Ako šetate Zemunom i krenete niz Bežanijsku ulicu, na samom početku Tošinog bunara na uglu sa ulicom Jakuba Kuburovića nalazi se objekat za koji mnogi ne znaju zapravo šta je. Čućete od prolaznika da je to sinagoga, kafić, džamija, mesto za probe kulturno umetničkog društva, a tek će vam po neko reći da je to evangelistička crkva.

Potvrda tolerancije i zajedništva

Objekat neobičnog izgleda nastao je radi zadovoljenja potreba protestantskog nemačkog stanovništva koje je u Zemunu tada živelo u većem broju. Tadašnji Zemunski magistrat dodelio je parcelu evangelističkoj zajednici za izgradnju crkve. Iako su prvi projekti za izgradnju evangelističkog hrama sačinjeni su još 1914. godine, ratne prilike odgodile su zidanje za neka bolja vremena. Originalno arhitektonsko ostvarenje građeno je između 1926. i 1930. godine pod brižnim okom arhitekti Huga Erliha i Viktora Kovačevića.

Spomenik kulture, deo modernističkog koncepta poseduje posebnu urbanističku vrednost jer je izuzetno uspešno postavljen u odnosu na raskršće. Crkvu odlikuje osnova koja asocira na oblike trolista – rotonde sa naglašenom apsidom i dva bočna krila, simetrično postavljena u odnosu na centralni ulaz. Iznad troslivnih krovova koji pokrivaju skraćenu pripratu i bočna krila, diže se tambur većih dimenzija. Nad kubetom je lanterna na koju je prvobitno postavljen krst kao simbol Hristovog stradanja. Kada je posmatrate spolja primetićete da ima sveden broj simetrično postavljenih otvora na fasadi.

Crkva, kockarnica, sala za probe

Nakon okončanja II sv. rata nemačko stanovništvo se iselilo te je crkva isprva zatvorena, a kasnije je postala poslovni prostor. Objekat je tokom godina imao razne namene, tako je u njemu jedno vreme bila smeštena mesna zajednica. U jednom trenutku imali ste priliku da u kupovinu nameštaja dođete baš ovde jer je bila i salon nameštaja.  Mogli ste u ponuditi ovog objekta  tokom godina pronaći više stvari za kupovinu. Tako je u jednom periodu nudio i automobile, mogli ste glanc nov automobil izvesti direktno iz crkve. No to nije sve, crkva je bila i slikarski atelje, a vrhunac raznovrsnosti usluga dostigla je kada je u njenim prostorijama bila kladionica i kockarnica.

 Iako je 2001. godine usvojen zahtev evangelističke verske zajednice da se  posle 70 godina objekat vrati vernicima i 2005. godine  proglašen za spomenik kulture i dalje se koristi  kao poslovni prostor. 

Probe folklora i bogosluženje

Danas je spoj duhovnosti, kulture i modernih potreba. Prostor dele evangelisti koji nedeljom održavaju službe,dok je drugim danima na raspolaganju KUD “Branko Radičević. U okviru prostorija crkve nalazi se čak i kafić. Objekat koji i dalje odiše tajnovitošću uspeva da uklopi korisnike različitih usmerenja u jednu skladnu celinu.

Nedeljom se naizmenično izvode službe na slovačkom i nemačkom jeziku. Oltar se pre svake službe pravi od stočićapostavljenih na sredini crkve. Služba se vrši u veoma skromnim uslovima.

Drugim danima prostor se prilagođava potrebama KUD “Branko Radičević“. Društvo ovde vežba i priprema koreografije i prima više desetina omladinaca. U sklopu kuda funkcioniše i kafić namenjen igračima ali roditeljima koji dovode mališane na probe.

Kod sinagoge

Ovo kultno mesto u Zemunu pored svoje arhitektonske i urbanističke vrednosti predstavlja i bitnu lokaciju za sastanke mnogih generacija. Iako objekat nema nikakve veze sa sinagogom , najčešće ga tako nazivaju. Često ćete čuti da se sastanci zakazuju baš ovde, ako ste imali priliku da se sastajete sa Zemuncima, vrlo verovatno su vam  rekli  da se nađete kod sinagoge. Ta jednostavna odrednica uvek upućuje na ugao Tošinog bunara i Jakuba Kuburovića.

Iako ni jedna strana nije istinski zadovoljna što deli prostor, do pronalaženja boljeg rešenja, ovu neobičnu simbiozu drže na vrlo viskom prijateljskom nivou. Spomenik kulture i danas je primer tolerancije i zajedništva, kao što je Zemun uvek i bio.