Idiličan septembarski dan ispunili su krici kada je iznenadni nalet orkanske oluje zahvatio brod "Niš" na liniji Beograd – Zemun. Krcatu lađu sa oko 150 putnika zasuli su kiša i grad, dok je snažan vetar počeo da brod obara u vodu i čupa iz korena drveće na obali. Za samo tri minuta "Niš" je potonuo, noseći sa sobom živote više od 100 ljudi.

Bila je to jedna od najvećih tragedija jugoslovenskog rečnog brodarstva kojima je prestonica ikada svedočila. Izveštaji iz tog doba govorili su da je bilo najmanje 126 tragično nastradalih, mada tačan broj nikada nije utvrđen. Zvanično, bilo je prodato 106 karata, ali je broj putnika bio znatno veći iako je "Niš" bio predviđen za 60 ljudi. Tridesetak putnika koji su uspeli da prežive, spašeni su samo zahvaljujući sreći.

Zarobljeni u potpalublju

U to vreme obnavljan je Savski most, a saobraćaj između dve obale išao je preko pontonskog mosta koji je postavljan i sklanjan na svaka dva sata kako bi brodovi mogli da prolaze do ušća, ali i brodićima koji stalno taksirali sa jedne na drugu obalu.

Međutim, tog 9. septembra, pontonski most nije postavljan, pa su ljudi u većem broju koristili brodiće. Kapetan broda "Niš" Ferdinand Nobilo, video je da se sprema nevreme. Od dežurnog službenika Beogradske kapetanije je zatražio odobrenje da ranije krene za Zemun.

 - "Odlučio sam da krenem ranije zbog toga što su putnici stalno dolazili na brod, da ga tako ne bih preopteretio" izjavio je Nobilo posle nesreće (Politika, 10. septembar 1952.)

Prema policijskom saopštenju, "Niš" je krenuo iz Beograda u 13:07 časova. Do ušća Save i Dunava je plovio prema planu, a zatim su ga zahvatili snažna kiša i grad veličine jajeta sa vetrom koji je duvao brzinom većom od 100 kilometara na čas. Shvativši ozbiljnost situacije, kapetan Nobilo naređuje krmanošu da pramac broda okrene prema vetru i brod približi obali.

Foto: Youtube screenshot

Uzalud. Pod snažnim naletom vetra, tačno u 13 časova i 12 minuta, došlo je do prevrtanja broda koji je, velikom brzinom, potonuo na 14 metara dubine.

Da zlo bude veće, krijući se od padavina, najveći broj putnika se sakrio u brodskom salonu ispod palube gde je bio zarobljen. Preživeli putnici ispričali su da su kapetan i mašinista broda Dušan Jovanović izvlačili putnike razbijajući prozore i lomili daske koje su dobacivali ljudima koji su već bili u vodi.

- "Ništa se nije videlo, Dunav je bio zamagljen… Jedva sam video konturu broda kroz kišu i grad. Najednom je, slično zvuku automobilske sirene počela, sirena sa broda isprekidano i brzo da daje signal za pomoć. Glas sirene je umukao, brod je bio još na površini, ali je već počeo da tone… Sa reke se začuo očajnički krik ljudi... Kiša i grad su bezdušno tukli... Na vodi su se crnele samo ljudske glave, bilo ih je šezdesetak...", objavila je "Politika" 12. septembra 1952. svedočenje Svetislava Marjanovića, koji je pecao na obali Save ispod Kule Nebojše i bio očevidac tragedije.

Kroz maglu i grad, upinjući protiv vetra, u pomoć su sa kopna odmah krenuli lađari i ribari sa desetak čamaca. Vadili su ljude iz uzburkane vode, ali, nažalost, mnogi brodolomci nisu dočekali pomoć. Uz obalu kod Nebojšine kule, ljudima u vodi su dobacivane čaklje i sajle kako bi ih izvukli iz vode. Nemajući više snage, mnogi su se udavili nadomak spasa.

"Politika" i "Borba" su pisale o strašnim scenama na kopnu. Čovek u uniformi kapetana ratnog vazduhoplovstva isplivao iz reke noseći dete u naručju. Verovao je da nosi svoje dete, ali njegova supruga i sin su se utopili. To je shvatio tek kada je izašao iz vode. Na obali je naprasno preminula i devojka koja je uspela da ispliva iz reke, prolamao se jauk onih koji su shvatili da im je neko od najbližih ostao zarobljen na brodu. Anu Bajzert, radnicu tekstilne fabrike "Sutjeska", koja uopšte nije znala da pliva, talasi su nekim čudom živu doneli do obale, ali njena dvanaestogodišnja ćerka nije uspela da se spase.

Nevreme koje se ne pamti

Nevreme u Beogradu, tog 9. septembra 1952. godine, ušlo je u anale meteorologije. Pluviogram (dijagram intenziteta padavina) u vreme potonuća broda "Niš" pokazao je čak 80 milimetara padavina za 20 minuta, odnosno 4 milimetara u minutu. Takav intenzitet padavina redak je i u trajanju od jednog do dva minuta, a naročito ako je to srednja vrednost za 20 minuta.

Trodnevna žalost

Na mesto tragedije došla je ekipa doktora sa Vojnomedicinske akademije i odmah počela da pruža pomoć unesrećenima. Već oko 15 časova došli su ministar policije Jugoslavije i Srbije Aleksandar Ranković, kao i članovi srpske Vlade Jovan Veselinov i Slobodan Penezić Krcun.

Prema pisanju "Borbe" od 11. septembra 1952. u kabinu potonulog broda prvi je ušao ronilac Bogoljub Perić. Zatekao je stravičan prizor. Preminuli mornar čvrsto je držao katarku broda, a oko njega se nalazilo 55 beživotnih tela, od toga sedmoro dece.

Gnjurci su iz reke izvlačili pokojnike cele noći, a brod dizalica "Soča" krenula je da izvlači potonulu lađu. "Niš" je, posle velikih muka i bez većih oštećenja, izronio oko četiri sata posle ponoći, a tek u pola osam izjutra, izvučena je i poslednja žrtva.

Vlada FNRJ proglasila je trodnevnu žalost, a Državni osiguravajući zavod izdao je saopštenje u kome obaveštava porodice žrtava da su svi putnici bili osigurani, te da će za svakog nastradalog biti isplaćena odšteta od 50.000 dinara. Vlada je obećala i da će pomoći deci koja su ostala bez roditelja i porodicama koje su ostale bez hranioca.

Foto: Youtube screehshot

Kriva je “viša sila”

Kako bi tragedija bila ispitana, oformljena je specijalna komisija. Zbog kontradiktornih izjava preživelih putnika i članova posade, kapetan Nobilo je zadržan u pritvoru, ali je ubrzo pušten na slobodu.

Specijalna komisija je zaključila da je za nesreću kriva "viša sila" i niko nije optužen za nesreću.

Ipak, državna komisija nikada se nije izjasnila po jednom pitanju. Naime, malo pre ove tragične nesreće, na "Nišu" je zamenjena parna mašina. Umesto nje postavljen je znatno lakši dizel motor. Ovim je znatno umanjen teret na dnu broda, baš tamo gde se nalazio najveći broj putnika, pa je vetar mogao lakše da ga obori na stranu.

Foto: Muzej nauke i tehnike

Na važnost ove stvari ukazuje i slučaj broda "Kovin", porinutom još davne 1922. godine. Prilikom zamene parnog kotla lakšim dizel motorom, na ovom brodu je postavljen i stabilizator kako bi se osiguralo da brod bude stabilniji i sigurniji.

Kasnije se pominjao i neverovatan splet okolnosti koji je zapravo doveo do tragedije. Uz oluju i preopterećenost broda, pominjalo se i da je težište broda pomereno kada je parna mašina zamenjena znatno lakšim dizel motorom. Takođe je nesreći doprinelo i to što je korito reke kod Ratnog ostrva produbljavano, što je bio i jedan od razloga vrtloženja vode u Savi.

Dalja sudbina Beogradskog Titanika

Postoje različite verzije o tome šta se dalje dešavalo sa brodom "Niš". Ono što se zna jeste da je, posle rekonstrukcije, dobio novo ime "Senta" i plovio na redovnoj trasi Smederevo - Kovin i to sve do 1956. godine. Navodno, krajem sedamdesetih isečen je u delove u pančevačkom "Brodo-remontu".

Međutim, ima i onih koji veruju da je "Niš" ofarban u crno, da su mu nakačeni plovci na bokove i da, pod drugim imenom, i dalje brodi od novosadskog "Štranda" do Sremske Kamenice.