Foto: Pavle Kaplanec
Beogradska fabrika vode - od rimskih vijadukta do grada fontana
Univerzalno pitanje koje se, barem na našim prostorima, često među stanovnicima Beograda može čuti jeste: piti tzv. "česmovaču" ili flaširanu vodu? Kojeg je kvaliteta voda na beogradskim česmama? Odgovori su kao i obično - bolja je ova ili ona. A najbolje je to što su građani Srbije privilegovani jer, na početku 21. veka, za piće mogu da koriste vodu sa slavina u svojim domovima.
Foto: Arhiva - Segment rimskog vodovoda otkriven u ulici Kneza Miloša
Vodovod iz doba Rima
A sve je počelo davno, još sa Singidunumom. Rimljani su u prvom veku nove ere Singidunum osigurali utvrđenjem i izgradili bunare, pa onaj na Kalemegdanskoj tvrđavi i danas "neopravdano" zovemo Rimski, iako su Austrougari izgradili bunar. Najvažniji izvori su se nalazili u Lipovici i današnjem Velikom Mokrom Lugu, a zatim se vodovod spuštao niz Smederevski put, preko današnjeg Crvenog krsta, do kastruma na mestu današje Kalemegdanske tvrđave.
Ovaj vodovod je korišćen i besprekorno održavan do vremena turskih osvajanja, kada je vodovodni sistem proširen izgradnjom Bulbulderskog vodovoda, čime je rešeno snabdevanje vodom naselja koja su se nalazila izvan utvrđenja. Tri izvora su se nalazila u blizini današnje Gradske bolnice na Zvezdari, a za prenošenje vode su koristili cevi od pečene gline.
Sa smenom osvajača, došlo je i do unapređenja vodovoda, pa su tako u prvoj polovini 18. veka Austrijanci izgradili prvi Varoški vodovod koji je snabdevao 22 gradske česme.
Foto: "Beogradski vodovod i kanalizacija" - Pogon "Bele vode" nekada
U oslobođenoj Srbiji, izgradnja glavnog vodovoda počela je 1887. godine po projektu nemačkog inženjera Oskara Smrekera. Pet godina kasnije, 12. jula 1892. godine pušten je u rad vodovod koji je koristio vodu iz pet makiških bunara sa izvora Bele vode i vodu iz Save. Ovo je bio prvi put da su za snabdevanje korišćeni podzemni izvori i savremeni strojevi za crpljenje, potiskivanje i distribuciju vode. Lako dostupna voda iz kućne česme polako je smenjivala sakadžije, prodavce vode, koji su prethodnih vekova bili glavni izvor čiste vode za one koji su bili udaljeni od glavnih gradskih izvorišta i česmi. Novi vodovod protezao se dužinom od 13 kilometara od izvora da rezervoara, a na prelazu vekova dužina razvodne mreže je bila 42 kilometara, što je omogućavalo da svaki stanovnik ima pristup 50 litra vode na dan.
U međuvremenu je Beograd rastao, tako da je današnja mreža 70 puta veća od ove prvobitne i obuhvata 3263 kilometra, skoro polovinu puta između Beograd i Njujorka. Danas se voda prerađuje u pet pogona: Bele vode, Banovo brdo, Bežanija, Makiš i Vinča, od kojih Banovo brdo, Bežanija koriste podzemne vode, dok Makiš i Vinča prerađuju rečnu vodu. U osavremenjenom pogonu Bele vode i dalje se kombinovano prerađuju podzemna i rečna voda.
Foto: Pavle Kaplanec - Fontana na Trgu Nikole Pašića je omiljeno "kupalište" beogradskih maturanata
Česme i fontane beogradske
Danas Beograd ima 180 javnih česama i 41 fontanu o kojima brine "Beogradski vodovod i kanalizacija". Maturanti tradicionalno obeležavaju poslednji dan škole kupanjem u fontani na Trgu Nikole Pašića. Veliko interesovanje i osporavanje pobrala je "pevajuća" fontana na Slaviji, a u samom centru pored "putujuće" Terazijske česme, meta turista koji žele da zabeleže svoju posetu su i česme u Knez Mihailovoj ulici. Zanimljivo je napomenuti da ih je nekada samo u ovoj ulici i okolini bilo 18. U skoro svakom beogradskom parku nalazi se neka fontana i česma, tako da lako možete da se osvežite na letnjoj vrućini.
Od ovih česama, vodom iz gradskog vodovoda snabdevaju 174 česme, dok se sa prirodnih izvora, što je retka privilegija svetskih prestonica, napaja šest česama: dve Vračarske česme u Bulevaru vojvode Putnika, Miloševa i Hajdučka česma na Topčideru, Miljakovački izvor u parku kod toplane Miljakovac i Lovačka česma u Belom Potoku. Kvalitet vode sa javnih česama uporedo kontrolišu Beogradski vodovod i Gradski zavod za javno zdravlje. Aktuelne gradske vlasti najavile su izgradnju još 50 fotana u svim beogradskim opštinama, čime bi naša prstonica mogla dobiti epitet "grad fontana"!