Hotel Jugoslavija sa pogledom na Ratno ostrvo i Kalemegdan, bio je najveći hotel u SFRJ. Simbol jednog vremena podignut, pre više od pola veka, da pokaže koliko je država jaka i velika - finansijski, politički i kulturno, izuzetan je primer moderne i uživa status spomenika kulture.

Tu, na dunavskoj promenadi, u neposrednoj blizini Starog Merkatora i danas gleda u Dunav.

Grandiozno ime za grandiozni hotel

Ideja za izgradnju hotela bila je pokrenuta na inicijativu CK KPJ i predsednika SFRJ Josipa Broza Tita odmah po okončanju II svetskog rata. Tako je konurs za izgradnju tog moćnog arhitektonskog objekta, koji bi predstavljao veličinu i snagu nove posleratne države, pokrenut već 1947. godine. Pričalo se da je na izgradnju hotela uticao i car Hajle Selasije rekavši Titu kako Jugoslavija nema prestižni hotel, što je podstaklo Tita da se konkurs što pre raspiše i krene sa gradnjom.

Na konkursu je predloženo da se hotel zove Beograd, ali ubrzo se prelazi na naziv Jugoslavija , jer tako grandiozno zdanje vredno je imena velike zemlje.

Prvu nagradu na konkursu dobio je Projektni zavod Hrvatske na čelu sa arhitektama Mladenom Kauzlarićem,Lavoslavom Horvatom i Kazimirom Ostrogovićem. Njihov predlog tada je označen kao izrazito moderan i trebalo je da odgovara ideji o Novom Beogradu kao savremenom gradu.

Gradnja počine već 1948. godine u izvedbi građevinskih preduzeća i omladinaca udruženih u radnim brigadama. Postavljena je armiranobetonska skeletna konstrukcija, ali ubrzo radovi prestaju. Da li je uzrok prestanka radova bila ekonomska kriza zbog razlaza sa Sovjetskim Savezom ili možda ima istine u blokovskim pričama koje kažu da je bilo problema pri gradnji, ostaje da nagađamo. Stariji žitelji Novog Beograda tvrde da je izgradnja stala zbog nedovoljno isušenog močvarnog zemljišta, koje je uzrokovalo da konstrukcija počne da tone.

Iako su radovi nastavljeni 1960. godine, ondašnji omladinci, koji su sada već u trećem dobu, i danas tvrde da bi se gradnja nastavila i ranije, ali da je bilo potrebno da se temelji slegnu. Navode čak da je i tri nivoa potonulo te da su zbog toga nalivane velike količine betona, i da su se tek 1960. godine ukazali povoljni uslovi za nastavak po izmenjenom projektu Laloslava Horvata. Hotel je građen čitavih 6 godina, a završni enterijer uredile su beogradske arhitekte Ivan Antić, Mirko Jovanović, Vladeta Maksimović i Milorad Pantović. 

Svetski a naš 

Hotel Jugoslavija otvoren je 31. jula 1969. godine i u tom trenutku bio je jedan od najluksuznijih i najraskošnijihhotela Evrope. U okviru kompleksa nalazilo se 1.000 kreveta u luksuznim sobama, apartmani, rezidencije, restorani i saloni.

Moderno zdanje na sedam spratova sa pomoćnim zgradama činilo je 1500 prostorija, 200 jednokrevetnih soba, 400 dvokrevetnih i 23 apartmana.

Impresivan je bio i restoran sa kapacitetom od neverovatnih 600 mesta i manji, kraj bazena, sa 200 mesta. Ovi kapaciteti ne samo da su bili zapanjujući za region, nego su u tom trenutku postavili novi svetski standard.

Impozantna unutrašnjost hotela odisala je glamurom. U hodniku pred banket salom postavljen je luster sa 40.000 Svarkovski kristala, koji je dugo držao titulu najvećeg na svetu. Neki tvrde da je  čak bio upisan i u Ginisovu knjigu rekorda. U okviru hotela nalazio se i bazar na kome su gosti iz raznih krajeva sveta mogli da kupe raznoraznu robu. Bazen u sklopu hotela pratio je i bar, a gosti su boravak mogli da obezbede i za svoje ljubimce, jer je u ponudi bio i pansion za pse.

Mesta je bilo za sve

Tadašnji politički vrh svoje goste smeštao je upravo ovde. Ideja je bila da hotel stranim gostima, najvišim diplomatama, političarima i „kulturnim radnicima“ predstavi sugestivni, opipljivi prikaz Jugoslavije kao zemlje koja na bazi socijalističke privrede uspeva da prevaziđe istorijsku „zaostalost“ i ostvari najviše standarde u arhitekturi i ugostiteljstvu. U ovom hotelu boravili su i predsednici SAD Ričard Nikson i Džimi Karter, kraljica Elizabeta II, nemački kancelar Vili Brant, libijski vođa Muamer Gadafi, astronauti Nil Armstrong i Baz Oldrin, pevačica Tina Tarner, glumac Kevin Kostner i mnogi drugi. Često je služio i kao "karantin" u kome su se najbolji sportisti i reprezenatacije pripremale za najvažnije utakmice.

Pored predstavnika stranih delegacija i svetskih zvezda hotel je ugošćavao i mnogobrojne  Jugoslovene. U ponudi je bila i banket sala, omiljeno mesto za svadbe i razne proslave. Na stotine mladih Jugoslovena izgovorilo je sudbonosno “DA“ u prostorijama ove svečane sale. Dok je na hiljade maturanata i apsolvenata ovde proslavilo završetak školovanja na maturantskom  i apsolventskom balu.

Kad je bio meta 

Duga tradicija ugošćavanja raznih gostiju zamire tokom devedesetih godina. Usled političkih prilika koje su pratile te smutne godine, hotel dobija status ne baš poželjnog mesta. Nažalost biva označen i kao meta u toku bombardovanja 1999. godine, a u noći između 7. i  8. maja bio je pogođen.

Stanovnici okolnih blokova pamte tu noć, jer se tlo veoma jako zatreslo. Priča jednog dekice iz kraja je u toj tragičnoj situaciji bila i komična. Naime dva radoznala čoveka imala su običaj da sa terase svoje zgrade u ulici Džona Kenedija posmatraju nebo i „igraju“ se pogađanja gde će pasti projektil. Njihove supruge bi obično pile kafu i opominjale ih da se sklone sa terase, ali znatiželja dva druga nije popuštala. Tako su te noći kada je pogođen hotel Jugoslavija stajali na terasi i uočili projektil. Pre nego što su i stigli da pretpostave metu, projektil se sjurio niz ulicu i u punoj brzini i silini ubacio ih je istovremeno sa terase nazad u stan. Dekice su pale jedan preko drugog, i tako isprepletani na podu uzvikivali su hotel Jugoslavija.

Deo hotela je uništen, dva projektila bačena su na zapadno krilo. Hol i svečane sale izgledale su kao da je kroz njih prošao tornado, stakla je bilo na sve strane.

Ponovo radi hotel

Posle decenija ugošćavanja gostiju u svečanim salama na svadbama i raznim veseljima hotel je u periodu od bombardovanja do 2011. godine proveo zatvoren. Svoja vrata otvorio je za maturantski bal novobeogradskih gimnazijalaca, a sa regularnim radom ponovo je počeo sa krajem 2013. godine. Za sada su u rad puštene 104 sobe na dunavskoj strani na trećem, četvrtom i šestom spratu i trenutno je jedan od najpovoljnijih hotela u Beogradu u kategoriji garni hotela sa tri zvezdice. Sam pojam garni u turizmu znači da ima samo uslugu noćenja i doručka i da se podrazumeva da gost neće mnogo vremena provoditi u smeštaju.Takođe u okviru hotela u ponudi je sedam restorana, frizersko kozmetički salon, prodavnice, i oko 100 kancelarija. U okviru kompleksa nalazi se i Grand Kazino Beograd, veliki parking, auto perionica, tehnički pregled, oprema za bicikle i još mnogo atraktivnih sadržaja. Plan za detaljnu rekonstrukciju predviđa da hotel dobije i dve visoke kule kao i još dve zvezdice.

Ovo monumenatalno zdanje i dalje se pruža kraj Dunava i pamti dane slave i veselja. Nadamo se da će rekonstrukcijom ponovo doći do nekadašnjeg sjaja i postati mesto za boravak svetske elite.