Iako se "Staro zdanje" ili hotel "Kod Jelena" smatra najstarijim beogradskim hotelom, istorija beleži da se još od sredine XIX veka nasred Terazija nalazio hotel "Kasina", iako konačište za putnike nije bila njegova prvobitna namena.

Priča od dve kasine

Priča kako je "Kasina" zaista dobila ime, danas je izgubljena u prepričavanju s kolena na kolena, ali sigurno je da je kafani, i kasnije hotelu, prethodila potreba pismenijih i uglednijih varošana za osnivanjem kluba gde će se okupljati, kako bi razmenjivali ideje ili pročitali neku od teško dustupnih i retkih knjiga. Zato i ne čudi da je prvobitno u tu svrhu služila Vozarevićeva knjigoveznica i knjižara u Ulici kralja Petra. Kako 1832. godine pod pokroviteljstvom Jevrema Obrenovića i crkvenih starešina knjigoveznica prerasta u Čitalište, odnosno prvu beogradsku biblioteku, tako se gubi i neformalni karakter ovog mesta, pa su tadašnji slobodnomisleći intelektualci osetili potrebu da sebi nađu novu lokaciju. Potraga je dugo trajala, te o njihovoj inicijativi saznajemo tek krajem 1840. godine, kada je upućena zvanična molba za otvaranjem društvenog kluba ili kako su tada zvali "kasine", u Zisinoj kući koja se nalazila u Savamaloj. 

Šta se tačno desilo sa ovom kasinom, danas nije poznato, ali nas priča dalje vodi u 1858. godinu, kada se okuplja grupa uglednih Beograđana koji na osnivačkoj skuštini postavljaju osnove novog kulturnog kluba. Za stalno mesto sastajanja biraju kafanu na tadašnjoj periferiju, uz sam Carigradski put, koju su par godina pre toga podigla braća Lukić na mestu Seljačkog hana. Zakupac kafane bio je Todor Marković, što saznajemo iz osnivačkog akta u kome se navodi da je jedan od zadataka plaćanje zakupa i renoviranje zgrade za potrebe kasine. 

U to vreme, zgrada u kojoj se nalazila kafana bila je jednospratna, sa kafanom u prizemlju, i gostinskim sobama na spratu koje su na zahtev kasinara preuređene u čitaonicu, biblioteku i četiri sobe za spavanje. Već sledeće godine, kasinari se sele, a bezimena kafana dobija ime koje će je ubuduće pratiti - "Kasina".

"Kasina" je menjala upravnike, ali treba istaći da je pod kormilom Ilije Nikolića, proširena i dobila 15 soba i jednu veliku salu. Tako je "Kasina" prerasla u hotel, a svaki naredni vlasnik je radio na renoviranju, proširivanju i uređenju enterijera.

"Kasina" – najviša zgrada na Terazijama

Krajem devetnaestog veka, izgledalo je da je "Kasinu" pregazilo vreme, ali i konkurencija. Tada je bila poznata pod imenom "Kod lava" ili kako su je tadašnji Beograđani zvali - "Kod lafa", što beleži i Nušić u svojim sećanjima. Smatra se da je ovo ime dobila zbog vrcavog i šaljivdžijskog karaktera tadašnjeg vlasnika Vase Mijatovića, koji je i sam imao neobičan nadimak "Bezobrazni Vasa". 

Na Terazijama i po Beogradu otvaraju se savremeni, moderniji hoteli i "Kasina" je svrstana u hotel drugog reda. Do prekretnice dolazi kada vlasnik postaje uspešni kafedžija i hotelijer Đorđe Bogdanović. Pošto je bio veliki zaljubljenik u sedmu umetnost, 1911. godine u nastavku prvobitne zgrade gradi salu u kojoj je otvorio bioskop "Kasina". Pa, ipak, "Kasina" će ponovo zablistati starim sjajem tek posle njegove smrti, kada hotel nasleđuje njegova udovica Sofija Bogdanović. 1922. godine na mestu stare jednospratne zgrade niče moderna višespratnica. Nova "Kasina" odgovarala je potrebama novog vremena. Imala je pivnicu, delikates restoran, zimsku i letnju baštu, varijete na prvom spratu, bioskop u velikoj sali. Gostima su na raspolaganju bile 76 sobe i apartmani. Ova petospratnica bila je u to vreme najviša zgrada na Terazijima i jedno od najekskluzivnijih mesta u Beogradu. Od 1939. godine, "Kasina" ponovo nosi oznaku hotela prve kategorije. 

Omiljeno mesto mondenskog Beograda

Hotel "Kasina" je, u pravom smislu te reči, svedok svih društvenih, kulturnih, pa i političkih dešavanja u Beogradu. Još 1858. godine, hotel je bio mesto okupljanja Svetoandrejske skupštine. Na istom mestu će 1918. godine piti proklamovana Država Srba, Hrvata i Slovenaca. U njemu će se dvadestih godina XX veka održavati predstave Narodnog pozorišta. Tokom svog postojanja, "Kasina" je bila mesto održavanja koncerata, balova, skupština esnafskih i drugih udruženja, tako da je jedno vreme bila sedište Kluba advokata. 

Pored bioskopa, "Kasina" je bila posebno popularna zbog svog Varijetea i Mjuzik hola, koji su bili među omiljenim mestima za okupljanje mondenskog Beograda.

"Kasina" danas

U decenijama posle Drugog svetskog rata, "Kasina" se nalazila u društvenom vlasništvu. Svoj današnji izgled dobila je renoviranjem i nadogradnjom 1960. godine. Generacije Beograđana je pamte po odličnom hotelskom točenom pivu i ekspres restoranu. U "Kasini" se nalazio i prvi aparat za hranu, gde ste ubacivanjem novčića mogli da izaberete jelo po želji, a tih godina je uvedena i mogućnost  telefonskog naručivanja porodičnih ručkova, koji su dostavljani na željenu adresu.  

Današnji hotel "Kasina", u strogom centru grada, tačno preko puta čuvene Terazijske česme, iako je jedan od najstarijih hotela u Beogradu, uspešno čuva tradiciju kvalitetnog pružanja usluga kao moderan gradski poslovni hotel, a iz ušuškane bašte i dalje možete da kibicujete ko sve to prolazi glavnom beogradskom ulicom.