Mada je Beograd hiljadama kilometara udaljen od vrelog afričkog kontinenta, žirafe u njemu možete naći na dosta mesta. Prvi i očigledan odgovor je BeoZoovrt. Tu je i poneki grafit ili mural sa likom naših egzotičnih komšija na tri sprata, zagrljaj klinca ili klinceze kojima je plišana žirafa najbolji prijatelj, pesma Branka Ćopića i jedan topčiderski kružni tok.

Zeleni ukras kružnog toka 

Ovaj kružni tok koji je pre više od više od decenije postao dom žirafica sve je samo ne običan. Nalazi se na samom ulazu u Topčider, kada se spustite niz ulicu sa imenom kneza Miloša i pojurite uzbrdo Bulevarom vojvode Putnika ka kneževom konaku. Ime Topčiderska zvezda dobio je jer se iz njega zrakasto šire čak četiri ulica ka Senjaku (Andre Nikolića) i Dedinju (Užička, Tolstojeva i Topčiderski venac).

Zbog raskošnog Hajd parka i drvoreda koji se pružaju duž poprečnih ulica dugo je nosio epitet najlepše beogradske saobraćajnice. Ipak, nešto je falilo – prigodan ukras koji bi samo naglasio zelenu lepotu ovog dela grada.

Rešenje ove glamolovke ponudili su početkom dvehiljaditih učenici obližnje Četvrte beogradske gimnazije, koji su u dogovoru sa direktorkom podneli predlog opštini Savski venac da se na kružnom toku postavi metalna skulptura. I to ne bilo kakva, već jedan žirafa ogrnuta bršljanom.

Predlog je prihvaćen, sredstva su prikupljena i za izradu je odabrana umetnička grupa Topiary Art Trust. Iako je zamisao o osnivanju grupe, predvođene akademskim slikarom Miškom Pavlovićem, nastala još 1985. godine, grupa je formirana tek 2007. godine i ovo je bio njihov prvi veći projekat. U želji da spoje umetnost i biologiju, te Beograd obogate još jednim primerom umetnosti oblikovanja biljka, žbunja i drveća, članovi grupe odlučili su da umesto jedne skulpture, gradu podare čitavu porodicu žirafa.

Prva žirafa, napravljena od žičane konstrukcije i visine 5,2 metara, postavljena je na Topčiderskoj zvezdi aprila 2007. godine. Da bi se ostvario bogati zeleni ogrtač, tom prilikom zasađeno je čak četrdeset sadnica bršljanja. U planu je bilo da za samo godinu dana skulptura dobije svoj konačni, bujni oblik. Posle prikupljanja dodatnih sredstava, velikoj žirafi priključila se još jedna nešto manja, a do kraja 2008. godine i treća, najmanja žirafa - popularna Žirafica.

Iako je u početku zamisao naišla na podozrenje, pa čak i negodovanje javnosti, uskoro je zelena kompozicija, sada zvanično nazvana „Tri žirafe“ postala jedan od omiljenih simbola prestonice, posebno među decom.

Žirafica na (prinudnom) odmoru

Pored svog estetskog značaja, ova zelena konstrukcija imala je zadatak da poboljša vidljivost kružnog toka, poznatog po saobraćajnim nesrećama, iz poprečnih ulica. Ispostaviće se da ni dodatno osvetljenje ugrađeno tom prilikom nije bilo dovoljno upozorenje za nesavesne vozače. U prve dve godine žirafe su više puta oštećene prilikom sudara, pa popravljane. Najviše je stradala najmanja žirafa, koja je na kraju i uklonjena početkom 2009. godine.

Upravo ovaj događaj bio je okidač da se pokrene jedna od najvećih online inicijativa i još jednom iskaže pravi duh Beograda. Za kratko vreme, skupljene su na hiljade potpisa podrške za njen brzi oporavak, te je krajem 2009. godine Žirafica vraćena na svoje mesto.

Nesreće su se i dalje dešavale, o čemu svedoči i novinska zabeleška o neslavnom rekordu kada je jednom prilikom čitava žičana konstrukcija Žirafice pronađena čak sto metara od kružnog toka. Ipak, čini se da su pobednik u ovom sukobu oktanskih zveri i zelenih živuljki ipak žirafe. Posle radova na obnovi kružnog toka 2015. godine, metalne skulpture su vraćene na svoje mesto i do danas nije bilo većih povreda, a najavljeno je i proširenje porodice postavljanjem četvrte skulpture.