Večiti spor se vodi oko toga koja je kuća zaista najstarija u Beogradu. Znamo da je provereno najstarija ona na Dorćolu, međutim, sve se to komplikuje kada se zna da u jednoj zemunskoj ulici postoji još jedna viševekovna kuća, a koja se pominje u zapisima nekih 70 godina pre izgradnje one u Dušanovoj.

Mi ćemo pokušati da razrešimo ovu enigmu!

Kuća na Dorćolu

Najstarija kuća u Beogradu nalazi se na Dorćolu, u ulici Cara Dušana 10 i postoji više od tri veka. Sagrađena je čak 1727. godine.

Izgradio ju je u baroknom stilu inženjer i pukovnik austrijske vojske, Nikola Doksat de Morez.

Osim kulturno-istorijskog značaja, oko ove kuće plele su se gradske legende, najviše u vezi misterioznih tunela koji se nalaze ispod.

Prva legenda govori o tome kako je njen tvorac stradao  kako bi se sačuvale informacije o tajnim prolazima ispod kuće, tj. oko tvrđave. Druga legenda kaže da su Nemci u tunelima ispod nje pronašli blago i odneli ga u Berlin. Sada su ti tuneli zapušteni i nesigurni, pa nisu podobni za istraživanja. 

Prvi stanovnik ove kuće bio je Elijas Flajšman, remenski majstor. Tradicija zanatlijskih stanara ove kuće se prenosila, a to se održalo i do danas. 

U prizemlju ove kuće se nalazila i prva radnja-pekara koja je u SFRJ radila 24 časa dnevno. Ova radnja je, kao i sama kuća, odolela zubu vremena i danas se nalazi na istom mestu.

Kafana "Beli medved"

U Zemunskom naselju Ćukovac, tačnije u ulici Vasilija Vasilijevića 10, strmoj kaldrmisanoj nadomak Gardoša, nalazi se kuća koja je među starijim Zemuncima poznata kao "Beli medved". 

Sagrađena je od drveta i opeke, i smatra se da je ona jedini sačuvani primerak balkanske arhitekture iz osmanlijskog perioda.

Ne zna se kada je tačno sagrađena, ali prvi zapisi u kojima se pominje kao najveći han u varoši je iz 1658. godine. 1717. godine u ovoj kući odseo austrijski vojskovođa i državnik Eugen Savojski.

U 18. veku prizemlje kuće je preuređeno u kafanu, a sprat u konačište. Kafana u prizemlju je dobila naziv "Kod medveda" zbog table sa grbom koji je predstavljao medveda uspravljenog na zadnje noge. Farbanjem table i krečenjem u najčešće u belo, vremenom je i sam naziv kafane ostao "Beli medved". 

Najpopularniji vlasnik ove kafane pre Prvog svetskog rata bio je Toša Marić zvani Gačula, dok je u međuratnom periodu vlasnik bio Marko Todorović, koji je i poneo nadimak Marko Medved. Ispod ove zgrade iskopani su lagumi, koji su izgrađeni za potrebe vinskog podruma.

Iako je proglašena za javno dobro i pod zaštitom je Zavoda za zaštitu spomenika kulture, ova kuća danas ne sija svojim sjajem i potpuno je zapuštena. Stanarima je dozvoljeno da sređuju kuću samo iznutra, a spoljašnjost ne smeju da diraju, te na ovaj način i sama velelepna njena istorija lagano bledi i pada u zaborav.