Foto: Nikolina Radovanović
D(r)ugo Pobednikovo putovanje
Spomenik Ivana Meštrovića "Vesnik pobede", od samog nastanka izazvao je različite kontroveze, rasprave i komentare. Beogradsku javnost mučila su različita pitanja - od mesta gde će stajati do položaja gde će ga, ko će ga i sa koje strane gledati. I o imenu se raspravljalo za sve ove godine njegovog boravka na Beogradskoj tvrđavi. I to nije sve.
Jer, samo par dana pošto je obeležio svoj 91. rođendana kao simobol Beograda, ovaj dobro poznati junak započeo je svoje drugo, privremeno i nepohodno putovanje silaskom sa uzvišenog položaja na kome je boravio gotovo čitav vek.
Bez Pobednika, Beograd nije "onaj" Beograd
Već punu 91 godinu Beogradski pobednik, sigurno jedan od najprepoznatljivijih simbola prestonice, gleda sa Beogradske tvrđave prema Panonskoj ravnici i Zapadu. Držeći u jednoj ruci pticu, a u drugoj spušteni mač, mnogi njegov položaj i pogled tumače kao vekovno nastojanja, usmerenje ove naše sredine kuda stremi, kuda bi da "put putuje". Simbol pobede, simbol vere i simbol mira. Zaštitnik Beograda i Beograđana, neumorni čuvar.
Šibali su Meštrovićev spomenik vetrovi, sneg, kiša, pržilo sunce, naginjao se na jednu i drugu stranu. Tokom Drugog svetskog rata primio je čak 30 rana od metaka. Za podlogu je bio učvšćen samo jednom sajlom, a prateći pukotine nastale usled korozije i "ranjavanja", put i stanište u njemu je našlo i jedno jato osa.
Foto: Pavle Kaplanec
Došlo vreme za remont Pobednika
Sve ovo se vremenom pokazalo previše za jednog neumornog junaka. Stručnjaci su dali svoju dijagnozu – evidentna su oštećenja i nije ga moguće "izlečiti" na licu mesta, pa će neko vreme provesti van svog uobičajnog okruženja. A mi ostati bez kalemegdanskog i beogradskog simbola. Bar privremeno, i preko zime da ogreje svoje drevne kosti.
Projekat rekonstrukcije je zadatak Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, a statikom se bavi Građevinski fakultet. Predviđeno je da se celi posao na Pobedniku obavi iz tri faze. Tako će se raditi na statičkoj sanaciji, samoj restauraciji bronzane skulpture i na kraju krajeva, restauraciji kamenog stuba i postamenta. Rekonstrukcija skulpture poverena je beogradskoj firmi "Koto" i biće u rukama stručnjaka, vajara Zorana Kuzmanovića. Ovo bi se moglo nazvati sadašnjost i budućnost Pobednika. A kakva mu je bila prošlost?
Pobednika su i selili i "oblačili"
Priča o Pobedniku počinje još 1913. godine, kada je u želji da se obleži slavna pobeda u Balkanskim ratovima i završetak uspešne borbe za oslobođenje Srbije, rođena ideja da se na centralnom beogradskom trgu Terazijama postavi prigodan spomenik. Sa beogradske strane nastupao je Ljuba Davidović, tadašnji predsednik Beogradske opštine, dok je čast da realizuje ideju pripala uglednom hrvatskom, i kasnije jugoslovenskom, vajaru Ivanu Meštroviću. Do realzacije dogovorenog dolazi 15 burnih godina kasnije, pa je spomenik svetlo dana ugledao tek 1928. godine, ali na Beogradskoj tvrđavi.
Od samog početka, pred Pobednika je stavljeno niz problema. Prvo je usledio Veliki rat, u razrušenoj zemlji je prioritet bio obnavljanje normalnog života, a ona se u sve to umešala i beogradska javnost, ona "puritanska". Prvobitno mesto Pobednika trebalo je da bude na Terazijama, ali je posle prvih nacrta deo javnosti ostao "sablaznut" golotinjom Pobednika, te usprotivio se ideji da nag muškarac stoji u centru prestonice. Išlo se dotle sa predlozima da se delo Ivana Meštrovića obuče i u srpsku narodnu nošnju, sve sa opancima i šajkačom!?
Na kraju "Pobednik" je ostao bez odela i "izborio" se da 1928. godine završi na Kalemegdanu.
Foto: Nikolina Radovanović
Međutim, uvek ima ono "ali", u ovom slučaju odgovor na pitanje: Kako je maestro Meštrović video u svojoj mašti spomenik i kako je, po njegovom mišljenju, on trebalo da se zove?
Manje više je poznato da je prvobitni model spomenika predviđao i fontanu i lavove, kao celokupna kompozicija spomenika. Fontana prečnika osam metara, četiri lava sa sedišnjim petostepenim stubom od pet-šest metara, kao simboličkim detaljem vekovnog ropstva pod Osamanlijama.
Od ove monumentalne celine se odustalo zbog nedostatka finansijskih sredstava, a nama je ostala samo statua muškarca sa pticom u ruci i spuštenim mačem, simbol mira, ali i upozorenje svakome ko nasrne da Beograd ima zaštitnika koji danonoćno nad njim bdije. Cela kompozicija, sa lavovima i fontanom, trebalo je da se zove "Vesnik pobede", što se vidi iz prepiske Meštrovića i tadašnjih gradskih vlasti. Po vajarevoj ideji, tek kasnije postaje "Pobednik". Za malo da se spomenik nazove i "Sokolar", verovatno po ptici prikazanoj u ruci pobednika.
A kada je o imenu reč, nedoumice su bile i u govorima prilikom otvaranja spomenika. Tako je 7. oktobra 1928. godine dr Kosta Kumanudi, tadašnji predsednik Beogradske opštine, u govoru na otkrivanju spomenika, kada je i prvi put korišćen megafon, rekao: "U spomeniku oličen je vesnik, koji je onih velikh dana stvaranja naše države objavio širom sveta pobedu iz koje je ponikla Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Danas, oslonjen na svoj mač, taj vesnik ponosno se uzdiže kao gordi čuvar kralju stečene slobode. Ovaj je spomenik duboki simbol nesalomljive snage, koji u sebi nosi duh našeg plemena, jer će, bdijući nad kapijama grada, služiti kao većna opomena da se ne sme i ne može razbiti ono što je narodni genij stvorio".
Foto: Nikolina Radovanović
Još neka reč o Pobedniku, danas i njegovo sutra
Iako je ovo prvi put kako Pobednik napušta svoje mesto, i drugi put kako kreće na put, rekonstrukcija obavljena jeseni 2019. godine nije prva. Pre 28 godina rađena je poslednja rekonstrukcija Pobednika, što je podrazumevalo čišćenje bronzane skulpture i kamenog postamenta. Postament je poslednjih godina imao radove na stabilizaciji, kada je pojačan šipovima, ali bez očekivanih rezultata, pa će se sada raditi,kako rekosmo, na obnovi kompletnog spomenika. Tako će mnogobrojna oštećenja nastala uticajem vremenskih prilika i neprilika, biti u fokusu obnove. Naravno, najavljena restauracija podrazumeva i detaljne poslove na skulpturi. Ona će biti demontirana i transportovana putem preko mosta ispred Sahat kapije u umetnički atelje u Smederevu gde će dobiti "staru patinu".