Gazela, decenijama najimpresivniji beogradski most, projektovana je davnih šezdesetih godina za 40.000 vozila, a danas njime pređe pet puta više motornih vozila. A svoje ime dobila je s razlogom…

Da ne beše Branka Pešića…

Preći most Gazela, automobilom, peške (nije baš preporučljivo) ili posmatrati njegovu konstrukciju iz čamca sa Save, izaziva u isto vreme dozu strahopoštovanja, ali i divljenja. A pogledate li malo bolje, u njenim izvijenim stubovima videćete plemenitu divljač u trenutku skoka. Priča kaže da je istu asocijaciju imao Đorđe Lazarević, jedan od članova komisije za izgradnju mosta, koji je gledajući maketu rekao da je "ovaj most preskočio Savu kao gazela u skoku", i kumovao neobičnom nazivu mosta.

Sam most bio je deo velikog projekta započetog još pedesetih godina dvadesetog veka, kojim je bilo predviđeno da se kroz Beograd izgradi "brza gradska saobraćajnica" sa mostom, koji bi i privremeno služio za obavljanje putničkog i teretnog saobraćaja do završetka obilaznice Batajnica-Bubanj Potok. Sa realizacijom se počelo tek nekih 15 godina kasnije, kada je na mesto prvog čoveka prestonice došao legendarni Branko Pešić. Tako je 1966. godine započeta izgradnja mosta na auto-putu kroz Beograd, prosto nazvanom evrposke saobraćajnice E-70 i E-75.

Tehničke specifikacija mosta je prilično impresivna. Most koji je, kako kažu građevinci, "kombinacija greda i oluka", dugačak je 332, širok 27,5 metara, dok je za saobraćaj predviđeno 21,8 metara sa tri trake u oba smera. Delom dužine mosta postoje i dve pešačke staze koje su široke po tri metra, ali se malo ko usuđuje da ih danas koristi. Kada pogledate "odozgo" sa Gazele na reku, Sava je 22,8 metara niže, i to je izmereno tokom srednjeg vodostaja.

Ovako monumentalno zdanje plod je grupe stručnjaka, koji je predvodio glavni projektant Milan Đurić. Tadašnji privredni giganti, jedan iz Beograda "Mostogradnja" i "Goša" iz Smederevske Palanke, inače preduzeća poznata i širom sveta, premostili su Savu u Beogradu, bili su izvođači radova.

Foto: Nikolina Radovanović - Mostarska petlja danas

Dan kada je Beograd postao velegrad

Početkom decembra 1970. godine Gazelom su prvi prodefilovali Josip Broz i tadašnji gradonačelnik Beograda Branko Pešić. Svečanost je počela na današnjoj Mostarskoj petlji. Tito je presekao crvenu vrpcu i kolona vozila je krenula ka mostu Gazela, pa preko Autokomande, Bulevara JNA i Slavije ka Terazijskom tunelu.   

Taj čin je označio i da su istovremeno otvoreni objekti bez kojih Beograd ne bi ličio na današnji velegrad. Izgradnjom Gazele, auto-put "Bratstvo – Jedinstvo" je punim svojim kapacitetom prošao kroz Beograd i Mostarsku petlju, a Novi Beograd za milimetar postao bliži onom starom.

Kako je Gazela testirana?

Pre svečanog presecanja vrpce bilo je neopohodno, kako je tada nalagao "običaj", testirati izdržljivost konstrukcije mosta, koja opterećenja u tonama Gazela može izdržati? Ko će drugi pomoći državi u tom ispitivanju, nego JNA (Jugoslovenska narodna armija). Na scenu su stupili, tj. mostom su prodefilovali istovremeno, vojni kamioni natovareni šljunkom i vojni transporteri koji su nosili, vukli balističke rakete. I to nije sve! Tok testiranja, na sredini mosta, pratili su legendarni beogradski gradonačelnik Branko Pešić i glavni projektant profesor Milan Đurić,

I kako to u našem narodu biva, najavljeno testiranje izdržljivosti Gazele, pratile su i gradske šale. Među njima je najpopularnija bila ona, da su "vozači kamiona pre polaska zajedno sa radnim nalozima zaduživali i ronilačka odela. Za svaki slučaj!"

Gazela danas

A kada danas pomenete most Gazelu, prva asocijacija su svakodnevne saobraćajne gužve. Pre podne iz pravca petlje Mostar prema Novom Beogradu, a u poslepodnevnim satima u obrnutom smeru. Iz godine u godinu, period kada kolone automobila ne "mile" Gazelom sve su kraća. Posebno tokom godišnjih odmora, kada se domaćim automobilistima pridruži i stotine hiljada stranaca koji putuju na jug i zapad Starog kontinenta. Tada Gazela postaje simbol beogradskih saobraćajnih gužvi, saobraćajnog kolapsa, jer je daleko najopterećeniji, ne samo beogradski most, već sigurno najopterećeniji na Balkanu i šire.

I evo, Gazela postojano "svojim gracioznim skokom" gotovo pola veka premošćava Savu. Dnevno preko mosta prodefiluje skoro sto pedeset hiljada vozila, a podsećamo da je most projektovan za 40.000. Od 1970.godine urađena je jedna rekonstrukcija i to 2010. godine. Tada je uočena pukotina na glavnom nosaču Gazele, i oštećenje je uspešno sanirano. A i most je dobio novu zaštitnu boju – narandžastu. Od novina je tu i najava gradskih vlasti da bi zvanični naziv mosta mogao uskoro da bude "Branko Pešić". Ali, o tom potom... 

I umalo da zaborvimo. Nekih stotinjak metara od mosta na novobeogradskoj strani, u Bloku 23, nalazi se mesna zajednica Gazela, kao i istoimeni teniski klub koji radi već četiri decenije. Kažu da je na terenima ovoga kluba stasala i naša teniserka, Ivana (Ratković) Obradović, jedina koja ima pozitivan skor (9:3 u pobedama) od devojaka sa ovih prostora u susretima sa Monikom Seleš koja je "palila i žarira" svetskim teniskim terenima. Ivana sada svoje znanje i umeće prenosi na mlade naraštaje, neke buduće šampione, na šljaci Gazele.