Za oko 20 miliona Jugoslovena, šesto majsko veče 1989. godine proteklo je bez presedana. Prikovani uz male ekrane, iščekivali su magične reči i jednu magičnu cifru, sve dok „presuda“ nije potvrdila: „Naših 12 poena idu Jugoslaviji!“.

Po mnogo čemu je Pesma Evrovizije te godine bila posebna. Prvi put posle 24 godine i isto toliko učešća – a uz to i prvi put u istoriji ovog muzičkog spektakla – pobedu je odnela zemlja sa Balkanskog poluostrva. Ovo je bio trijumf cele bivše Juge, pogotovo za naciju čija je publika budnim okom pratila prestižne festivale.

Eurosong je i tih godina bio jedan od najpopularnijih i najgledanijih. Od miliona ushićenih koji su je bodrili, ushićenija i ponosnija bila je jedino zadarska petorka okupljena u sastavu Riva. Da trijumf bude veći, njihov pobednički hit „Rock me“ jedini je do tada odneo pobedu a da je otpevan na srpskohrvatskom jeziku.

Neke davne (i nepoznate) zvezde evrovizijskog univerzuma

Do nastupa na kome je Rivi tada dodeljeno ukupno 137 poena, Jugoslavija ih je za skoro tri decenije imala raznih – od skromnih i zapaženih, do onih koji su prolazili bez ijednog jedinog boda. A jedan od skromnijih a zapaženih bio je upravo debitantski, kada je pred evropski žiri 1961. godine stala do tada anonimna Ljiljana Petrović.

Već tada su evrovizijski performansi blistali sjajem i glamurom. Jugoslovenska predstavnica je ipak bila najrazličitija od svih. Kompoziciju „Neke davne zvezde“ otpevala je pojavivši se u jednostavnoj, crnoj haljini, a za takav stajling bio je zadužen legendarni Mika Antić.

Antić je inače i sastavio stihove za debitantnsku jugoslovensku numeru, a bio je stava da pevačica, budući da potiče iz socijalističke zemlje, mora biti obučena pristojno i smerno. Jedini glamurozni aksesoar Ljiljana je „pazarila“ pred sam izlazak na scenu. Voditeljka TV Ljubljana kradomice joj je okačila srebrni broš, a Ljiljanu Petrović – za koju do tada još nije čula ni ovdašnja publika – evrovizijski nastup je nakratko vinuo u zvezde.

Što se njenog plasmana te godine tiče, i on je prošao relativno skromno. Nastup u Kanu doneo joj je 8. mesto, sa numerom koja je na Evroviziji prvi put izvedena na nekom od slovenskih jezika.

Red uspeha i poduži red neuspeha

Već iduće godine, jugoslovenske boje je na Eurosongu branila beograđanka nadaleko čuvenog glasa, Lola Novaković. Sa pesmom „Ne pali svetla u sumrak“ odbranila ih je do 4. pozicije i 10 osvojenih poena, uspevši da smekša čak i nepopustljive Italijane.

Naime, dok je italijanski žiri po pravilu strogo ocenjivao svakog predstavnika iz Jugoslavije, jedino je Lola Novaković počašćena najvišim ocenama. Tako je drugo po redu učešće Jugoslavije ostalo i prvo od zapaženijih. Sve do pobede koju je zemlja najzad izvojevala nepune tri decenije kasnije, Lolin evrovizijski uspeh ispostavio se gotovo nemogućim za ponoviti.

Štaviše, za usponom je narednih godina usledeo prilično dramatičan pad. Samo dve godine kasnije, Jugosloveni su se sa Eurosonga vratili sa ukupno nijednim osvojenim bodom.

Na takmičenje je te 1964. godine otišao predstavnik TV Sarajevo, Sabahudin Kurt. Ipak, „Život je sklopio krug“ ostala je upamćena kao numera koja je doživela najlošiji plasman, i to u čitavoj istoriji učešća Jugoslavije na najpraćenijem muzičkom festivalu u Evropi. Ni ovaj neslavan rezultat nikada nije ponovljen, ali takmičarima iz ovog kutka Evrope biće potrebno još prilično godina da poprave utisak.

 

Nastavak:

 Jugoslovenske zvezde na evrovizijskom nebu (2. deo): o ukusima se ipak (ne) raspravlja?