prženje ključno je kako bi se postigao savršen balans između zlatno smeđe boje spoljnjeg sloja i mekane unutrašnjosti. Nedovoljno vreme za odmor testa takođe može biti problem. Ostavljanje testa da odmara omogućava krofnama da narastu i postanu vazdušaste. Ako preskočite ovaj korak ili ga skratite, krofne mogu biti kompaktne ili teže, umesto meke i rastresite strukture koju svi volimo. Osim toga, loše oblikovanje krofni može uzrokovati neujednačenost u veličini i teksturi. Ako su krofne prevelike, možda neće biti dovoljno pečene u sredini, dok premale krofne mogu biti previše tvrde.
Povratak na: Krofne
Krofne, slatkiši koji oduvek mame osmeh na lica, predstavljaju neizostavan deo poslastičarske tradicije širom sveta. Njihova mekoća, punjenje i preliv čine ih omiljenim izborom za različite prilike. Ukoliko ste raspoloženi da zasladite svoj dan, na ovoj strani možete pronaći listu lokala u kojima je moguće pazariti krofne u Beogradu.
Kada je nastala prva krofna?
Prve verzije krofni datiraju još iz daleke prošlosti. Iako se tačan datum njihovog nastanka ne može precizno odrediti, krofne su bile prisutne u raznim kulturama širom sveta još od davnih vremena. Neki izvori navode da su stari Rimljani pravili slične slatkiše, dok su krofne kakve danas poznajemo postale popularne tokom 19. veka u Evropi.
Kako se prave krofne?
Proces pravljenja krofni može varirati u zavisnosti od recepta i tradicije, ali osnovni koraci ostaju slični. Prvo se priprema testo od brašna, kvasca, mleka, jaja, šećera i drugih sastojaka, koje se potom ostavlja da nadođe. Nakon toga, testo se oblikuje u karakteristične krofne i prži u vrelom ulju dok ne dobiju zlatno-braon boju. Nakon prženja, krofne se mogu posuti šećerom, preliti čokoladom ili drugim glazurama, ili pak napuniti različitim kremama i džemovima.
Koje su najčešće greške prilikom pravljenja krofni?
Nedovoljno pečeno ili prepečeno testo može biti jedan od glavnih izazova. Ako testo nije dovoljno pečeno, krofne mogu biti gnjecave ili suviše mekane, dok prepečene krofne mogu imati gorak ukus. Pravilno podešavanje temperature ulja za prženje ključno je kako bi se postigao savršen balans između zlatno smeđe boje spoljnjeg sloja i mekane unutrašnjosti. Nedovoljno vreme za odmor testa takođe može biti problem. Ostavljanje testa da odmara omogućava krofnama da narastu i postanu vazdušaste. Ako preskočite ovaj korak ili ga skratite, krofne mogu biti kompaktne ili teže, umesto meke i rastresite strukture koju svi volimo. Osim toga, loše oblikovanje krofni može uzrokovati neujednačenost u veličini i teksturi. Ako su krofne prevelike, možda neće biti dovoljno pečene u sredini, dok premale krofne mogu biti previše tvrde.
Krofne se najbolje čuvaju u hermetički zatvorenoj posudi na sobnoj temperaturi, ali ih možete čuvati i u frižideru ako želite produžiti njihov vek trajanja.
Izgled krofni može se poboljšati dodavanjem različitih glazura, posipanjem šećerom u prahu, čokoladnih mrvica ili šarenih perlica.
Krofne su popularne širom sveta, ali posebno su poznate u zemljama poput SAD-a, Kanade, Holandije, Austrije i Nemačke.
Veganske i bezglutenske verzije krofni sve više postaju dostupne, koristeći zamene za jaja, mleko i brašno, kako bi se prilagodile svačijim potrebama.
Postoje recepti za krofne koji koriste prašak za pecivo umesto kvasca, što ubrzava proces pripreme i omogućava brže pečenje krofni.
Filteri
Žensko preduzetništvo
0606/988-011
13 ℃
Prikaži na mapi