Udobno smeštena u parfimeriji "Sava" poslednjeg beogradskog parfemdžije Nenada Jovanova nalazi se jedna elegantna Francuskinja. Iako je vredno radila više od 60 leta, samo par blago izlizanih tipki svedoče o burnoj prošlosti koju je ova pisaća mašina imala.

Njena saga započela je na Mažino liniji – utvrđenju koje je Francuska konstruisala duž svojih granica sa Nemačkom i Italijom pred Drugi svetski rat, a nastavlja se u Beogradu gde je postala porodična relikvija.

Foto: Stefan Đaković - Nenad Jovanov i tajanstvena francuska pisaća mašina

Trampa za kolonjsku vodu

Iako okupiran od strane nemačke vojske Beograd je nastavljao da živi i funkcioniše. Novca nije bilo baš u izobilju pa se trgovina često obavljala trampom.

- Radnja se tada nalazila na Topličinom vencu i snaše su nam redovno svraćale kada završe sa prodajom svoje robe na pijaci Zeleni venac. Kupovale su različite stvari, od rumenila i krema do ruževa i parfema, a neretko se dešavalo da nam plate živom kokoškom, sirom, jajima. To je bilo normalno tada, priča gazda Jovanov.

U lokal koji su tada držali otac i stric gazda Jovanova, su dolazili i nemački oficiri, a slučaj je hteo da jedan postane stalna mušterija.

- Taj nemački oficir je stalno kupovao kolonjsku vodu za posle brijanja. Moj stric je znao francuski, otac nemački, pa, kako je vreme odmicalo, razvijala se komunikacija. To je bilo takvo vreme. Taj oficir nije direktno ubio nekog vašeg i bilo je moguće u prodavnici ostvariti taj kupoprodajni odnos. Njemu je trebala roba i to je pošteno plaćao, a od nečega se moralo živeti, priča Nenad Jovanov.

Međutim, jedan dolazak nemačkog oficira bio je neočekivan i neuobičajen.

- Jednog zimskog dana, dolazi on, po već ko zna koji put. I osvrne se po radnji da vidi da nema nekog drugog sem tate i strica. Čak je pogledao i na galeriju da li je prazna i, kada se uverio da niko drugi nije tu odgrnuo je svoj šinjel, izvadio metalnu kutiju i pitao: "Hoćete li da kupite ovu pisaću mašinu, ja sam je uzeo na Mažino liniji u Francuskoj 1940. godine?"

Foto: Stefan Đaković

Obračun na Mažino liniji

Oficir je braći zatim objasnio kako je došao u posed portabilne vojne pisaće mašine.

- Nemci su brzo osvojili Francusku, međutim, bilo je hrabrih Francuza koji su se danima i nedeljama časno borili sa Nemcima koji su pokušavali da probiju Mažino liniju.

Francuskim vojnicima je svaki vid komunikacije bio odsečen, pa, iako je u međuvremenu Francuska kapitulirala, taj deo utvrđenja na Mažino liniji to nije znao. Nisu imali ni informaciju da je Francuska podeljena na dva dela.

Međutim, iako su im Nemci to rekli, Francuzi ne veruju mislieći da je u pitanju ratna varka i nastavljaju da se bore. U tom trenutku Nemci, među kojima je bio ovaj oficir, ne znaju šta da rade. Kako je ispričao, na kraju su otišli na francusku poštu, primili francuski telegram sa potpisima i šiframa i predali ga zapovedniku tog dela Mažino linije. U telegramu je pisalo, parafraziram, rat je gotov, mi smo kapitulirali, položite oružje i pođite mirno u zarobljeništvo, priča parfemdžija Jovanov.

Foto: Stefan Đaković

Ratni plen

Hrabro se boreći poraženi francuski vojnici su kod Nemaca izazvali veliko poštovanje.

- Nemci su im dali 24 sata za odmor, pružili potrebnu pomoć ranjenicima i dali im hrane. Tek nakon toga ih oveli u zarobljeništvo.

Nakon toga Nemci su upali i uzimao je ko je šta stigao. Nemački oficir koji je sve ovo ispričao uzeo je terensku pisaću mašinu. Učinila mu se slatka i doneo ju je sa sobom u Beograd. Međutim, tastatura mu nije odovarala jer joj nedostaju tipke za gotske znake i nije mu bila praktična. Zato ju je ponudio mom stricu i ocu. I tako je ona zamenila vlasnike za kolonjsku vodu.

Decenijama smo je koristili. Zapravo, sve do pre par godina kada je moj sin predložio da je, pošto je dobrom stanju, sačuvamo kao porodičnu relikviju i onda je dobila zamenu.

Kako bi zaokružili čitavu priču, Nenad Jovanov je sa svojim sinom i unukom otišao u obilazak postojbine svoje pisaće mašine.

- Sin me je odveo na put do Francuske u For Schonenberg u Alzasu da pogledamo odakle je naša pisaća mašina došla. Ovako matorom krenule su mi suze kada mi je rekao: "Kao malog si me vodio na odmore, sada si zaslužio da te sin i unuk povedu u avanturu".