Kafana je oduvek u Srba imala poseban status. Kada čovek malo bolje razmisli, i danas je tako. Istorija zna da bude čudo, ili ne? Pogotovu ovih naših prostora. A istorija, koja nas često uči budućnosti, kazuje da je prva kafana na ovim prostorima daleke 1522. godine otvorena u Beogradu. Od tada pa do današnjih dana kafana je "epicentar" svih zbivanja i dešavanja, i avangarda u najširem smislu te reči. Od prve sijalice, preko prvog telefonskog "alo", pozorišne predstave, zatim politčkih i svakih drugih, ondašnjih i današnjih "dilova", do prvih filmskih projekcija, sajmova knjiga, likovnih i drugih izložbi do sednica Narodne skupštine. I sve to u kafanama i u kafani.

Od "gluvog" Koste do kultne kafane "Bled"

Jedna od takvih, među najstarijima, je čuveni restoran "Bled" na Donjem Dorćolu. A priča o jednoj od najprestižnijih beogradskih, zašto ne reći i srpskih kafana, počela je na današnjem Studentskom trgu. U kazivanje starijem od jednog veka, umešan je kralj Aleksandra, po čijem je nalogu otvorena kafana, jer je i sam kralj znao da su kafane najbolja mesta gde se čuje i oseti "bilo naroda, a bogami i političara", sazna mišljenja i prijatelja, a pogotovo političkih protivnika. Za domaćina postavi Kostu, za kog su tvrdili da je gluv. To je bila kraljeva dobitna kombinacija.

Rakija kao osnovna ponuda dotične kafane, "gluvi" gazda kafane koji je ulivao gluvoćom dozu "poverenja" da će izgovoreno ostati između zidova kafane. Gosti, kojima ta ista rakija razveže jezik i u duvanskom dimu, nisu se ustručavali da govore o dinastiji. Kulturna, politička i svaka druga elita tadašnjeg doba, ministri i "ini", smatrajući da je upravnik Kosta gluv, oslobodjeni "rakijom i vinom" ogovarali su punim ustima dinastiju. A sve što je izgovoreno i rečeno poluglasano, šapatom, dospevalo je pred kralja Aleksandra. I čaršija beogradska poče da priča, a priče se proširiše. Kosta je odlično čuo. Represalije prema čestim posetiocima kafane, izazvale su njihovo podozrenje, i valjalo je menjati mesto za ogovaranje i okupljanje.

Izbor je pao na Dorćol gde se otvora kafana "Sunce".  I svi oni sa Studentskog trga, iz one kraljeve kafane, preseliše se u donji radnički Dorćol. I za boeme i tadašnju elitu, za političare, ministre i one "za" i one "protiv" dinastije, i kulturne radnike i druge "Sunce" postada mesto okupljanja gde su oslobodjeni "zidova koje imaju uši", nastavili da ogovaraju dinastiju, uz ribu pripremljenu na "sto načina" i vino, i u isto vreme osluškuju šta o njima, političarima, priča narod. Dorćol je u tom vremenu bio gradska periferija. Ova ista kafana će pod stručnom rukom Milana Pešterca, koji je pretvara u riblji restoran, dobiti 1940. godine novi naziv koji i danas nosi - "Bled".

Frak i cilinda

Reke Sava i Dunav su u mnogome znale da određuju i odrede život Beograda. Zato i ne čudi što je "Bled", nedaleko od Dunava na desnoj obali, u svojoj ponudi i nazivu imao prefiks "riblji". Smešten u epicentru, podno Botaničke bašte "Jevremovac", gde se ukrštaju Bulevar Despota Stefana, Budimska i Vojvode Dobrnjca, u srcu grada, kafana "Bled" pamti kompletnu istoriju Beograda u prethodnih 100 i više godina. Sve ratove, prevrate, države, kraljeve i predsednike, gospodu i drugove, domaće i strane. Ostalo je zabeleženo da je omiljena "tura" vikendom između dva svetska rata za trgovce bila vožnja fijakerom do Pančeva, gde bi uživali u perecama i pivu, a prilikom povratka zastajali na obavezni ručak u "Bledu" sa špricerom i ribom. Cilindar i frak su bili nezaobilazni modni detalji tog vremena i tog restorana, pa su tako novi zakupci restorana odlučili da upravo ove zaboravljene detalje pretvore u zaštitni znak nedavno obnovljenog restorana.

Zgrada u Budimskoj broj 2 u kojoj se nalazi restoran "Bled", pripadala je, kažu, nekom pomorcu, a u zemljišnim knjigama se vodi od 1909. godine. Između 1927. i 1930. godine je dograđena, kada se u nju useljava restoran. Poslednji vlasnik zgrade pre Drugog svetskog rata bio je Milan Ilić, industrijalac onog vremena, čovek koji je govorio osam jezika, a koji je u rentu zdanje dao pomenutom Milanu Peštercu. 

"Bled" je svedok nekih prošlih, a i budućih vremena. U jednom trenutku svoje istorije, početkom 20-og veka "Bled" doživljava sudbinu mnogih prestoničkih ugostiteljskih objekata. U sklopu peduzeća "Višnjica", uspešno je poslovao kao prestižno mesto u Beogradu, u kome se često stajalo u redu da se sedne za baštenski sto. Početkom ovoga veka konobari skidaju kecelje, odlažu "šlajpege", restoran prestaje da radi. Srećom po hedoniste i poklonike prestoničkog ugostiteljstva "Bled" je ponovo zasijao novim-starim sjajem u vlasništvu naslednika Milana Ilića. Sačuvan je autentičan ambijent ukupne površine 330 kvadratnih metara, a pridodati su elementi iz vremena Bledovih najboljih godina. Naravno, uz prepoznatljivu patinu nekih starih dobrih vremena, pa tako i vidljivih zidova sa ciglama starosti i od 100 godina. Danas restoran "Bled" uživa status spomenika kulture.