Ukoliko ste ikada prošetali Beogradskom ili Njegoševom, sasvim je sigurno da ste ni ne znajući prošli pored mesta na kome se već više od veka rešavali najmisterioznija zločini. Ali ne samo to, Državna hemijska laboratorija jedna je od najstarijih naučnih ustanova u kojoj su postavljeni temelji srpske hemijske nauke i kroz čije je pipete i menzure prolazili svi mogući uzorci od banjskih voda do polimernih materijala.

Pekar, lekar, apotekar

Možda jedan od boljih objašnjenja kako je Beograd izgledao pre skoro 2 veka bio bi da se u tom trenutku Srbija nalazila istovremeno ispred i iza svog vremena. Zvanično nepismen srpski knjaz Miloš, bio je upravo slika te i takve Srbije. I despot i vizionar, za vreme svoje prve vladavine osnovao je brojne državne institucije koje i danas postoje. Tako je 1830. godine Beograd dobio svoju prvu apoteku, a sedam godina kasnije i zvanično je zabranjena prodaja lekova i otrova po dućanima. Istovremeno je i državni apotekar Pavle Ilić postao i prvi državni srpski hemičar.

Naime, potkovan apotekarskim znanjem, Ilić je u svojoj priručnoj laboratoriji vršio razne analize za potrebe knjaževine, a posebno mineralnih voda. Poznato je da je Miloš bio veliki ljubitelj banja, te je stalno bio u potrazi za lekovitim vodama koje bi ublažavale njegove sve češće zdravstvene tegobe. Pre toga su mineralne vode slate u Beč na analizu, gde je i utvrđeno da se vode sa izvora Soko banje ili Višnjičke banje mogu uvrstiti u red onih po evropskim lečilištima.

Ali, ovo je bio prvi korak…

Misteriozna smrt knjaževih konja

Legenda kaže da je Državna hemijska laboratorija bila osnovana kako bi se razrešila misteriozna smrt Miloševih konja. Jedan po jedan, rasni knjaževi ljubimci umirali su povremeno naprečac, bez vidljivih tragove neke boljke ili drugih problema. Uznemiren i začuđen, Miloš je od svojih bečkih prijatelja saznao da u carskom gradu postoje neki apotekari, naučnici koji bi mogli da mu pomognu u rešavanju problema. Tako je ubrzo utroba nesrećne životinje otputovala put Beča na analizu gde je utvrđeno da je otrovana sredstvom koje je služilo za izradu opančarskog lepka.

Sumnja je ubrzo pala na državnog opančara, koji je pod misterioznim okolnostima nestao iz Beograda.

Kasnije se pričalo da je razlog trovanja vladarevih ljubimaca bio taj što je opančar saznao da je knjaz bacio oko na njegovu lepu suprugu. Poznat po ašikovanju, Miloša njen bračni status nije sprečavao da je zavede, a prevareni muž našao je zadovoljenje kroz osvetu nad nedužnim životinjama.

Iz ove nesrećne epizode izrodila se, pak, Državna hemijska laboratorija koja je osnovana knjaževim ukazom 1859. godine, a na mesto je još jednom postavljen apotekar Pavle Ilić. Zadaci laboratorije bili su „sudske ekspertize i analiza mineralnih voda“. 

Dolazak na Vračar

Zgradu na Vračaru u Njegoševoj 12, laboratorija dobija 1882. godine zahvaljujući dr Fredinandu Šemsu, tadašnjem direktoru i jedinom državnom hemičaru u Srbiji. Dr Šems završio je farmaciju i odbranio disertaciju iz hemije u Beču 1870. godine, odakle dolazi u Beograd gde provodi čitav svoj vek.

Kada je zdanje izgrađeno prizemna zgrada u kojoj je bilo zamišljeno da bude „skup svih hemičara Srbije“. Za svoje vreme bila je to izuzetno moderna zgrada, koja je važila za najuredniju laboratoriju i van granica Srbije, a u njenim prostorijama vršile su se razne higijenske i sanitetsko-policijske analize. Tako je jedno pored drugog vršena analiza krvnih mrlja, lekova, otrova, začina, hrane, vode za piće, tkanina, metala, hartija, voštanih sveća i svega onoga što pada pod pojmom primenjene hemije.

Zbog obima posla zgradi je dozidan 1928. godine, a dve godine kasnije ulazi u saastav Hemijskoog odeljenja Centralnog higijenskog zavoda. Tako je bilo do 1947. godine kada je ova institucija rasformirana u tri zasebne: odeljenje za toksikologiju u odsek Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta,  farmaceutski deo preuzela je Kontrola lekova NR Srbije, dok je  tehničko odeljenje preuzeo je današnji Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.

Danas se u starog  zgradi nalazi samo Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, dok je toksikologija preseljena u Deligradsku 31.